U Zrenjaninu 09. juna 2022. godine održana je lokalna debata „Ka novim partnerstvima u borbi za čist vazduh, zdravu životnu sredinu i zaštitu javnog zdravlja“ u organizaciji Fondacije BFPE za odgovorno društvo i u saradnji sa organizacijom ZRAK iz Zrenjanina i Centrom za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fond). Učesnici su bili predstavnici civilnog sektora i aktivisti. Cilj debate bio je da se kroz konstuktivan dijalog podstakne šira debata i saradnja između svih zainteresovanih učesnika.
Tokom debate razgovaralo se o dve ključne teme Stanju kvaliteta vazduha u Zrenjaninu i o Društvenom aktivizmu i javnom zdravlju.
Tokom prvog dela debate istaknuto je da se čak 15 gradova u Srbiji nalazi u trećoj kategoriji kada govorimo o zagađenju vazduha, a priroda zagađenja je svuda ista, osim u Boru. Radi se o čestičnom zagađenju. Aktivistička zajednica u Zrenjaninu je ovo pitanje stavila na dnevni red. Ukazano je na značaj korišćenja alternativnih merenja kao što su low cost senzori koji su jeftini i korisni. Smatraju da rešavanje kvaliteta vazduha zahteva krovnu odluku i da Nacionalni program kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, koji još uvek nije usvojen, ukazuje da 12000 ljudi premine od prevreme smrti. Međugradska saradnja predstavljena je kao način da se napravi pritisak na institucije da preuzmu svoj deo odgovornosti. Ono što takođe zabrinjava građane jeste i kompanija Linglong. Postoji nedostatak informacija, što pravi problem sa poverenjem. Istaknut je značaj preventivne akcije i mogućnost korišćenja veštačke inteligencije u pogledu rešavanja pitanja zagađenja vazduha. Pomenut je i problem tranzitnog saobraćaja budući da na svakih sat vremena oko 100 kamiona se uputi u fabriku Linglong, a taj broj će se povećati sa početkom rada fabrike. Zavod za javno zdravlje ima kapacitete koji se ne koriste budući da oni rade na osnovu onoga što nadređene institucije zahtevaju od njih.
U drugom delu debate ukazano je da kruna svih planskih dokumenta treba da bude krajnja procena uticaja efekata zagađenja na zdravlje ljudi, i da bez tog elementa domument ne targetira pravu stvar. Prosečna dužina života u Srbiji razlikuje se za 4 do 5 godina u odnosu na prosečnu dužinu života u Zapadnoj Evropi. Takođe, važna tema o kojoj se diskutovalo jesu i izazovi uključivanja mladih u proces donošenja odluka, reč je o sistemskim nedostacima. Istaknuto je da na nacionalnom nivou Crveni krst prepoznaje značaj zdrave zaštite životne sredine, i da postoji svest o zdravstveno preventivnim delatnostima. Životna sredina je druga najvažnija vrednost mladih, 50% mladih izražava zabrinutost zbog zagađenja. Ukazano je i na poteškoće prilikom povezivanja smrtnosti ljudi i zagađenja životne sredine budući da je to komplikovan odnos koji zahteva dosta podataka koji nisu uvek dostupni. Kako bi se rešili problemi zaštite životne sredine potrebna je transparentnost, poštovanje zakona i Arhuvske konvencije, ali i kontinuirani rad i sklapanje savezništva na svim nivoima.
Događaj je podržala Fondacija za otvoreno društvo.
