Ovaj tekst je napisan za China Observers in Central and Eastern Europe (CHOICE) i objavljen na CHOICE portalu 19. marta
Fotografija: Lekari iz Kine u Beogradu, mart 2020; Tanjug
U borbi protiv epidemije korona virusa, Srbija se ponovo okreće ka Kini tražeći podršku. U kombinaciji sa nezadovoljstvom zbog odgovora koji je pružila EU, čini se da se Srbija još više približava orbiti Pekinga. Međutim, niko od onih koji duže posmatraju odnose Beograda i Pekinga ne treba da se iznenadi.
U nedelju, 15. marta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je uvođenje vanrednog stanja. Ova mera je uvedena kao jedan od koraka u nastojanju da se obuzda sve veći broj slučajeva zaraze u Srbiji. Tokom vrlo emotivne najave, predsednik Vučić kritikovao je pristup EU prema Srbiji (i u širem smislu zapadnom Balkanu), pozivajući se na zabranu izvoza medicinske robe u celoj EU. Vučić je otvoreno kritikovao EU i izjavio da „evropska solidarnost ne postoji“ i da je „jedina zemlja koja može pomoći Srbiji Kina“. Takođe, Vučić je izjavio da je zatražio pomoć kineskog predsednika Ši Đinpinga i da očekuje pozitivan odgovor, jer kineski lider nije samo „prijatelj srpskog naroda“, već i „brat ove zemlje (Srbije)“. Ova vrsta diskursa nije nova u nastupu srpskih zvaničnika kada opisuju odnos između dve zemlje, ali predstavlja korak napred od „čeličnog prijateljstva“ do „bratskih odnosa“ dvojice lidera u vreme krize.
Poseban odnos
Da bi se u potpunosti razumeo poziv u pomoć koji je Srbija uputila Kini, mora se uzeti u obzir pozadina odnosa. Kina je postepeno postala jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih partnera Srbije. U poslednjih 10 godina, Kina je povećala svoje prisustvo finansijskim sporazumima, direktnim stranim ulaganjima i infrastrukturnim projektima. Saradnja je postepeno narasla i obuhvatila je veliki broj oblasti, uključujući bezbednost, poput saradnje sa kompanijom Huawei koji u Beogradu implementira svoj projekat „sigurnog grada“ i saradnju bezbednosne snage dve zemlje koje sprovode zajedničke vežbe. Uz sve veći priliv kineskog novca i projekata, srpski političari prikazuju Kinu kao neophodnog partnera, pozivajući se na podršku kosovskom pitanju, pri čemu je nepriznavanje nezavisnosti Kosova od strane Kine posebno važno zbog stalnog članstva u Savetu bezbednosti UN-a. Sa druge strane, Srbija je iskoristila svaku šansu da se pozicionira kao pouzdan partner Pekinga, pružajući svoju podršku pitanjima kao što su Južnokinesko more ili ujgursko pitanje u trenucima kada se Peking suočio sa međunarodnom kritikom.
Ova „posebna veza“ bila je vidljiva već na samom početku trenutne krize. Pre izbijanja epidemije u Srbiji, Vučić je u februaru poslao službeno pismo podrške Ši Đinpingu nazivajući ga „dragim“ i „velikim prijateljem „ srpskog naroda. Vučić je takođe izjavio da bi voleo da poseti Vuhan ako treba da pokaže svoju podršku. Na kraju sam Vučić nije otišao u Kinu, ali srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić jeste. Posetio je Peking u februaru, ponosan na činjenicu što je prvi ministar spoljnih poslova iz strane države koji je to učinio od izbijanja epidemije.
Nakon početnih izazova i nevolja, Kina je očigledno uspela da iskontroliše širenje virusa unutar svojih granica, što je omogućilo Pekingu da promoviše svoju ,,diplomatiju epidemije“ u inostranstvu. Pošto se SAD i EU uglavnom fokusiraju na borbu protiv virusa unutar svojih granica, Peking ima mnogo slobodnog prostora da deluje. U martu se borba protiv virusa preselila u Evropu, gde je najteža situacija u Italiji i Španiji. U oba slučaja Kina je napravila iskorak , nudeći pomoć i pružajući podršku u pogledu medicinskih resursa i osoblja. Pored toga, Kina je organizovala video sastanak kineskih medicinskih stručnjaka sa relevantnim medicinskim osobljem i predstavnicima institucija iz zemalja Centralne i Istočne Evrope, uključujući I Srbiju, kako bi podelili svoja iskustva u borbi protiv epidemije.
Srbija je takođe dobila bilateralnu pomoć. Samo dan nakon Vučićevog emotivnog obraćanja, Srbija je primila prvu pošiljku medicinskih sredstava iz Kine, tačnije od kineske fondacije Mammoth. Odmah nakon toga, kineska ambasadorka u Srbiji Chen Bo najavila je da će Srbija dobiti dodatnu pomoć, kao i da će kineski stručnjaci i medicinski radnici doći u Srbiju za nekoliko dana. Konačno, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Geng Šuang izjavio je da je Srbija važan partner za Kinu i da će iskoristiti sva neophodna sredstva kako bi se pomoglo Srbiji u vremenu krize. Kineska podrška dobila je odgovor pun entuzijazma od srpskih političara, kao i velike pohvale na društvenim mrežama u Srbiji, pri čemu je Kina predstavljena kao glavni partner u suzbijanju epidemije.
Nije nestala ljubav prema EU
Dok je kineski odgovor i pristup dobro prihvaćen, EU je predstavljena kao nevoljna i nesposobna da pomogne. Nije prvi put da srpski lider izražava frustraciju u vezi sa politikom i postupcima EU, ali ovo je retka prilika kada su EU i Kina eksplicitno pozicionirane na suprotnim stranama. Prethodno su Srbiji bile upućene kritike zbog intenziviranja saradnje sa Pekingom. Zabrinutosti EU su se, na primer, odnosile na nedostatak transparentnosti i poštovanje pravila konkurencije kada su projekti koje sprovode kineske kompanije ili u saradnji sa njima u pitanju. Vučić je izjavio da ovu kritiku smatra licemernom, s obzirom na to da zemlje EU takođe sarađuju sa Kinom, čak i na višem nivou od Srbije. Štaviše, prema Vučićevim rečima, Kina je pomogla Srbiji da poboljša svoju infrastrukturu finansijskim sporazumima bez „postavljanja puno pitanja“, dok EU teži da više kritikuje i manje pomaže. Trenutna situacija stvorila je Vučiću jedinstvenu priliku da nastavi sa ovakvim narativom.
Za srpske političare, prihvatanje kineske propagande i stavljanje EU u negativan kontekst uglavnom se zasniva na domaćim političkim motivima. Pohvale srpskog lidera zbog uloge Kine u borbi protiv epidemije – posebno ističući ličnu ulogu Ši Đinpinga – direktno odražavaju kinesku propagandu , koje je Vučić definitivno vrlo svestan. Takve pohvale u kritičkom trenutku mogu doneti političke poene u Pekingu. Štaviše, uz prisustvo snažnih lidera i u Kini i u Srbiji, postoji određeni nivo idiosinkratske povezanosti Aleksandra Vučića i Ši Đipinga, izgrađen na auri liderstva.
Naizgled uhvaćena nespremna, EU se potrudila da odgovori kako bi uklonila percepciju da samo posmatra sa margine. 13. marta, komesar za proširenje Oliver Verhelji održao je video konferenciju s premijerima Zapadnog Balkana u kojoj je rekao da taj region treba biti uključen u akcije EU u borbi protiv korona virusa. Međutim, tada nisu pomenute konkretne mere i istog dana je EU objavila da zatvara svoje granice. Štaviše, korona virus nije bio jedina tema tokom te diskusije, jer su na dnevnom redu bili i dalji koraci u procesu pridruživanja Severne Makedonije i Albanije.
Obećavanje da će Srbija (i ostatak Zapadnog Balkana) biti uključena u odgovor EU, sa jedne strane, i isporuka medicinskih resursa u roku od nekoliko sati uz obećanja medicinskih stručnjaka koji će se pojaviti na terenu, sa druge strane, dve su različite stvari u očima srpske javnosti. Način na koji su konkretni potezi predstavljeni igra odlučujuću ulogu. Dok se EU prikazuje kako zatvara svoje granice, Kina napreduje i aktivno učestvuje u borbi u Srbiji. Izjave srpskih zvaničnika, posebno predsednika Vučića, pokazuju da je Beograd više nego srećan što pozitivno predstavlja pomoć Pekinga. Kao rezultat, Kina postiže svoj cilj da promeni narativu o izbijanju epidemije, opovrgavajući pre svega svoje loše upravljanje koje je prouzrokovalo krizu.
Čini se da zajednička borba protiv epidemije Beograd još više približila Pekingu. Istinska podrška koju pruža Kina, čini se, ide na ruku liderima sa obe strane. Prema tome, ostaje da se vidi da li će trenutna kriza naneti značajnu štetu budućnosti evropskih integracija Srbije, koja ni do sada nije bila bez prepreka.
