Organizatori Petog Beogradskog bezbednosnog foruma apelovali su danas na pronalaženje evropskog rešenja za izbegličku krizu sa kojom se suočava čitav kontinent jer, kako je navedeno, postoji opasnost da bi situacija mogla biti iskorišćena od ksenofobičnih i nacionalističkih snaga.
Organizatori Petog Beogradskog bezbednosnog foruma apelovali su danas na pronalaženje evropskog rešenja za izbegličku krizu sa kojom se suočava čitav kontinent jer, kako je navedeno, postoji opasnost da bi situacija mogla biti iskorišćena od ksenofobičnih i nacionalističkih snaga.
U apelu je istaknuto da bi EU morala da razvije efektivne institucije i usvoji mere za suočavanje sa izbegličkom krizom.
Drugi dan Foruma otvorila je predsednica Beogradslkog foruma za političku izuzetnost Sonja Liht istakavši da se na ovom skupu u proteklih pet godina govorilo o ekonomskoj krizi, ugroženosti evropskih vrednosti, te da Balkan može biti deo zajedničkog evropskog napora, ali da se nije ni pomišljalo na izbegličku krizu sa kojom se suočavamo u ovom trenutku u Evropi.
Ona je kazala da ne misli da postoji dramatizacija oko brojki izbeglica, već oko odgovornosti, zbog čega je odlučeno da se sa skupa pošalje apel za evropsko rešenje izbegličke i migrantske krize.
Organizatori bi se, kako je dodala, osećali bez ovakvog apela kao da su deo proces anegiranja migrantske krize.
„Ovaj skup se organizuje jer verujemo u dijalog, da nema demokratije bez široke debate i želeli smo i dalje želimom da učinimo ovo mesto centrom takve debate, ne samo o Srbiji i regionu, kao i samo o Evropi, već i o problemima sa kojima se suočav ceo svet. Zato smo odlučili da uputimo apel“, prenela je Liht na skupu koji se održava pod motom „Može li evropa redefinisati sebe?“.
U apelu se navodi da je EU u 21.veku suočena sa talasom migranata ka njenim granicama, kao i da je taj talas posebno pogodio zemlje zapadnog Balkana koje se nalaze na ruti, a koje su sa humanošću i efikasno savladale isti“, objasnila je ona.
Neke zemlje EU, ističe se u apelu, suspendovale su ljudsko pravo što je uticalo na imidž EU kao zajednice vrednosti sa visokim standardima ljudskih prava.
„Evidentno je da EU nema zajedničko rešenje za ovaj problem, kao i da pojedine zemlje članice žele da uživaju samo pogodnosti članstva, a ne žele da dele i odgovornost“, ukazuje se u apelu koji je predstavila Liht.
Takođe, ukazuje se na opasnost da bi situacija mogla biti iskorišćena od ksenofobičnih i nacionalističkih snaga, te da EU mora da razvije efektivne institucije i usvoji mere za suočavanje sa izbeglickcom krizom.
Mere bi trebalo da se sastoje u pružanju humanitarne pomoći, zatim je potreban novi sistem integracije izbeglica, koji, kako se navodi, mora da se oslanja na kapacitetima apsorpcije zemalja.
Potpisnici apela smatraju da EU i transatlanstki partneri, kao i Rusija i Kina treba da učine sve što mogu da se okončaju konflikti koji su uzrok izbegličke krize, i pomognu u tom regionu podizanju blagostanja, demokratizaciji.
Zbog klimatskih promena neophodno je učiniti nešto i na tom polju, dodaje se.
„Balkanske zemlje u rešavanju tih probelma treba da budu tretirane kao partneri i one treba izrade i zajedničku strategiju“, stoji, između ostalog, u apelu.
Peti Beogradski bezbedosni forum nastavljen je danas panelom posvećenom „reafirmacijom uloge OEBS u upravljanju konfliktima“.
Drugi dan Foruma počeo je debatom na temu reafirmacije uloge OEBS-a u upravljanju konflikta, na kojoj će učestvovati državna sekretarska u Ministarstvu spoljnih polsova Srbije Roksnada Ninčić, šef misije OEBS u BiH Džonatan Mur, sprecijalni izaslanik predsedavajućeg OEBS za Zapadni Balkan Žerar Studman…
Tekst i foto Tanjug, T. Valič
