Skip to main content
search

Intervju Sonje Liht sa Tamarom Spaić, novinarkom dnevnog lista „Blic“

Jedna je od najboljih poznavalaca međunarodnih odnosa kod nas, dosledna u zagovaranju politike priključenja Srbije EU, Sonja Liht na primedbu da se već dugo razgovara o reformama, ali da one nisu počele, ističe:

– To mi je teško da razumem jer istraživanja pokazuju da dve trećine građana hoće evropske reforme. Više ih hoće reforme nego priključenje EU.

Zašto ih onda nema?

– Politička klasa ih se plaši. Govori se mnogo o rezovima, o tome da će biti bolni, ali oni će biti sve bolniji što više vremena prolazi.

Sećam se jednog istraživanja Centra za proučavanje alternativa koje je nosilo naziv “Zamajavanje naroda”. Mislim da toga sada ima mnogo da bi se pobeglo od problema sa kojima živimo – kaže u intervjuu za “Blic” predsednica Fonda za političku izuzetnost.

Šta je rizik kad jedna stranka dobije ogromnu podršku, opozicije gotovo i nema, a onda vidimo da nema ni departizacije javnog sektora?

– Pre svega, treba prestati sa negativnom selekcijom i kvalitetnim ljudima dati mogućnost da rade.

U Skupštini je, recimo, zaposleno za godinu dana više od sto ljudi na internim konkursima. Rade rođačke i partijske veze?

– Ne znam ko je zaposlen, ali Fond za političku izuzetnost sarađuje sa Skupštinom i u startu se vidi da nema ljudi koji bi mogli da daju ekspertsku podršku poslanicima, koji moraju da donose zakone i da prate njihovu primenu. Neće biti reformi ako parlament ne bude drugačiji.

A da je zaposleno 100 eksperata…

– To bi se odmah osetilo u radu Skupštine.

To nisu reforme?

– Slažem se. Potreban nam je plan kako zadržati i privući one koji znaju i koji će pošteno da rade. Ali na njih se mora ozbiljno računati, a ne odbacivati ih prvom prilikom kad nam nije zgodno da se tu motaju. Za to je potrebna, citiraću premijera, promena svesti i ta promena mora da dođe iz njegove stranke. Mora da postoji i kritička javnost. Teško je zamisliti bilo koga, sem da je svetac, da sam sebe reguliše i kontroliše.

U ovom trenutku naša opozicija je slaba i ostaje nam kritička javnost. Ako vlast ne bude gajila kritičku javnost, učiniće sebi medveđu uslugu. Odgovornost ljudi iz vladajuće stranke je ogromna.

Šta to znači?

– Mora da se ograniči populizam. Mora Vlada da bude spremna da padne za četiri godine zato što će uvesti nepopularne mere.

Da li je održiva politika i EU i Rusija?

– To je u ovom trenutku jedino i moguće. Članstvo u EU je prioritet, ali ostaje i neophodnost održavanja intenzivnih odnosa sa Rusijom, Amerikom i Kinom. Šta drugo može mala zemlja na geografski turbulentnoj raskrsnici. Nama je krajem osamdesetih govoreno da nema više geopolitike nakon kraja hladnog rata. Situacija se drastično promenila i geopolitika se, nažalost, vratila na velika vrata. Za nas se stvari komplikuju. Mnogo je lepše biti na Skandinavskom poluostrvu nego na Balkanu, ali ne možemo da biramo. S druge strane, samo ovaj region je i dalje na putu evrointegracija. Nijedan drugi postkonfliktni region to nije.

Može li biti i koristi od toga?

Zbog svih problema sa kojima se suočava Evropa postoji ozbiljna šansa da Zapadni Balkan uđe u EU ranije nego što se mislilo.

Teza je da Srbija ipak mora da se svrsta upravo zato što je mala?

– Ako hoćete da budete član EU, morate da prihvatite i zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Unije. EU nije samo ekonomska zajednica i korak po korak ide ka tome da postane i politička zajednica. Debata između evroatlantske i evroazijske agende još nije otvorena u potpunosti. Verujem da tu mora doći do razumevanja i približavanja. Ali mi ćemo morati da napravimo izbor između te dve strategije.

A „Južni tok“?

– Ne zavisi od nas. Barozo je rekao da EU nema ništa protiv „Južnog toka“ ukoliko se prihvate pravila EU da ne može proizvođač i distributer biti ista firma. To nije odnos prema „Gaspromu“, nego i prema „Majkrosoftu“ s kojim je EU ušla u sudski proces i dobila ga. Jedan od čvrstih principa u EU je borba protiv monopola. Za nas je važno da hrabrije razvijamo alternativne izvore energije jer to smanjuje zavisnost i povećava sigurnost. 

„Nemačka hoće da pomogne, ali neće da popušta“

„Nemačka gleda Srbiju kao buduću članicu Unije. Ona hoće da pomogne, ali neće da popušta. Smatraju da je pomoć upravo u tome da se ne popušta nego da se očekuje da Srbija obavi sve što mora, da bi država ojačala. Nemačka može da bude istinska podrška Srbiji u sprovođenjuevropskih reformi. Zanimljivo je koliko su zainteresovani ljudi iz nemačkog ministarstva koje se bavi ekonomskim odnosima sa zapadnim Balkanom da na ozbiljan način rade na razvijanju ekonomskih odnosa i prepoznaju u Srbiji značajnog partnera. Parlamentarci su najvidljiviji. I to je potrebno, ali ima puno ljudi koji ovde dolaze, a ne vidimo ih.“

Close Menu