Kombinacija deljenja znanja, dijaloga i izgradnje poverenja
Fondacija BFPE za odgovorno društvo organizovala je seriju radionica o različitim aspektima rodne ravnopravnosti u opštini Lučani u periodu od juna do oktobra 2023. godine, u okviru projekta: Jačanje parlamentarne demokratije i inkluzivnog dijaloga, projekta podržanog od strane Švajcarske razvojne saradnje i organizovanog od strane UNDP-a u Srbiji, pri čemu je BFPE jedan od izvršnih partnera iz civilnog društva. Lučani su mali grad u Moravskom okrugu, jugozapadu Srbije, klasifikovan kao nerazvijena opština. Sedište je dva velika preduzeća – fabrike oružja „Namenska“ i fabrike za obradu boja „Maxima“. U ranijim godinama, opština je imala veliki deo obrazovane populacije, uglavnom zaposlene u Namenskoj. Međutim, od 2000-ih, „Namenska“ se suočava sa određenim padom, što dovodi do značajnog smanjenja stanovništva lokalne zajednice. Pored toga, cela opština Lučani (grad i sela koja pripadaju opštini) često je pogođena prirodnim katastrofama, čineći je jednom od najugroženijih opština u Srbiji u tom pogledu. U poslednjem deceniji doživela je šest velikih poplava, suočavajući se sa ozbiljnim izazovima u zaštiti od poplava i suočavanju sa infrastrukturom uništenom od strane istih.
Serija radionica održanih u opštini Lučani sprovedena je u saradnji sa odbornicima i lokalnim NVO-ima, koji su prepoznali neophodnost kreiranja i sprovođenja Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost. Odbornici su nam se obratili, tražeći pomoć u vezi sa LAP-om, budući da su bili obavezani novim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, koji sada predviđa novčane kazne za nepoštovanje na lokalnom nivou. Zakon koji je propisivao sankcije motivisao je članove opštinskog veća da pronađu rešenje i izbegnu plaćanje kazni. Zato su, čuvši pozitivna iskustva iz drugih gradova, pristupili nama sa idejom da im pomognemo u kreiranju Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost.
Inicijalno, odbornici nisu u potpunosti razumeli potrebu za normama koje bi regulisale rodnu ravnopravnost. Imali su utisak da je ravnopravnost muškaraca i žena već postignuta i nisu videli potrebu da se za to dalje zalažu. Pravna obaveza im se činila nametnutom, a smatrali su da postoje mnogo važniji problemi s kojima se njihova zajednica suočava. Na primer, nisu u potpunosti razumeli šta podrazumeva rodno senzitivni jezik i zašto je to važno. Na početku serije radionica, predsednica lokalne Skupštine započela je sesiju izražavajući nepoverenje prema usvajanju rodno senzitivnog jezika. Rekla je da je rodno senzitivan jezik samo trend „uvežen sa Zapada“, da se ne oseća obaveznom da ga koristi i da ne veruje da odražava ravnopravnost između žena i muškaraca. Bilo je jasno da će pružanje pomoći da stvari sagledaju iz drugačijeg ugla i davanje argumentacionog okvira koji će promeniti njihova duboko ukorenjena mišljenja biti težak posao. Pažljivo smo pristupili ovom izazovu, deleći sa njima stvarne priče o tome kako žene žive u Srbiji, podržane zvaničnim podacima i stvarnim životnim iskustvima. Otvarali smo dijalog s njima o svakodnevnim situacijama s kojima se žene suočavaju u Srbiji i pružili uvid u uloge žena u politici i donošenju odluka uopšte. Tokom radionica, polako su počeli da se otvaraju, raspravljajući o vlastitim problemima u svojoj zajednici, pitanjima sa kojima se suočavaju žene u politici, i sa svakom narednom radionicom sve smo se više približavali razumevanju zašto je ključno da se svakodnevni životi žena i muškaraca odraze u zakonodavnim normama i budžetu lokalne samouprave. Polako su počeli da shvataju zašto je rodna ravnopravnost važna za svakog od njih i celu zajednicu, i kako bi drugačiji pristup jednakim pravima i odgovornostima trebalo da utiče na oblikovanje lokalnih politika i njihovu implementaciju.
Dalje, ohrabrili smo ih da identifikuju prioritete specifične za njihovu lokalnu zajednicu, navodeći probleme koji su bili ključni za celu zajednicu, poput raka prostate za muškarce i cervikalnog karcinoma za žene. Bavili su se problemima oštećenih puteva i poplava koje se svake godine ponavljaju. Otvorena diskusija pomogla im je da identifikuju svoje prioritete, razumeju zašto je važno da se stalno razmatra ženski perspektiv, i na kraju serije radionica, naglasili su koliko je ključno da svi uključeni zajedno sednu i razgovaraju o izazovima i postignućima u svom društvenom okruženju. Učesnici radionica zaključili su da je potrebno redovno se sastajati kako bi razgovarali o problemima i pronalazili rešenja za svoju zajednicu. I jedan od njihovih zaključaka bio je da zapravo nisu razgovarali jedni s drugima i da nemaju redovnu komunikaciju između različitih lokalnih zainteresovanih strana i sa građanima.
Nakon obuka, postalo je očigledno da će biti potrebna dodatna podrška, posebno kada je reč o budžetiranju s rodnom perspektivom i razvoju Planova upravljanja rizikom kako bi se efikasno reagovalo na povrede principa rodne ravnopravnosti, kako to nalaže zakon. Učesnici radionica bili su korisnici budžeta (Centar za socijalni rad, Kulturni centar, Zavod za javno zdravlje, Javno komunalno preduzeće, policija, vatrogasci), odsek odgovoran za budžetska pitanja, kao i članovi novoformirane Komisije i Saveta za rodnu ravnopravnost. Delili su svoje ideje, metode koje su do tada koristili i kako najefikasnije sarađivati u budućnosti kako bi se sprovelo rodno odgovorno budžetiranje u opštini. Učesnici nisu oklevali da istaknu izazove s kojima se suočavaju i otpor ka promenama, ali na kraju radionica shvatili su važnost usklađivanja budžeta sa merama koje su potrebne da bi se efikasno sprovele.
Što se tiče usvajanja Plana upravljanja rizikom za povredu principa rodne ravnopravnosti, učesnici su otvoreno raspravljali o izazovima s kojima se suočavaju na poslu, posebno žene su otvoreno delile svoja negativna iskustva. Jedna od zaposlenih, na primer, govorila je o suočavanju sa vršnjačkim nasiljem na radnom mestu i osećaju „sindroma praznog stola“. Žene su otvoreno diskutovale o svojim negativnim iskustvima sa seksualnim uznemiravanjem na radu, i sve su se složile da su ove situacije stvarne i da ih treba rešavati putem politika koje reaguju na rodnoj osnovi. Kao rezultat toga, zaključili su da kao rezultat ovog zajedničkog rada (šest dvodnevnih radionica) sada razumeju kako Plan upravljanja rizikom za povredu principa rodne ravnopravnosti štiti i čuva njihova prava i koje korake treba preduzeti da bi se ovaj dokument usvojio.
Osim toga, na završetku serije radionica u Lučanima, održan je završni događaj – Javna rasprava na temu „Žene u vanrednim situacijama.“ Tokom rasprave, učesnici su imali priliku da steknu uvide u specifična iskustva žena kroz nekoliko prezentacija, najistaknutije od strane dugogodišnje direktorke Crvenog krsta (ukupno 40 godina u Crvenom krstu), šefice Štaba za vanredne situacije, kao i direktorke i suvlasnice najveće privatne fabrike u Lučanima – Maksima, koje su se sve susrele sa značajnim izazovima u suočavanju sa vanrednim situacijama, posebno poplavama. Vlasnica fabrike Maxima podelila je izazove sa kojima su se suočavali tokom pandemije COVID-19. Zbog informacija koje su dobili od poslovnih partnera u Italiji o širenju koronavirusa i najozbiljnijoj zdravstvenoj nesreći sa kojom su se susrele, krizni tim koji predvodi sastavio je spisak svih ranjivih zaposlenih (onih sa hroničnim bolestima i trudnicama) i poslao ih svojim domovima, dve nedelje pre zvaničnog proglašenja pandemije u Srbiji. Osim toga, nabavili su neophodna zaštitna sredstva i obučili zaposlene kako da se ponašaju u ovoj novoj situaciji „jer fabrika ne može prestati sa radom“. Odličan primer korporativne odgovornosti u ovoj maloj zajednici! Takođe se istaklo da su žene odigrale ključnu ulogu u suočavanju sa situacijama koje je stvorila pandemija, budući da rade na mestima koja su stalno pod pritiskom, bilo da je reč o javnim uslugama ili raznim profesijama brige.
Može se reći da je opština Lučani primer dobre prakse, imajući u vidu da pre toga nije imala dokumenta vezana za rodnu ravnopravnost, Akcioni plan za rodnu ravnopravnost, niti uspostavljene organe vezane za rod (Komisija za rodnu ravnopravnost, Savet za rodnu ravnopravnost i lice odgovorno za rod). Savetnici iz ove opštine su krenuli od nule i uspešno, korak po korak, radili na stvaranju tih organa i pravno obaveznih dokumenata. Ovo služi kao primer dobre prakse, jer pokazuje da svaka opština, ako joj se pristupi na pravi način, poseduje kapacitet ili može izgraditi kapacitet da stvori ove dokumente i zatim sprovede politike usmerene ka rodnoj ravnopravnosti. Između radionica, tokom celog procesa, tim BFPE je imao kontinuirane konsultacije sa lokalnim savetnicima iz opštine Lučani. Nastavljamo sa podrškom njihovom razvoju i u potpunosti podržavamo njihove napore u kreiranju i sprovođenju politika koje se odnose na rod. Tokom intenzivnog učenja i dijaloga, stekli su potrebno znanje i razumevanje o rodnoj ravnopravnosti. Zajedno smo utvrdili sve korake koje treba preduzeti kako bi se stvorile i sprovele politike vezane za rod. Međutim, naišli su i na prepreke pri odabiru i prikupljanju podataka za Lokalni akcioni plan. Pokazalo se izazovnim za njih, i još uvek jeste, koristiti sve te podatke kako bi se usklađivali sa lokalnim budžetom za efikasnu implementaciju mera usmerenih na rodnu ravnopravnost. Ceo proces je potvrdio da lokalne opštine imaju dug put pred sobom da bi postigle svoje ciljeve, i da im je potrebna podrška na tom putu. Ali takođe je pokazao da se važni koraci mogu postići ako se podrška pruži kroz iskren dijalog, kao osnovni instrument u izgradnji poverenja i međusobnog poštovanja među stranama uključenim u proces.
