Konferencija „Kina u našem dvorištu: Razumevanje autoritarnog uticaja Kine“ održana je 25. maja 2022. godine u Aeroklubu, Uzun Mirkova 4/II, Beograd.
Učesnici prvog panela bili su predstavnici lokalnih aktivističkih organizacija iz Smedereva, Bora i Zrenjanina, dok je panel moderirao Stefan Vladisavljev, programski kordinator u Fondaciji BFPE za odgovorno društvo. Tema prvog panela bila je preispitivanje kineskog uticaja na lokalnom nivou. Dragan Nedeljković ispred organizacije Pro.Tok 21 iz Smedereva ukazao je da o ekološkim problemima koje proizilaze iz poslovanja Železare Smederevo ne treba ni govoriti, jer tu svi znaju šta se dešava. On je istakao da je Železara uvek bila i društveno odgovorna kompanija, međutim da je danas u ulaganje Železare u zajednicu srazmerno nuli, izuzev nekih malih aranžmana sa Tehničkom školom. Zaključio je da je za prevazilađenje problema potreban dijalog između lokalne zajednice, investitora i države. Toplica Marjanović ispred Društva mladih istraživača iz Bora kaže da je „grad Bor postao grad između dva rudnika“. On je ukazao da je najveći problem zaštita životne sredine, i da raste zagađenje kako sumpor dioksidom tako i teškim metalima. Istakao je da se često čuje fraza zeleno rudarstvo međutim da toga nema u lokalnoj zajednici. Smatra da održivo rudarstvo ne postoji budući da će neobnovljivi resursi nestati, zato smatra da pre treba govoriti o održivoj zajednici. Mišo Živanov, predstavnik Zrenjanske akcije, ukazao je na problematičnost procene studije o izvodljivosti i uticaju na životnu sredinu fabrike Linglong u Zrenjaninu. Javne rasprave nisu održane u skladu sa zakonom, budući da su građani bili onemogućeni da prisustvuju. Istakao je problem ljudskih prava vijetnamskih radnika koji su zapošljeni u kompaniji Linglong, kao i da zakoni postoje ali da se ne primenjuju, ali i da nema ko da sankcioniše one koji ih krše.
Drugi panel odnosio se na uticaj kineskog prisustva na stanje demokratije u Srbiji. Stefan Vladisavljev je na početku istakao 3 faze koje karakterišu saradnju Kine i Srbije: period od 2009. do 2016. godine kada imamo saradnju na nivo kredita i infrastrukturnih projekata, period od 2016. do 2020. kada dolazi do porasta stranih direktnih investicija, i period nakon 2020. koji karakteriše posledice saradnje u borbi protiv pandemije. Bojan Klačer, ispred CESID-a, predstavio je parametre koje utiču na odnos javnog mnjenja kako prema Kini tako i prema drugim akterima a to su: dalja i bliža istorija, da li je bilo ili ne ratnih sukoba, da li postoji etnička distanca, odnos prema ratu u SFRJ, kao i NATO intervencija na Kosovu. Prema istraživanjima koje je CESID sproveo, dalje ukazuje, da 77% građana smatra da Kina ima pozitivan uticaj na Srbiju. Vujo Ilić, ispred CRTA, smatra da postoji jaka veza između autoritarnih vrednosti Kine i Srbije, da je to kompleksan odnos, kao i da je pre reč o omogućavanju autokratskog uticaja nego o direktnom uticaju Kine. Ističe da Kina ne nudi jasan model niti globalno niti u Srbiji, ali i da put Kine ne može da se preslika u nekoj drugoj državi, već da pre može da doprinese udaljavanju Srbije od Zapada. Nevena Šekarić, istraživač saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, je ukazala da mnoge države članice Evropske unije sarađuju sa Kinom poput Nemačke, Italije i Francuske, kao i da ne postoji nužna povezanost između ekonomske saradnje sa Kinom i skretanja sa evropskog puta. Smatra da kada je reč o mekoj moći da je meka moć Evropske unije neupitna u odnosu na meku moć Kine, ali i da Kina ne može da predstavlja alternativu Evropskoj uniji.
Učesnici konferencije se slažu da postoji nužnost šireg dijaloga kada je reč o saradnji Kine i Srbije. Potrebno je uzeti u obzir interese lokalne zajednice, i raditi na umrežavanju lokalnih aktera. Važno je da u tom dijalogu budu uključeni predstavnici lokalne zajednice, investitor i država kako bi postojeći i potencijalni problemi bili rešeni, ali i da je transparentnost i dosledno poštovanje zakona nužno. Kroz diskusiju ukazano je na postojanje praznog prostora u Srbiji nakon 2016. godine, i da je taj prostor popunila Kina, budući da Srbija nije dovoljno napredovala ka Evropskoj uniji, dok je Evropska unija bila zaokupljena drugim temama. Evropska unija je važna opcija kada je reč o Srbiji, ali to ne znači i raskidanje odnose sa Kinom. Važno je istaći da Kina može da pruži dobre modele saradnje i da saradnja sa Kinom ne mora da bude nužno loša.
