U utorak, 8. februara, u Domu Narodne skupštine, održan je drugi sastanak Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije (PFEPS). Tema sastanka bila je finansiranje klastera IV u periodu energetske krize.
U uvodnom obraćanju, Aleksandra Tomić – predsednica PFEPS i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, istakla je nameru da se na ovom sastanku sveobuhvatno sagledaju efekti promena na tržištu energenata, te mapiraju budući koraci kako bi se Srbija adekvatno prilagodila aktuelnoj situaciji. Predstavnica Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GiZ), Svetlana Bačanin, predstavila je funkcionisanje Otvorenog regionalnog fonda za jugoistočnu Evropu (ORF).
Sastanak je nastavljen predstavljanjem procesa izrade Integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu (NEKP). Maja Matija Ristić, sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike, saopštila je da je cilj Srbije da bude lider u regionu u pogledu budućih energetskih politika. Podelila je da se NEKP zasniva na 5 dimenzija: dekarbonizaciji; energetskoj efikasnosti; energetskoj sigurnosti; unutrašnjem energetskom tržištu; inovacijama, konkurentnosti i istraživanju. Kao i da će ključni zadatak u izradi NEKP biti kreiranje scenarija iz kojih će biti definisani ciljevi buduće energetske politike. Istaknuto je da se NEKP-om šalje poruka da je Srbija opredeljena za zdravu životnu sredinu, klimatsku neutralnost i privredni rast. Takođe, gospođa Matija Ristić najavila realizaciju javne rasprave o Nacrtu NEKP-a u trajanju od mesec dana tokom marta.
Ljubinko Savić, zamenik sekretara Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije, ocenio je velike investicije u sferi energetike do 2050. godine kao ključne i zaslužne za potpunu promenu energetskog sektora u Srbiji. Ističe se nedostatak stručnog kadra u ovoj sferi i potreba za edukacijom novih generacija naučnika koji će izneti energetsku tranziciju.
Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole naglašava da je bitno da se o NEKP otvori široka rasprava, ali i da civilni sektor brinu najavljene javne konsultacije tokom marta, jer postoji opasnost da se ovaj proces nađe u senci predizborne kampanje. “Ovo nije samo još jedan dokument na koji nas tera EU, ovo je dokument koji nam je neophodan i kojim pratimo trendove koji se dešavaju u celom svetu, a pre svega u EU, koja odlučila do 2050 godine postaje klimatski neutralna – to je naša karta da ostanemo u mogućnosti da učestvujemo u trgovinskoj razmeni sa EU” izjavila je programska menadžerka BOŠ-a.
Učesnici su imali priliku da diskutuju i o planiranim investicijama u ovoj oblasti, kao i o zelenim obveznicama. Ana Tripović, direktorka Uprave za javni dug, saopštila je da je u okviru prošle godine došlo do emisije zelenih obveznica u iznosu od milijardu evra sa rokom dospeća od 7 godina, što je najveća aktivnost Srbije na tržištu kapitala, i jedna od najvećih emisija ovog tipa u Evropi. Prihvatljivi projekti za finansiranje iz Zelenih obveznica se mogu pronaći na sajtu Ministarstva finansija.
Dušan Čarkić, v.d. pomoćnika ministra evropskih integracija, istakao je da će 44% od svih sredstava u IPA III biti opredeljena u zelenu tranziciju. Tokom žive diskusije su se kao najznačajnija istakla pitanja distributivne mreže Srbije, strategije razvoja energetike i održivosti kao i atraktivnosti energije u doba energetske krize.
Na sastanku su učestvovali narodni poslanici, članovi Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije i neformalne Zelene poslaničke grupe.
Sastanak je sproveden uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju sprovodi u okviru Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu – Energija, transport i zaštita klime (GIZ ORF ETC), a finansira od strane Nemačke savezne vlade.
