Deseti izbori za Skupštinu Srbije, od toga sedam vanrednih, od obnove višestranačja impresivan je rezultat koji, između ostalog, ukazuje na složenost sazrevanja demokratskog poretka. Parlamentarna demokratija je sigurno najrazvijenija forma političkog života koja je do sada osvojena. Njen kvalitet zavisi od mnogo čega, ali pre svega od ozbiljnog utemeljenja podele vlasti, od snage političkih partija, poretka zasnovanog na vladavini prava – čega nema bez dobrih zakona i njihove dosledne primene, ali i odgovornih građana, odnosno snažnog civilnog društva. Zato jedni smatraju da je smanjenje broja stranaka u parlamentu odraz sazrevanja političke scene u Srbiji, da je ogromna prevlast jedne stranke garancija stabilnosti vlade, dok su drugi zabrinuti da ova nova konstelacija snaga može da ugrozi još uvek fragilnu demokratiju u Srbiji. Ali i jedni i drugi su saglasni da je pred Srpskom naprednom strankom ogromna odgovornost, jer velika snaga nosi sa sobom i velike izazove, a skoro nikakvu mogućnost da se alibi za neuspeh nađe u nekom drugom.
Velika snaga nosi sa sobom i velike izazove, a skoro nikakvu mogućnost da se alibi za neuspeh nađe u nekom drugom.
Srbija je suočena sa veoma ozbiljnim ekonomskim i socijalnim problemima, sa rastućom nezaposlenošću i siromaštvom, sa neefikasnom administracijom i sudstvom. Uz to ljudski kapital, na koji smo oduvek bili ponosni, u ozbiljnom je opadanju. Previše mladih, obrazovanih i pametnih napustilo je i napušta zemlju, odnoseći neophodnu stvaralačku energiju. A u 21. veku oni su garancija budućnosti svake zemlje. Stoga će nova vladajuća koalicija – a koalicija je neophodna ne samo i ne prvenstveno zbog podele odgovornosti, već zbog privlačenja svakoga ko je spreman i oran da pomogne ubrzanoj integraciji Srbije u evropske i svetske tokove – morati posebnu pažnju da posveti upravo obrazovanju i nauci, stručnosti i odgovornom odnosu prema radu. Od ministara do opštinskih službenika svi bi morali da budu ocenjivani prema znanju i doprinosu, a ne prema partijskoj pripadnosti i lojalnosti.
Koalicija je neophodna ne samo i ne prvenstveno zbog podele odgovornosti, već zbog privlačenja svakoga ko je spreman i oran da pomogne ubrzanoj integraciji Srbije u evropske i svetske tokove.
Borba protiv korupcije i kriminala mora biti praćena borbom protiv negativne selekcije koja decenijama vlada u našem društvu. Naravno, to pretpostavlja donošenje mnogo nepopularnih mera, i to što pre. Ne mogu se sprovesti istinske reforme bez depolitizacije administracije, temeljnih promena u sudstvu i svim organima prinude, bez ozbiljnog i kritičkog javnog mnjenja.
Kvalitetno informisano i kritičko javno mnjenje pretpostavka je uspeha svake odgovorne vlasti koja pred sobom ima dugoročnu perspektivu razvoja, kako ekonomije tako i politike. A toga nema bez ozbiljnih i kvalitetnih medija.
Udvoričko, tabloidno, nepouzdano novinarstvo opasno je po demokratski poredak i na dugi rok za one koji drže poluge vlasti.
Jer, s takvim medijima nema mogućnosti za angažman građana, za građane koji će aktivno učestvovati u javnom životu, a ne bežati u svoju duboku privatnost. Bez aktivnog građanina i građanke neće nastaviti da raste poverenje u vlast, partije, političare, institucije. Ljudi na najodgovornijim pozicijama moraju zadobiti to poverenje ukoliko zaista žele da obezbede bolju i sigurniju budućnost Srbiji.
(Autorski tekst Sonje Liht objavljen je u Novom magazinu br. 151, koji je izašao iz štampe 20. marta 2014.)