Više od jedne decenije, nekad sjajno oruđe za proširenje EU činilo se da je izgubilo svoju popularnost i stavljeno na zaboravljenu policu. Ponavljanje političkih deklaracija u vidu mantri i prilično prazna retorika o proširenju samo su vodili zamoru i još većem zastoju. Evropska unija se pretvarala da želi da se proširi, dok su zemlje Zapadnog Balkana simulirale reforme. Rezultat je bio zastoj.
Zatim je došao ruski napad na Ukrajinu, dramatičan trenutak za Evropu koji je, kako se čini, doneo novi zamah za proširenje EU. Politicki momentum i interes za proširenje sada su se vratili, a stvorena je prilika ne samo za proširenje, već i temeljnu reformu Unije. Samo nekoliko dana pre nego što je debata postajala sadržajnija i brža, Evropa je bila na ivici još jednog oružanog konflikta na Zapadnom Balkanu, izazvanog vojnim napadom srpske paravojne grupe sa očiglednim vezama sa EU kandidatom, Srbijom. U januaru 2024. godine, navršiće se deset godina od zvaničnog otvaranja pregovora o pristupanju EU sa Beogradom. Paradoksalno, od tada, zemlja na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, pridružila se listi deset najautokratskijih zemalja u svetu. Današnja Srbija bi gotovo trebalo da bude upozorenje za ono što se može desiti ako se ne govori istina i ako ni EU ni zemlja kandidatkinja ne shvataju ozbiljno proces pregovora o pristupanju EU.
Ivan Krastev, jedan od najboljih analitičara srednjeevropskog i istočnoevropskog okruženja , dotakao je bolnu tačku, izjavivši da nije dovoljno da Evropa osvesti novu geopolitičku stvarnost. Takođe, morate ustati iz kreveta i iskoristiti taj politički momentum promene. Ako ne iskoristimo prilike koje su pred nama, plima bi se mogla promeniti brže nego što mislimo, kada se masovna podrška nacionalističkim snagama u Evropi prevede u nove vladine formacije i Donald Tramp, ili njegova ideologija, proslavi svoj povratak.
Talasi promene
Šta treba učiniti? Prvo, EU treba da se ujedini i preduzme ozbiljne i dalekosežne reforme. Nije dovoljno samo odrediti moguće datume za narednu rundu proširenja EU, kako je to učinio Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta. Da, politička dinamika gura Uniju ka proširenju. To postaje geopolitički imperativ. Međutim, sve je u detaljima, i proširenje nije vođeno samo spoljnim i bezbednosnim pitanjima, već uključuje i jaku ekonomsku, finansijsku i društvenu dimenziju. Zbog toga je Evropska komisija predložila da se sve oblasti i sfere javnih politika pripreme za veću i proširenu Uniju. Zato je od suštinskog značaja da se kandidatske države EU uključe u godišnje praćenje vladavine prava EU, što je već u početnoj fazi.
Međutim, institucionalna pitanja spadaju u lakšu vežbu. Prava veličina mogućeg narednog proširenja za devet zemalja, posebno sa Ukrajinom koja se trenutno bori za svoje postojanje, nema premca. Pored posebne dimenzije bezbednosti, ne smemo zanemariti ogromne ekonomske razlike između EU-27 i trenutnih kandidatskih zemalja, pri čemu devet potencijalnih novih članica spada u deset najsiromašnijih zemalja u Evropi. Kada se postave teška pitanja o konkurenciji ili budućem finansiranju pregovora EU, pregovori i političke odluke će prirodno postati složeniji.
Demokratija i strast prema Evropi
Pored unutrašnjih dilema EU i neophodnih reformi, postoji jedan važan zadatak za Uniju, a to je intenziviranje i proširivanje mreža i partnerstava u kandidatskim zemljama. Bliža saradnja sa civilnim društvom i mnogim proevropskim i emancipatorskim pokretima sa osnovom u građanima bila bi dobrodošla i neophodna pomoć za podsticanje demokratizacije odozdo. Prednost uvođenja nekih konkretnih ekonomskih i društvenih koristi i rano postepeno integrisanje u jedinstveno tržište moglo bi pružiti nadu i perspektivu građanima i građankama, poboljšavajući kvalitet njihovih života. Više pažnje treba posvetiti snovima i potrebama sledeće generacije u kandidatskim zemljama – mladima Evrope. Oni su osnovna ciljna grupa buduće proširene EU, i mi moramo da ih inspirišemo za našu zajedničku evropsku porodicu. Na kraju, na njima će biti da obezbede unutrašnje demokratske reforme i, svojom strašću i angažovanjem, pomognu da se spreči preuzimanje države od strane još uvek suviše često korumpirane političke elite.
Najvažnije je da sve kandidatske zemlje i potencijalni budući članovi Unije pokažu ozbiljnu posvećenost evropskim vrednostima i svojim evropskim ambicijama. EU i sve njene članice moraju glas i jasno i nedvosmisleno zauzeti stav prema nestabilnim političkim sistemima koji se kolebaju između Moskve, Pekinga i Brisela, kao što je Srbija, ili Gruzija koja još uvek traži rusku podršku. Na kraju, proširenje EU nikada neće biti proces koji služi političkoj eliti, već narodu i građanima i građankama. Ne smemo zaboraviti šta stoji iza ideje proširenja EU: to je osnovna ideja Unije da promoviše evropske vrednosti, ljudska prava, vladavinu prava i liberalno i demokratsko društvo. Sve ove vrednosti treba da važe za sve, uključujući, naravno i kandidatske zemlje.
Geopolitička stvarnost?
Da bismo vratili proširenje na pravi put, potrebna su nova pravila koja će postaviti stabilno funkcionisanje Unije i pripremiti je za uspešno integrisanje novih članica. Ali imamo li političku snagu i volju u svim glavnim prestonicama EU da krenemo tim putem? Narednih nekoliko meseci će nam reći da li je EU zapravo sposobna da razume politiku i, posebno, geopolitiku. Potpuno je jasno da neće biti proširenja bez unutrašnjih reformi. Naredno proširenje, sa Ukrajinom kao glavnom zemljom, promenilo bi Uniju na način koji možda jedino može da se uporedi sa nemačkim ujedinjenjem ili „velikim praskom“ istočnog proširenja iz 2004. godine. Zapadni Balkan je pravi test za prave mogućnosti. Neuspeh u regionu u koji je Unija uložila toliko sredstava jednostavno nije opcija. Neuspeh na Zapadnom Balkanu bi samo učinio sve mnogo težim za celu Evropu.
Paul Schmidt i Vedran Džihić, u ime Mreže WB2EU koju sufinansa Evropska komisija putem svog Erasmus+ programa Jean Monnet: www.wb2eu.eu
