„Moramo shvatiti da će cela 2021. biti godina vakcinacije“, istakao je Dragoslav Popović, međunarodni konsultant za imunizaciju u UNICEF-u i Svetskoj banci, gostujući u „Dnevniku“ RTS-a. Tačno, ali kao što ne možemo da iščekamo da se ova, po svemu neobična (i nesrećna) 2020. završi, isto tako ne možemo sačekati – mi, naš način života, naša društva, privrede – da se sa vakcinacijom krene.

Ovde se nećemo posebno baviti protivnicima, ili „antivakserima“. Napisaćemo da se sve vakcine koje su u nekoj od faza kliničkog testiranja, testiraju širom sveta, upravo kako bi se uvažile razlike i specifičnosti koje među nama postoje. Drugo, po svemu sudeći nema potrebe za vakcinacijom dece. Treće, jedna po jedna grana privrede insistiraće na obaveznoj vakcinaciji kao preduslovu pružanja usluge. Pojedine aviokompanije (videti izjave direktora australijskog „Kvantasa“) ovo već najavljuju kao uslov da sa njima putujete. Četvrto, sama činjenica da imamo vakcinu koja je bezbedna i „radi“ svega godinu dana nakon izbijanja (inače dugo očekivane i najavljivane!) pandemije predstavlja neverovatno postignuće moderne nauke i tehnologije. I to imamo ne jednu, nego više njih; „astra-zenekina“ i „modernina“ se čak ne mora čuvati na ultra-niskim temperaturama. Toliko neverovatno zvuči ovo saznanje, da je diskusija o eventualnom leku protiv COVID-a (po svemu sudeći, biće potrebne godine pre nego li bude proizveden; pojedine terapije, na sav glas reklamirane pokazale su se neučinkovitim) pala u drugi plan.

Proizvesti vakcinu u uslovima pandemije, logično, stvar je globalnog prestiža. Sa tim nema šale. Država koja pretenduje na status ozbiljne, respektabilne svetske sile neće plasirati vakcinu koja nije ispitana. Pokušajte da zamislite posledice pogoršanja zdravstvenog stanja kod hiljada, ili možda čak i miliona ljudi koji su primili vakcinu. Usledila bi sistemska kriza niza vlada, nemiri, a već krhko poverenje u međunarodnim odnosima bilo bi nepovratno narušeno. Ko će sutra verovati Rusiji ili Kini ako njihova vakcina ne bude uspešna? S druge strane, ako proizvod date države donese olakšanje, korist je višestruka: njena nauka, industrija i sposobnost organizacije biće potvrđena u očima drugih. A ako pritom pokaže velikodušnost, i otvori svoje magacine (frižidere) jednako za siromašne kao i za bogate, prestiž će se pretvoriti u „meku moć“ najvišeg reda. Jer, budimo realni: „fizerova“ (pre svih, zbog načina čuvanja), „astra-zenekina“ i „modernina“ vakcina prvo će doći do razvijenog Zapada i Severa. Eto šanse za „Sputnjik V“ i „Sinovak“. Strateškim projektima u oblasti infrastrukture, Kina je već duboko u Africi; sve se to desilo dok je Zapad „spavao“. Uspeh na jednom ovako ultimativnom testu zdravstvene politike njenu poziciju bi još više ojačao.

Uzmimo „Sinovak“ kao primer. Radi se o uspešnoj kompaniji; prva je registrovala vakcinu protiv SARS-a, još 2003; a zatim i svinjskog gripa, 2009. Njena vakcina protiv COVID-19 („koronavak“) testiraće se u nizu važnih zemalja – regionalnih sila – Brazilu, Pakistanu, Indoneziji, Turskoj. Zatim će predstavljati nadu za niz nerazvijenih, siromašnih zemalja globalnog Juga. Svaka od pomenutih ima svoje mesto u kineskim globalnim planovima, uključujući i Srbiju, koja se poslednja pridružila proteklog meseca. Međutim, kako piše „Vašington post“, direktor „Sinovaka“ je priznao da je podmićivao zvaničnike kako bi se proces odobrenja za upotrebu ubrzao. Presude i sudski zapisi u koje je ovaj list imao uvid pokazuju da je od 2008. do 2016, dvadeset zvaničnika u pet kineskih provincija priznalo da je primalo mito. Sve zajedno, ovo baca „dugačku senku“ na poslovanje kompanije – mada je tačno da nije bilo posledica po zdravlje ljudi koji su primili njene ranije vakcine. U međuvremenu, danas (8. decembra) pristigli podaci iz Indonezije ukazuju da je i „koronavak“ postigla preko 90% uspešnosti (97%, i to za faze 1 i 2, ne i 3, da budemo precizni). Podaci iz „faze 3“ prvi će stići iz Brazila, oko 15. decembra i predstavljati možda i najvažniju potvrdu bezbednosti „kineske“ vakcine.   

Pre svega toga, administracija vakcine predstavljaće test organizovanosti države najvišeg reda. Prva na njemu biće Velika Britanija, koja je danas (8. decembra) počela sa vakcinisanjem stanovništva. Plan je ambiciozan i zahteva(će) izuzetnu koncentraciju svih karika u lancu. Stanovništvo je podeljeno u kategorije, prema stepenu izloženosti i rizika (ima ih devet). Kao i drugde, prvi će vakcinu primiti zdravstveni radnici – i to anesteziolozi i medicinske sestre, a zatim oni najstariji i hronični bolesnici. Sedamdeset bolnica je spremno da administrira prve doze do kraja ove nedelje (13. decembra); 800,000 ljudi bi trebalo da bude vakcinisano u narednim nedeljama (BBC), sa katoličkim Uskrsom (4. april 2021.) kao datumom do kog će najveći broj građana starijih od 50 i sa hroničnim zdravstvenim problemima (25 miliona njih) primiti prvu dozu (tako je, barem, rekao Boris Džonson u obraćanju medijima prošle nedelje). Veruje se da će time biti pokriveno između 90 i 99% lica koja su u riziku da preminu od posledica COVID-19. Lokacija na kojima će se vakcina administrirati na kraju će biti preko hiljadu, od posebnih „habova“ u izabranim bolnicama, do stadiona i konferencijskih centara. Biće uključeno čak 30,000 volontera. Onima mlađim od 16 godina se neće davati.

Imunizacijom, imunitet se postiže na sledeći način: 12-og dana po prvoj vakcini, kreće da se „gradi“; druga doza se daje 21-og dana po prvoj vakcini; a pun imunitet postiže nedelju dana kasnije, dakle 28-og dana od početka procesa.

To da će prve vakcine biti administrirane baš u Velikoj Britaniji neminovno je dobilo i svoju političku dimenziju. Aludirajući na dan pobede, Met Henkok, ministar zdravlja današnji dan nazvao je „V-day“. Kako je „bregzitovala“ i više ne zavisi od odobrenja Evropske agencije za lekove, ima i onih koji joj zavide. Evropska unija (EU) jeste nastupila opreznije, pomerivši odlučivanje o „fizerovoj“ vakcini za 29. decembar (a o „moderninoj“ za 12. januar). Njeni organi su to učinili vodeći se interesima članica i njihovih državljana, ali i zato što nisu mogli brže – prethodno se moralo saglasiti svih 27 članica.

Nestrpljenje se mora razumeti: relativno pošteđena u „prvom“, Centralna Evropa je žestoko „postradala“ u „drugom talasu“ COVID-a ove jeseni. Zato je Viktor Orban još ranije tražio od Rusije doze vakcine „sputnjik V“ ne bi li se utvrdila njena efikasnost; a sada se u njegovo ime razgovara i sa Kinom. Primer Mađarske slediće i drugi koji nastoje da vode „suverenu“ spoljnu politiku (izgleda da će se ta reč ustaliti u našem diskursu narednih dana), među njima i Srbija.

Koliko god zdravstvena situacija bila kritična, u Briselu će se ovo razumeti kao još jedan izazov (jedinstvenoj) spoljnoj politici EU. S druge strane, Nemačka i drugi će jednostavno morati da (malo) sačekaju, čemu svedoči i izjava ministra zdravlja Jensa Spana, da će se sa imunizacijom krenuti u prvoj nedelji januara. No, sposobnost EU da pregovara kao jedinstven blok od 500 miliona ljudi, učinio je da ona već sada ima obezbeđenih 2 milijarde doza – čime će ne samo rešiti problem svojih državljana (postoji državljanstvo EU, na to se stalno mora podsećati) već i sutra biti u situaciji da nekom ko nema pristup vakcini isti obezbedi. Time se vraćamo na temu „meke moći“ i međunarodnog prestiža.

Isto tako, bez obzira na ambiciozan plan Velike Britanije, sa vakcinacijom širih slojeva stanovništva tek će se krenuti u prvom kvartalu 2021. Pojavili su se, navodno i prvi problemi u proizvodnji, te će umesto planiranih 10, „Fizer“ do kraja godine isporučiti 5 miliona doza Velikoj Britaniji (BBC). Pritom, logistika koja prethodi administraciji vakcine vrlo je složena: čuva se u posebnim kontejnerima, na temperaturi od -70 stepeni; i „paketima“ od 975 doza koje se ne mogu deliti na manje, zbog čega u prvoj fazi nije moguća vakcinacija u domovima za stare (takođe BBC, 8. decembra). Najzad, dok vakcina sprečava da se razbolite, još uvek nije jasno kako će ona uticati na sposobnost da se virus „zakači“ i prenese drugima.

Dakle, „povratak u normalu“ će potrajati, a različite mere ostati na snazi tokom zime, sve do proleća. „Maska, ruke, distanca“ kako glasi slogan usvojen u Bosni i Hrvatskoj. Kada je reč o Srbiji, lep način da se završi 2020. ili počne ’21. bio bi da političari javno (kao što su neki među njima već najavili) prime prve doze vakcine. Kada se već, s pravom, sve preispituje – broj preminulih, kapaciteti zdravstvenog sistema, opravdanost i efikasnost usvojenih mera – potrebno nam je i malo poverenja (u nauku? Institucije?) ne bi li se ponovo „otvorili“ jedni za druge.

Tekst je prvi put objavljen u Novom magazinu br. 502, 10. decembra 2020.

Fotografija Beta/AP