U Smederevu 31. maja 2022. godine održana je lokalna debata „Ka novim partnerstvima u borbi za čist vazduh, zdravu životnu sredinu i zaštitu javnog zdravlja“ u organizaciji Fondacije BFPE za odgovorno društvo i u saradnji sa organizacijom Pro.Tok21 iz Smedereva i Centrom za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fond). Učesnici su bili predstavnici civilnog sektora, predstavnici lokalne samouprave i aktivisti. Cilj debate bio je da se kroz konstuktivan dijalog podstakne šira debata i saradnja između svih zainteresovanih učesnika.
Tokom debate razgovaralo se o dve ključne teme Stanju kvaliteta vazduha u Smederevu i o Društvenom aktivizmu i javnom zdravlju.
Svetlana Stefanović, izvršna direktorka Fondacije BFPE za odgovorno društvo, istakla je da je Fondacija BFPE za odgovorno društvo već 19 godina radi na unapređenju dijaloga između donosioca odluka i drugih aktera, pruža informacije i edukacije na različite teme. Kao i to da nas možda mali koraci čine nervoznim, ali da će rezultati na kraju doći.
Tokom prvog dela debate istaknuto je da se o vazduhu često govori tek onda kada pitanje postane urgentno. Vrlo retko se razgovara onda kada se to pitanje nalazi van „urgentnog centra“. Učesnici su ukazali da je neophodna neka vrsta zajedništva, odnosno da je važno da jedni drugima budemo saveznici. Zagađenje iz Smedereva se vidi i u ostalim gradovima poput Beograda, Novog Sada i Pančeva. Situacija u Smederevu jeste složena, i mora brže i bolje da se reaguje, ali postoji i niz ograničavajućih faktora, smatraju učesnici. Ukazano je na problem postojanja 12 kotlarnica na mazut i indivindualnih ložišta koji umnogome doprinose zagađenju. Takođe, predstavljena je i ideja zelene poslaničke grupe na lokalnom nivou koja bi funkcionisala kao neformalna grupa, ali i rezultati istraživanja i preporuke o Planu kvaliteta vazduha koji je usvojen 2022. godine. Posebno alarmantan podatak na koji je ukazano jeste da je 223 preuranjenih smrti godišnje u Smederevu, što govori o tome da nešto mora da se menja u odnosu prema životnoj sredini.
U drugom delu događaja istaknut je značaj civilnog društva i njegov doprinos u pogledu podizanja teme na agendu. Ukazano je na značaj razgovora sa građanima, ali i na dijalog sa lokalnom samoupravom. Takođe, važno je i da aktivisti budu prepoznatljiviji u lokalnoj samoupravi. Činjenica da je Ministarstvo zdravlja 2018. godine imalo 4 milion za podršku aktivističkih ideja govori o tome da oni ne vide udruženja i aktivizam kao partnere u celom procesu. Tema javnog zdravlja je neizostavni deo Agende 2030 i prožima sve ciljeve, kao i zaštitu životne sredine. Zaključeno je da je produktivna komunikacija, dobra informisanost i saradnja ključ za uspeh u pravazilaženju problema koji postoje u jednoj lokalnoj zajednici.
Događaj je podržala Fondacija za otvoreno društvo.
