Opis programa
Preuzmite studiju: Bez obzira na dobru volju države, koja je od 2009. godine krenula u implementaciju određenih strategija u vezi sa povratničkom populacijom, rezultati na terenu su još na niskom nivou i zavise od kapaciteta lokalnih zajednica da usvoje te mere.U istraživanju se konstatuje diskrepanca između podataka koje ima Ministarstvo unutrašnjih poslova i nepovoljnih odluka EU prema migrantima […]
Događaji u ovom programu
BFPE godišnje realizuje više od pedeset najrazličitijih događaja: konferencija, okruglih stolova, panel diskusija, savetovanja, radionica i simulacija.
Analize i Publikacije
Sve naše ideje na jednom mestu: analize; predlozi politika; analitički izveštaji sa događaja koje smo organizovali.
Opis programa
Preuzmite studiju:
Bez obzira na dobru volju države, koja je od 2009. godine krenula u implementaciju određenih strategija u vezi sa povratničkom populacijom, rezultati na terenu su još na niskom nivou i zavise od kapaciteta lokalnih zajednica da usvoje te mere.U istraživanju se konstatuje diskrepanca između podataka koje ima Ministarstvo unutrašnjih poslova i nepovoljnih odluka EU prema migrantima koji po prvi put podnose zahtev za azil, odnosno da srpski organi vlasti ne prepoznaju oko 12,000 osoba sa migrantskom istorijom.
„Povratnici se danas u najvećoj meri oslanjaju na nevladine organizacije, koje im daju besplatnu pravnu pomoć, kao i pojedince koji se bave pitanjem readmisije”, naveo je u razgovoru za Tanjug programski koordinator BFPE i pisac studije Damjan Malbašić.
On ističe da najveći broj povratnika često ima problem sa dobijanjem ličnih dokumenata, a to im potom onemogućava pristup određenim elementarnim građanskim pravima, socijalnoj zaštiti, a imaju problema i pri zapošljavanju.Malbašić navodi da je, kad je reč o mehanizmima readmisije, primarni prihvat veoma dobro organizovan, budući da postoji i Kancelarija za izbeglice i migracije na aerodromu, kao i uprava MUP-a koja se bavi tim pitanjem, ali se problemi dešavaju kada ti ljudi dođu u lokalne zajednice u koje se nasele.
“Povratnici se prvo suoče sa problemom skućavanja, jer još nisu iskorišćena velika sredstva iz državnog budžeta i međunarodnih institucija za pomoć ljudima za primarno skućavanje ili za popravku i rekonstrukciju kuća”, kaže Malbašić.
Malbašić smatra da je koren pitanja readmisije visoka nezaposlenost u društvu, te da su ranjive grupe, kojima često pripadaju i ljudi koji postanu povratnici, primorane da traže posao van granica Srbije.
“Kada smo razgovarali sa povratnicima, pokazalo se da najveći broj njih ima zelju da se vrati u Nemačku ili druge zemlje EU. Međutim, oni žele i da ostanu u Srbiji koja je njihova zemlja, ali imaju problem sa zapošljavanjem i dok se ne reši to pitanje, povratnici će nastaviti da budu jedna od tema u Srbiji”, zaključuje Malbašić.
Kad je reč o profilu povratnika, oko 82 odsto građana koji su deportovani iz inostranstva u Srbiju su Romi.To je zvanična statistika Komesarijata za izbeglice i migracije, koji se bavi primarnim prihvatom deportovanih ljudi, kaže Malbašić.
Razlog je, navodi, vrlo jasan – Romi su socijalno isključeni u Srbiji, suočavaju se sa ekstremnim siromaštvom i diskriminacijom, posebno na polju rada.
Malbašić, takođe, ističe da je jedan od osnovnih problema u vezi sa readmisijom merenje broja povratnika, budući da je istraživanje pokazalo da ni Srbija ni EU nemaju konačne podatke o broju ljudi koji prelaze granicu. To je zato što je readmisija pravno neobavezujuća, odnosno povratnici ne moraju da se prijave bilo kom državnom organu po svom povratku u Srbiju.Dodatni problem je i činjenica da centri za socijalni rad još ne primenjuju mere, koje bi mogle da prepoznaju povratnike kao specifičnu kategoriju.S druge strane, nevladine organizacije predstavljaju sponu između države i povratnika, kaže Malbašić, te ističe da država još nije svesna svih problema sa kojima se povratnici suočavaju kroz sistem.Studija o potencijalnim migrantima iz Srbije i povratnicima u Srbiju predstavljena je na skupu “Beogradski dijalozi” koji će, treću godinu za redom, biti održan 13. septembra u organizaciji BFPE.
U fokusu
BFPE godišnje realizuje više od pedeset događaja u različitim formatima: konferencija, okruglih stolova, panel diskusija, seminara, radionica i simulacija.
