Saradnja između Srbije i NATO u održavanju mira, kao osnovnog elementa napretka, je sve uspešnija i doprinosi ukupnom ekonomskom napretku koji predstavlja suštinsku potrebu građana u regionu – ovo je bio jedan od zaključaka posebnog događaja u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma pod nazivom ”Liderstvo za siguran region”, koji se održao 8. oktobra u hotelu Hajat u Beogradu.
Na ovom događaju održan je razgovor između predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, koji je moderirala Sonja Liht, članica Upravnog odbora BSF-a i predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
Glavni pokretač diskusije bila je stalna želja BSF-a da se osnaži dijalog između relevantnih i uticajnih aktera kao sredstvo za jačanje njihove međusobne saradnje i javnog napretka.
Kako su i Vučić i Stoltenberg došli na događaj pravo sa zajedničke civilne vežbe u Mladenovcu, osvrnuli su se kako je upravo to tipičan primer odnosa između Srbije i NATO koji su u stanju da praktično doprinose spasavanju života i stavljaju efiksane akcije ispred retorike.
Predsednik Vučić je rekao da je NATO postao centralno središte privlačenja regionalnih partnera koji moraju raditi zajedno po pitanju sigurnosti, ali i za šire društvene potrebe. Vučić je takođe pozvao region da odustane od stalnog podsećanja na sukobe iz prošlosti.
”Znamo šta je učinjeno i šta smo učinili drugima, ali mi to moramo prevazići”, dodao je Vučić.
Odgovarajući na pitanje kako se kompleksne savremene bezbednosne teme, poput globalnog zagrevanja i razvoja veštačke inteligencije, uklapaju u razmatrane odgovore NATO, GS Stoltenberg napomenuo je da je teško predvideti budućnost i da se NATO sad prvenstveno fokusira na pružanje brzog odgovora na bilo koju krizu koja se može dogoditi. Ovo je uglavnom kroz podizanje svesti zaposlenih, osnaživanje obaveštajnih službi, podizanje standarda u sajber svetu, kao i kroz razvoj pristupa hibridnim pretnjama.
”Teško je odrediti kada savremeni sukobi počinju i gde se zapravo odvijaju, kao i povući liniju između rata i mira, konflikta i nekonflikta” istakao je Stoltenberg.
Predsednik Vučić se složio sa ovim komentarom, ali je dodao da veličina Srbije i nedostatak uticaja ograničavaju njen potencijal u rešavanju globalnih problema i kritikovao haos međunarodnog sistema jer mu nedostaje liderstvo, nema prihvaćenu hijerarhiju i vođen je nacionalnim interesom.
Odgovarajući na pitanje kako on gleda na regionalne izazove, GS Stoltenberg je naglasio da je region dosta napredovao, ali da je suočen sa obnovljenim pritiscima, kao što je inflamatorna nacionalistička retorika koja predstavlja rizik za postignuti napredak. On je ponovio naglasak na produbljivanje ekonomske saradnje koja će voditi višem nivou poverenja, koji je prethodno Vučić naglasio.
Predsednik Vučić izrazio je svoju zabrinutost zbog neprestanih problema na Kosovu i nepravičnog pritiska prema njemu i Srbiji od strane albanskih, bosanskih i hrvatskih suseda. Vučić je takođe pohvalio NATO kao primarnog saveznika u suočavanju sa ovim pritiscima.
GS Stoltenberg podsetio je da NATO ne može rešti pitanja koja se tiču regiona, ali može pomoći zemljama koje na tome rade i ponovo izjavio da NATO neće pritiskati Srbiju da pristupi ovom savezu.
Diskusija se nastavila sa pitanjima iz publike. Gospođa Jelena Milić iz CEAS-a postavila je višestruko pitanje koje se prvenstveno fokusiralo na podizanje zabrinutosti oko protivnika NATO koji unapređuju retoriku protiv ovog saveza i pozvala NATO da održi debate o svojim prednostima ovde, što je Stoltenberg rezervisano priznao.
Gospođa Sonja Stojanović Gajić iz Upravnog odbora BSF-a i direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, pitala je da li napori da se zaštiti demokratska kontrola nad bezbednosnim alatima protiv hibridnih pretnji ostaje NATO prioritet.
Osmi Beogradski bezbednosni forum pod nazivom ”Zajedništvom do odgovora na novu normalnost” održaće se od 17. do 19. oktobra u Hajatu. Tradicionalno, BSF počinje akademskim događajem koji okuplja mlade i obećavajuće istraživače i ove godine oni će razgovarati o tome koliko su odgovori EU na krize u okruženju prilagođeni specifičnostima konflikta. Nakon toga, uslediće plenarni panel o perspektivama EU proširenja na Zapadni Balkan 2025. godine. Glavne teme trodnevnog okupljanja biće razvoj odnosa unutar Evropske unije, rastući uticaj Azije i promene koje je donela četvrta industrijska – digitalna revolucija. Takođe, razgovaraće se o novoj fazi dijaloga između Beograda i Prištine; međunarodnoj zajednici; domaćim akterima i reformama u Bosni i Hercegovini; uticaju politika Nemačke i SAD; ulozi žena u sektoru bezbednosti; perspektivama za pravdu i pomirenje; kao i odnosima između Zapada i Rusije; previranjima na Bliskom Istoku, uticaju korupcije na međunarodnu bezbednost, odbrani od propagande i dezinformacija, sajber bezbednosti.
Beogradski bezbednosni forum pokrenut je 2011. godine kao mesto susreta i mesto dijaloga i od tada ga organizuju tri organizacije civilnog društva. Danas, “od Istanbula do Beča” BSF predstavlja jedan od najprestižnijih događaja ove vrste, okupljajući više od 100 govornika i blizu 700 učesnika: donosioce odluka, predstavnike bezbednosnih institucija, civilno društvo, kao i međunarodnu i akademsku zajednicu iz Srbije, šireg regiona, Evrope i sveta.
