Skip to main content
search

STRAZBUR 09.09.2022

Asocijacija škola političkih studija Saveta Evrope (ASPS) pozvala je danas na usaglašenu akciju za oslobađanje Hakana Altinaja, direktora Turske škole, kojeg je turski sud u aprilu osudio na 18 godina zatvora zbog podignute optužbe za flagrantno kršenje vladavine prava i osnovnih vrednosti Evrope.

Od osnivanja Turske škole političkih studija 2014. godine, Altinaj je blisko sarađivao sa Savetom Evrope na promovisanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava. Ali na suđenju su njegove veze sa Savetom Evrope, Evropskom unijom i međunarodnom zajednicom prikazane kao inkriminišući faktori u optužnici protiv njega, što je uznemirujuće stanje u pravosudnom sistemu jedne od najstarijih država članica Saveta Evrope. .

ASPS je pozvao izvestioce Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o poštovanju obaveza  Turske (Džon Hauel, poslanik konzervativaca iz Velike Britanije i Boris Cilevic, letonski socijalista) da zauzmu čvrst stav, na sastanku 14. septembra, o zabrinjavajućem stanju ljudskih prava u Turskoj i da iznese jak argument za Hakana Altinaja koji je član zajednice Saveta Evrope.

ASPS je napomenuo da je u toku žalba na presudu i da će ona pratiti postupak u iščekivanju pravičnog i brzog suđenja Hakanu Altinaju i njegovim saoptuženim.

ASPS je takođe primetio da je Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava detaljno pregledalo relevantne sudske spise i da je u svojoj presudi od 11. jula 2022. godine u predmetu Kavala protiv Turske naveo da je „… svoj nalaz kršenja člana 18. Evropske konvencije o ljudskim pravima, zajedno sa članom 5 u presudi u predmetu Kavala, poništila je bilo kakvu radnju koja je rezultat optužbi u vezi sa događajima u parku Gezi i pokušajem državnog udara”.

Pozivajući na usaglašenu akciju Saveta Evrope i Evropske unije za oslobađanje Hakana Altinaja, Osmana Kavale i drugih zatvorenika savesti, ASPS je rekao da su potrebne akcije, a ne samo reči da bi se podržale evropske vrednosti i oslobodili oni koji su kažnjeni zbog promovisanja ljudskih prava i demokratije.

„Ne želimo da vidimo da još jedan naš član čami u zatvoru godinama, kao što se desilo sa Ilgarom Mamedovim u Azerbejdžanu zbog neuspeha međunarodne zajednice da reaguje na vreme i odlučan način“, saopštio je ASPS.

Gornju izjavu odobrile su škole:

  • Albanija : Erjon Tase, direktor Akademije političkih studija
  • Jermenija: Armen Zakarjan, direktor Jerevanske škole političkih studija
  • Azerbejdžan : Ilgar Mammadov, direktor programa političkih studija u Bakuu
  • Belorusija : Aleksandar Dabravolski, direktor Istočno-evropske škole političkih studija
  • Bugarska: Aleksandar Ilchev, programski koordinator Bugarske političke škole „Dimitri Panitza”
  • Bosna i Hercegovina : Esad Mavric, direktor Fakulteta političkih studija
  • Hrvatska : Ivana Novoselec, direktorka Akademije za politički razvoj
  • Gruzija: Armaz Akhvlediani, direktor Tbilisijske škole političkih studija
  • Grčka : Despina Syrri, direktorka Građanske škole političkih studija (Simbioza)
  • Kosovo : Leonora Kryeziu, direktorka prištinskog instituta za političke studije
  • Kirgistan: Elmira Nogoibaeva, direktorka Građanske akademije
  • Moldavija : Natalia Spinu, direktorka Evropskog instituta za političke studije Moldavije
  • Severna Makedonija: Zhidas Daskalovki, direktor Škole javne politike „Majka Tereza”
  • Crna Gora : Milan Radović, direktor Fakulteta političkih studija
  • Maroko: Youssef Laaraj, direktor Škole političkih studija za državljanstvo
  • Višegrad : Marta Samburska-Kinal, konsultant Višegradske škole političkih studija
  • Rusija : Lena Nemirovskaya, osnivač Moskovske škole građanskog vaspitanja; Inna Berezkina, programski koordinator Škole građanskog vaspitanja
  • Srbija : Sonja Liht, direktorka Fondacije BFPE za odgovorno društvo
  • Tunis : Ahmed Driss, direktor Tuniske škole politike
  • Ukrajina: Svitlana Matviienko, direktorka Ukrajinske škole političkih studija

NAPOMENE ZA UREDNIKE

  • Asocijaciju škola političkih studija (ASPS) osnovali su u julu 2008. direktori škola političkih studija Saveta Evrope kako bi imali pojačanu ulogu u upravljanju njihovim programom, kako bi ojačali veze između škola i podstakle njihove aktivnosti.
  • Prva škola je osnovana u Moskvi 1992. Od tada su osnovane druge škole u ​​Albaniji, Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Gruziji, Grčkoj, Kosovu, Moldaviji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Maroku , Poljske, Rumunije, Srbije, Tunisa, Turske i Ukrajine.
  • Nils Muiznieks je postao predsednik ASPS u novembru 2018. Bio je komesar Saveta Evrope za ljudska prava od 2012. do 2018. Prethodno je bio na nekoliko važnih funkcija u Letoniji, uključujući ministra odgovornog za društvenu integraciju, direktora Odeljenja za napredne društvene i političke Istraživački institut (ASPRI) i direktor Letonskog centra za ljudska prava i etničke studije.

KONTAKTI

Za zvanični dokument izjave kliknite ovde.

Close Menu