Glavna tema 11. Svetskog foruma demokratije u organizaciji Sekretarijata škola političkih studija Saveta Evrope bila je demokratija=mir?, a odgovore na to isprva retoričko pitanje, pokušali su da daju relevantni panelisti i više od 200 učesnika iz različitih krajeva sveta. Forum, koji je inače u velikoj meri posvećen temama koje zanimaju mlade, očekivano, otvorio je goruće probleme koji se tiču svih ljudi- ratove koji se trenutno vode, ugrožena ljudska prava i status ravnopravnosti kada se o tome govori u javnom prostoru. Bez obzira na to što na pojedinim panelima nije bilo moguće uvek dobiti odgovor na postavljeno pitanje, ohrabrujuće je bilo videti da su mladi ljudi širom sveta informisani, da dobro razumeju aktuelna geopolitička pitanja i možda najvažnije, da imaju visok nivo empatije.
Delegacija iz Srbije učestvovala je na Forumu kao završnici Godišnjeg seminara BFPE. Među članovima sam bila i ja, zahvaljujući preporuci koleginice, takođe novinarke, koja je kroz program prošla pre nekoliko godina. To je bila šansa za neposredno učenje o načinu funkcionisanja institucija Evropske unije i za širu debatu o svemu prethodno usvojenom kroz jednogodšnji program. Za ljude (nas) iz sveta medija u Srbiji, koji često nisu u mogućnosti da budu tamo gde bi želeli, a i trebali, prisustvo Forumu u ovom obliku vrednost je sama po sebi. Poseta Sudu za ljudska prava u Strazburu bila je sa druge strane značajna svima, bez obzira na to da li dolaze iz sveta politike, prava, bizniza, civilnog sektora i sl. Tako se informacija o tome da se najveći broj pristiglih tužbi iz Srbije odnosi na povredu radničkih prava u toku stečajnih postupaka, može analizirati iz više aspekata, a činjenica da je Sud strukturiran tako da se maksimalno izbegne mogućnost sukoba interesa, u najmanju ruku je korisna i ohrabrujuća. Za mene su te informacije bile važne, posebno u trenutku kada se Srbija nalazi u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, u okviru kojeg treba da se usaglasi sa njenim brojnim načelima, dok sa druge strane, među građanima vlada određena doza nepoverenja prema toj zajednici. Između se nalazi najpre nedovoljna obaveštenost, i zbog toga sam poseti pristupila kroz prizmu onih koji su zbunjeni ali i kroz sopstvenu.
Namera mi je bila da što više toga primetim jer moć medija na formiranje stavova ljudi i dalje smatram jakom, uz maksimalnu odgovornost prema našoj ulozi. Osim uvodnih plenarnih sesija, čime je Forum zvanično počeo, bili smo u mogućnosti da prisustvujemo tzv. laboratorijama. Neke od tema o kojima smo slušali, bile su kultura sećanja i metode učenja o njoj, žene, demokratija i mir, umetnost dijaloga, znanje kao moć itd. Na njima se uglavnom moglo čuti da su za budućnost demokratije najvažniji mladi, te da je bitno na vreme im predstaviti njene tekovine i politički ih opismeniti. Međutim, jasno je da priliku za to nemaju svi mladi sveta. O tome kako izgleda život u kojem često nisu ostvarena osnovna ljudska prava, samim tim ni demokratske vrednosti, govorila je Namatai Kwekweza iz Sudana, dobitnica Kofi Anan NexGen nagrade za demokratiju i time zadobila najviše reakcija. Njen govor porušio je afrirmativne ideje o militarizmu u Africi kao mehanizmu zaštite naroda, ako ih je neko uopšte i imao.
Feminističko pitanje nije zaobišlo skoro ni jednu debatu, ali kroz mnogo širu prizmu od prava na jednakost. Tako se moglo čuti da je neposredni krivac za izbijanje ratova nedostatak različitih mišljenja što kao posledicu ima krah demokratije, gušenje mirovnih pokreta koji predvode žene i ejdžizam, a posebno prema mladim ženama i posebno u zemljama poput Avganistana i Irana gde i dalje dominira religijski fundamentalizam. Priliku da objasne da mir nikada nije zagarantovan i da je poenta demokratije da reši konflikte, uvodeći najveći broj ljudi u diskusiju, iskoristili su stručnjaci, učesnici panela, uz dozu kritike prema pojedinim deklarativno demokratski uređenim zemljama koje u praksi to nisu.
Čule su se i tvrdnje da je rat, kao nažalost najaktuelnija tema za sve, rezultat političara u pokušaju da vode svoje zemlje i da je zato neodvojiv od politike. To je za mnoge od nas već dobro poznata tvrdnja protiv koje se borimo edukacijom, aktivizmom i učestvovanjem. Na Svetskom forumu demokratije nisu bili prisutni učesnici iz Rusije zbog isključivanja te zemlje iz Saveta Evrope, a kada se govorilo o dosadašnjem neuspehu da se rat na istoku Evrope okonča, čuli smo da Evropska unija usmerava 65% GDP-a za podršku Ukrajini na putu do pobede. Međutim, ostala su otvorena pitanja mladih o tome kako je i zašto svet ponovo stigao u poražavajuće stanje- česte ratove. To je pitanje o kojem će oni u poziciji moći imati priliku da razmisle do narednog Foruma na koji su mladi insistirali da budu i više uključeni ističući da žele da učestvuju u izgradnji društava u kojima žive.
Važan cilj Svetskog Foruma demokratije je podržavanje lidera u nastajanju i posebno za njih dolazak u Strazbur bila je prilika za razmenu stavova o budućnosti demokratije, ideja o njenoj primeni u različitim društvima. To je za mnoge među njima bio i izazov. Razumeti drugačiji način razmišljanja, motive, nivo političke zrelosti i pogled na budućnost. Baš zbog specifične forme plenarnih sesija i laboratorija, koje
podrazumevaju debatu, ni za koga nije bilo loše da sačeka svoj trenutak za pitanje, odgovor, ćutanje ili čekanje na drugu šansu, kada za to dođe vreme. I to je kao lekcija iz zrelosti neizostavno na putu sazrevanja mladih intelektualaca, budućih lidera u nadajmo se, sve više pravih demokratija u Evropi i daleko od nje.
Tekst napisala: Ana Bojović
Ana Bojović je rođena 1993. godine u Novom Sadu, a 2017. u istom gradu diplomirala je na Odseku za medijske studije na Filozofskom fakultetu.Trenutno radi kao novinarka i urednica na Radio televiziji Vojvodine, u desku informativnog programa. Autorka je nekoliko programa iz oblasti kulture, namenjenih mladima, sa idejom kritičkog promatranja filmskog jezika. Najveći deo njenog radnog vremena trenutno je posvećen oblikovanju i analizi vesti iz unutrašnje politike. Sfera njenog interesovanja posebno se odnosni na socijalni i zdravstveni sistem Srbije, kulturnu politiku i visoko obrazovanje. S obzirom na to da informativa zahteva praćenje svih aktuelnosti, njen zadatak je da bez pauze prati i analizira sve društvene pojave i tendencije.
