Balkanski dijalozi

Balkanski dijalozi su projekat Instituta "Istok-Zapad" koji se realizuje u partnerstvu sa Beogradskim fondom za političku izuzetnost, a uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju, i nastoji da sazove niz diskretnih dijaloga na visokom nivou između stručnjaka iz Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Kine, kao i odabranih učesnika koji predstavljaju šest država iz regiona Zapadnog Balkana. Osnovni cilj Balkanskih dijaloga je povećanje i produbljivanje razumevanja i izgradnja poverenja između predstavnika različitih geopolitičkih interesa koji su danas prisutni u regionu i predstavnika nacija na Balkanu, pružajući platformu za diskusiju o onim oblastima u kojima bi se mogli sukobiti interesi ili strategije i pronalazak načina za ublažavanje napetosti koje proizilaze iz ove stvarnosti.

Političko i društveno uključivanje Promocija i umrežavanje lidera

Balkanski dijalozi

Prvi u nizu Balkanskih dijaloga održan je u Beogradu, 28-29. marta 2019. godine. Po prvi put smo uspeli da u Beogradu okupimo vrlo istaknutu grupu od više od sedamdeset učesnika sa velikim iskustvom u spoljnoj politici. Događaj koji je okupio imena kao što su Volfgang Išinger, Kameron Manter, Sergej Utkin, Ivan Krastev, Frenk Vizner, Sabine Šter, Pjer Mirel, Dimitar Bečev, Kai Ejde, Erhard Busek, Angelina Ajhorst i Ivan Vejvoda bio je dugo očekivani događaj, koji se bavio najvažnijim spoljnopolitičkim pitanjima u regionu Zapadnog Balkana. Teme diskusije bile su dijalog Beograda i Prištine, situacija u unutrašnjoj politici Bosne i Hercegovine i uspešnost Prespanskog sporazuma u Severnoj Makedoniji.

Veliki uspeh je bio okupiti takva imena za stolom i pružiti im priliku da razmene ideje i mišljenja o situaciji u regionu. Što je još važnije, ovo nije bio običan okrugli sto, obezbedili smo prisustvo Predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koji je na početku imao uvodni govor gde je učesnicima predstavio svoja razmišljanja o trenutnoj političkoj situaciji u regionu. Takođe je mogao da čuje šta je svaki od učesnika imao da kaže o toj temi, pri čemu su mnogi od njih izneli svoja razmišljanja o predsednikovim stavovima. 

Drugi okrugli sto u okviru Balkanskih dijaloga održan je u Berlinu 5-6. decembra 2019. godine. Najveći uspeh Balkanskih dijaloga u Berlinu jeste prvi sastanak tadašnjeg pobednika na izborima kasnije predsednika Vlade Kosova Aljbina Kurtija i tadašnjeg direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije Marka Đurića. Iako su oba zvaničnika u prošlosti imala vrlo oštre izjave jedan protiv drugog, uspeli su da se sretnu i imaju smislen razgovor koji je pokazao da argumentovan dijalog može biti način za nastavak pregovora između Beograda i Prištine. Takođe smo uspeli da za isti sto dovedemo Aljbina Kurtija i Predsednika Kosova Hašima Tačija, koji je jedan od najvećih Kurtijevih političkih rivala na Kosovu. 

Takođe, veoma veliki uspeh za nas – organizaciju civilnog društva iz Beograda je što smo u Berlinu organizovali događaj na visokom nivou koji je okupio oko osamdeset ljudi iz celog sveta među kojima smo imali dva predsednika – Kosova i Severne Makedonije, par ministara i ogroman broj državnih sekretara, pomoćnika ministara i ambasadora.

Balkanski dijalozi imali su sesiju na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 14. februara 2020. godine. Ovaj okrugli sto posvećen bezbednosti Balkana okupio je šefove država pet zemalja zapadnog Balkana i visoke diplomate SAD-a i zemalja članica EU. 

Treće izdanje Balkanskih dijaloga održano je 1. jula 2020. godine u onlajn formatu usled pandemije Kovid-19. Ponovno pokretanje dijaloga Srbije i Kosova, politička pitanja koja prate ovaj visoko složeni proces, ekonomska saradnja u regionu, kao i neophodnost jedinstvenog transatlantskog pristupa postizanju sveobuhvatnog sporazuma između dva društva bile su, između ostalog, teme za diskusiju, između ostalih: Natali Toči, Specijalni savetnik Visokog predstavnika EU i potpredsednika Evropske Komisije, predsednici Privredne komore Srbije i Kosova Marko Čadež i Berat Rukići, Ivan Krastev, Predsedavajući Centra za liberalne strategije u Sofiji, Volfgang Išinger, Predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije, Miroslav Lajčak, Specijalni predstavnik Evropske Unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja i Metju Palmer, zamenik pomoćnika sekretara Stejt Departmenta Sjedinjenih Američkih Država.

Tokom avgusta 2020. organizovali smo seriju malih stručnih okruglih stolova koji su se obradili četiri različita pitanja u kontekstu sveobuhvatnog sporazuma: (1) Status verskih objekata i kulturnog nasleđa srpske zajednice; (2) Zajednica srpskih opština; (3) Ekonomija, imovina i energija i (4) „Završnica“: Kosovo i Srbija u svetlu sveobuhvatnog sporazuma. Rezultat ovih sastanaka bio je izveštaj o politikama čiji su nalazi predstavljeni u onlajn formatu 12. oktobra 2020.

Događaji u ovom programu

BFPE godišnje realizuje više od pedeset najrazličitijih događaja: konferencija, okruglih stolova, panel diskusija, savetovanja, radionica i simulacija. Saznajte više.

U okviru Programa

Sve naše programske aktivnosti na jednom mestu; ideje; analize; predlozi politika; izveštaji sa konferencija i događaja koje smo organizovali.