U utorak, 18. decembra održan je radni sastanak neformalne Zelene poslaničke grupe povodom dve decenije od usvajanja jednog od najvažnijih akata iz oblasti prava zaštite životne sredine, Arhuske konvencije. Sastanak je otvorila predstavnica Sekretarijata neformalne Zelene poslaničke grupe Lidija Radulović, koja je učesnike bliže upoznala sa programom.
U uvodnom delu prisutnima su se obratili predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, načelnica odeljenja za procenu uticaja Sabina Ivanović i Tina Janjatović; sa osvrtom na značaj principa iz Konvencije o dostupnosti informacija, učešća javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine. Istaknuto je da je Srbija dosta unapredila zakonodavni okvir u ovoj temi, ali da će još bitan set propisa biti usvojen do kraja 2019. godine. Koordinatorka Zelene poslaničke grupe poslanica Nada Lazić je ukazala na problem nekažnjavanja za kršenje propisa u ovoj oblasti, kao i malih novčanih kazni koje ne šalju pravu poruku.
U nastavku se govorilo o tome gde se nalazimo devet godina nakon ratifikovanja Arhuske konvencije i predlozima za poboljšanje primene. Profesorka Mirjana Drenovak Ivanović sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu je istakla da je do 2021. godine planirana transpozicija EU regulative u domaće zakonodavstvo, ali da nam je do toga ostalo usvajanje još 104 pravna akta. Takođe je predstavila Pravnu kliniku za ekološko pravo kao mehanizam koji može doprineti poslanicima sa boljim upoznavanjem ekološkog zakonodavstva. Učesnicima se obratila i Tanja Petrović, izvršna direktorka Mladih istraživača Srbije koja je predstavila probleme u implementaciji tzv. tri stuba Arhuske konvencije i preporuke za bolju primenu.
Srđan Matović, predstavnik Mreže Arhus centara Srbije je ukazao na nedostatak finansijskih sredstava u ovoj oblasti i kao i neophodnost svrsishodnog korišćenja sredstava prikupljenih od zagađivača. Podvučeno je da bi trebalo da se više radi na prioritizaciji ove teme jer utiče na život svih građana i građanki.
Jedan od zaključaka sastanka je bio i da je neophodno jačanje svesti populacije o pitanjima životne sredine, pogotovo kroz obrazovanje, kako osnovno i srednje, tako i obrazovanje pravosuđa. Takođe istaknuta je neophodnost međuresorne saradnje kako bi se sveobuhvatnije prišlo ovoj ozbiljnoj temi. Prisutni su diskutovali i o lošoj praksi sve veće zastupljenosti minihidroelektrana (MHE) i njihovom uticaju na urušavanje prirodnih resursa naše zemlje.
Sastanku je prisustvovalo 11 poslanika i poslanica, članova i članica neformalne Zelene poslaničke grupe i Odbora za zaštitu životne sredine.
Realizaciju sastanka podržala je Kancelarija Programa Ujedinjenih nacija u Srbiji (UNDP) u okviru projekta „Jačanje kapaciteta za unapređeno sprovođenje međunarodnih sporazuma iz oblasti zaštite životne sredine“, koji finansira Globalni fond za životnu sredinu (GEF).
