Grupa za zagovaranje javnih politika Kosovo – Srbija zajedno sa Institutom I4PA organizovala je radionicu “Postignuća tehničkog dijaloga između Beograda i Prištine”, uz učešće predstavnika civilnog društva i organizacija mladih iz opštine Lipljan, uz finansijsku podršku Evropske unije i ambasade Norveške u Priština. Predstavnici Skupštine mladih, Akcionog saveta za omladinu i mladi iz Lipljana razgovarali su o procesu dijaloga između Beograda i Prištine i prednostima postignutih sporazuma.
Dea Gecaj, izvršna direktorka Instituta I4PA je u uvodnom izlaganju napomenula da “verujemo da će današnja radionica biti dodatni podsticaj za ulogu civilnog društva u jednom od najvažnijih procesa izgradnje države. Zajedno ćemo razmenjivati mišljenja kako o temi diskusije tako i mogućnosti uključivanja civilnog društva u ceo proces dijaloga između Kosova i Srbije”.
Istraživač u Kosovskom centru za bezbednosne studije Donika Emini predstavila je pregled tehničkog dijaloga između Beograda i Prištine i sporazume postignute tokom ovog procesa od 2011. godine. Emini je sa učesnicima razgovarala o glavnim izazovima u dijalogu i sprovođenja sporazuma. Ona je takođe istakla značaj uloge medija u informisanju javnosti. Emini je dodala da su “mladi izneli zanimljive informacije o njihovom razumevanju procesa dijaloga između Kosova i Srbije, o čemu su uglavnom informisani putem medija. Jasno je da mladi nisu dovoljno upoznati sa ovim procesom”.
U međuvremenu, Mimoza Teljaku iz Balkanske grupe predstavila je benefite koje donosi tehnički dijalog između Beograda i Prištine na osnovu konkretnih sporazuma. Teljaku je istakla da je glavni cilj tehničkog dijaloga poboljšanje života građana, i u skladu s tim istakla sporazume o slobodi kretanja, pravosuđu, telekomunikacijama, energetici, diplomama, itd. Ona je dodala da su “tehnički sporazumi, u onoj meri koliko su sprovedeni, doneli direktne koristi građanima, a posebno u slobodnom kretanju ljudi”.
Predstavnici civilnog društva i omladine na radionici u Lipljanu naveli su da sporazum o slobodi kretanja spada među one od kojih su građani imali najviše koristili. Ovaj sporazum je pružio mogućnost građanima Kosova da putuju u Evropu kroz Srbiju, a rezultat je da imaju bolji i brži pristup evropskim zemljama.
Sa druge strane, učesnici su istakli značaj sprovođenja sporazuma o priznavanju univerzitetskih diploma, koji direktno utiče na njihove živote. Mladi su takođe ocenili važnim da se obrazovanje svih etničkih grupa na Kosovu integriše u jedan obrazovni sistem.
Učešće građana u procesu dijaloga je još jedna važna stvar koju su učesnici radionice istakli. Izražena je potreba za učešćem građana u tako važnom procesu, jer ističu da postignuti sporazumi imaju direktan uticaj na građane.
Radionica je deo aktivnosti projekta “Promovisanje dijaloga između Beograda i Prištine, pod okriljem EU”. Projekat finansiraju Evropska unija i ministarstvo spoljnih poslova Norveške.
Grupa za zagovaranje javnih politika Kosovo – Srbija je osnovana je 2018. godine kao instrument za izazivanje narativa na nivou društva i pomoć kreatorima politika da sporazume učine transparentnijim. Konzorcijum čini osam nevladinih organizacija: Grupa za istraživanje balkanske politike (BPRG), Razvojni institut za demokratiju (D4D), Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS) i NVO AKTIV sa Kosova, i Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Evropski pokret u Srbiji (EPuS) i Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) iz Srbije.
Tekst i fotografije: Vullnet Gacaferri, KSPAG
