Tekst i fotografije Institut za demokratiju „Societas Civilis“
Transatlantska integracija zapadnog Balkana u cilju njenog završetka zahteva usklađivanje političkih i institucionalnih interesa velikih sila kao što su Sjedinjene Države i Nemačka, vlade zemalja u regiji, regionalno i lokalno civilno društvo. Balkan je jedan od tri prioriteta transatlantskog strateškog pristupa u ovom periodu, koji uključuje sigurnost u regionu i evropske integracije. Druga dva prioriteta su ono što se naziva „kineski izazov“ i „izazov Rusija-Ukrajina“.
Ove godine Balkan je dobio pozitivan podsticaj rešavanjem dugogodišnjeg spora oko imena između Skoplja i Atine. To je donelo optimizam i razrešene inicijative za rešavanje regionalnih bilateralnih sporova i ponovno pokrenulo inicijative za punu euroatlantsku integraciju regiona. Međutim, trenutno postoji neslaganje oko spora između Kosova i Srbije. U potrazi za politikom za potencijalno rešenje spora, ovo pitanje su preuzeli najveći transatlantski igrači SAD i Nemačka na različite načine.
Istovremeno, Evropska unija se suočava sa izborima i populističkim pokretima koji nisu povezani sa integracijom i proširenjem Unije. Međutim, kao što su učesnici diskusije istakli, angažovanje Evrope sa samim sobom nije uslov koji treba da bude prihvaćen, on je „nešto na šta treba da se deluje“.
Ovo su neke od tačaka koje su govorili govornici na panel diskusiji „Transatlantske perspektive i Zapadni Balkan“ održanoj u Skoplju (u utorak, 5. marta) u organizaciji nemačkog Maršalovog fonda, Evropskog centra za sigurnosne studije Džordža Maršala, Beogradskog fonda za političku izuzetnost i Instituta za demokratiju „Societas Civilis“ Skoplje a u okviru inicijative Balkan 360 usmerene na fokusiranje na razvoj ljudskog kapitala na zapadnom Balkanu.
Na panel diskusiji, njihove stavove iznio je Marko Trosanovski, predsjednik Instituta za demokratiju; G. Nikola Dimitrov, ministar vanjskih poslova Severne Makedonije; Thomas Klein-Brockhoff, potpredsjednik i direktor Berlinskog ureda maršalovog fonda; dr Endrju Mihta, dekan Evropskog centra za sigurnosne studije George Marshall; dr Marko Savković, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, g. Zoran Nečev, viši naučni saradnik u Institutu za demokratiju i moderator, dr Valbona Zeneli, voditeljka Odeljenja za strateške inicijative u Centru George Marshall.
Inicijativa Balkan 360 ima za cilj da ponovo uključi građane iz regiona na različite načine od onih koji su se koristili u prošlosti, te će se fokusirati na identifikaciju i pružanje zajedničke strateške politike za Sjedinjene Države i Nemačku. Klein-Brockhof je naglasio da iako je Minhenska bezbednosna konferencija ostavila utisak jaza između Sjedinjenih Država i Nemačke, ova transatlantska organizacija vidi transatlantsku agendu kao dugoročnu viziju i posvećenost koja prevazilazi specifične trenutke i vlade.
Panelisti, predstavnik Vlade i organizacije civilnog društva, naglasili su da pozitivni pomaci u događajima sa sjevernom Makedonijom, kao i u drugim zemljama u regionu, moraju biti praćeni odlučnijim reformama u nekoliko oblasti, kako to zahteva proces evropskih integracija, ali što je još važnije, koje građani i društva u regionu glasno traže.
