Krajem 2020. godine, predstavnici stuba zaštite životne sredine, u sradanji sa lokalnim partnerima, organizovali su okrugle stolove u Sremskim Karlovcima, 23. decembra, i Priboju, 25. decembra. Događaji su posvećeni kako trenutnom stanju, tako i potencijalima Sremskih Karlovaca i Priboja u oblasti zaštite životne sredine. Organizovani su putem Zoom platforme i okupili su veliki broj značajnih aktera u društvenom, političkom i privrednom životu dve opštine.

Okrugle stolove otvorili su predstavnici lokalnih partnera, Nikola Blagojević ispred Pokreta gorana Vojvodine u Sremskim Karlovcima i Goran Reković ispred Udruženja građana Primus u Priboju. Nakon uvodnih obraćanja, učesnicima u obe opštine predstavljen je projekat „Održivi razvoj za sve“. Nina Cvetanović iz Beogradske otvorene škole projekat je predstavila učesnicicima u Sremskim Karlovcima, a Lidija Radulović iz Beogradskog fonda za političku izuztnost, učesnicima u Priboju. Oba okrugla stola moderirao je Radovan Živković, ekspert za lokalni razvoj.

Radni deo oba okrugla stola počeo je razmatranjem trenutnog stanja u datoj opštini u oblasti zaštite životne sredine i to kroz prizmu relevantnih ciljeva održivog razvoja (COR 6; 7; 12; 13; 14; 15). Drugi deo bio je posvećen narednim razvojnim koracima i ciljevima, kao i razvojnim potencijalima dve opštine. Na okruglom stolu u Sremskim Karlovcima nizak nivo svesti građana o značaju pitanja zaštite životne sredine (posebno je istaknut značaj podizanja svesti izletnika), nizak stepen energetske efkasnosti i problemi nadležnosti nad lokalnim komunalnim poslovima viđeni su kao značajni izazovi sa kojima se opština suočava u ovoj oblasti. Kako su Sremski Karlovci opština čija je najvažnija privredna grana vinogradarstvo, učesnici su razgovarali o izazovima koji mogu nastati usled negativnog delovanja klimatskih promena na različite sorte vinove loze. Geotermalne vode i održivi turizam prepoznati su kao značajni razvojni potencijali, a posebno je istaknut i značaj usmerenja ka cirkularnoj ekonomiji, sa posebnim akcentom na edukaciju mladih u tom pogledu.

Sa druge strane, učesnici okruglog stola u Priboju, kao najznačajnije izazove opštine u oblasti zaštite životne sredine vide problem otpada (pre svega plutajućeg otpada na reci Lim), nedostatak strateških i planskih dokumenata u ovoj oblasti, kao i nedovoljno razvijene mehanizme merenja zagađenja (vazduha, vode, zemljišta). Ipak, učesnici su se saglasili da postoji dosta razloga za optimizam u narednom periodu, budući da se ulažu veliki napori u povećanje energetske efikasnosti i dekarbonizaciju opštine, kao i u unapređenje vodovodne i kanalizacione mreže, čije su pokrivenosti trenutno na relativno niskom nivou.

Okrugli stolovi su završeni u pozitivnom tonu, jer pored toga što su učesnici pokazali svest o značaju izazova sa kojima se dve opštine susreću, oni su demonstrirali i volju da doprinesu značajnom napretku svojih opština u oblasti zaštite životne sredine u narednih sedam godina, i posledično ispunjenju ciljeva održivog razvoja iz Agende 2030, a Platformu „Održivi razvoj za sve“ vide kao jedan od značajnih impulsa u ovom procesu.

„Organizaciju okruglih stolova omogućile su vlade Švajcarske i Nemačke u okviru platforme Održivi razvoj za sve” koju sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, a kao deo projekta Reforma javnih finansija – agenda 2030. Partneri na sprovođenju platforme su Beogradska otvorena škola, Beogradski fond za političku izuzetnost, Centar za visoke ekonomske studije, Fondacija Ana i Vlade Divac, Fondacija Centar za Demokratiju i Timočki omladinski centar.