Srbija se decenijama susreće sa velikim problemima na polju očuvanja zdrave životne sredine, veliki broj nesanitarnih deponija, problem otpadnih voda, zagađenja vazduha, manjih površina pod šumama, sve su to izazovi koji čine našu svakodnevnicu. Ono što je dobra vest je da je u decembru 2021. godine EU otvorila Klaster 4 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, u kome se nalazi i nekadašnje poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promena. Imajući u vidu da se često može čuti da će najznačajniji deo troškova iz nekadašnjeg poglavlja 27 snositi lokalne samouprave (70-75% troškova), u ovom trenutku je neophodno osvrnuti se na početno stanje iz kojih pojedini veliki gradovi u Srbiji ulaze u ovaj proces. Niš, Smederevo, Sombor, Bor i Zaječar su centralne tačke svojih okruga, i svaki od njih se susreće sa specifičnim izazovima na putu ka životnoj sredini pogodnoj za zdrav život njihovih građanki i građana. Važno je da ključni izazovi prvenstveno budu prepoznati, a nakon toga da svi zajedno sa donosiocima odluka doprinesemo otvaranju šire diskusije o njima kako bismo došli do najefikasnijih rešenja.
Kada je reč o zaštiti životne sredine grad Niš se suočava sa nekoliko problema. Kao prioritetna pitanja mogu se izdvojiti neregulisan sistem za odvođenje i preradu otpadnih voda i zagađenje vazduha. Kanalizacioni sistem je tzv. kombinovanog tipa, što znači da se otpadne i atmosferske vode prikupljaju i evakuišu objedinjeno. Potrebno je izvršiti razdvajanje kanalizacionog sistema, što podrazumeva izgradnju zasebnih mreža za otpadne i atmosferske vode. Kanalizacioni sistem je prilično zastareo, a danas ne postoji postrojenje za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda. Izvori zagađenja vazduha su uglavnom veštački i površinski raspoređeni. Veliki broj vozila na ulicama, kao i individualna ložišta, industrija i divlje deponije su najveći zagađivači vazduha u ovom gradu. Prema Planu kvaliteta vazduha iz 2020. godine, zagađivači su i kotalrnice Gradske toplane i one u javnim ustanovama i preduzećima, poput Univerziteta i Medicinskog fakulteta, uz napomenu da je teško uticati na vrstu, kvalitet energenata i na sam proces sagorevanja u ovim ložištima.
Dodatno, postojeća deponija nezadovoljava kriterijume savremenog upravljanja komunalnim otpadom, kompleks nije infrastrukturno adekvatno opremljen, kapacitet (za primenjivanu tehnologiju deponovanja) je iscrpljen, zaštita životne sredine nije obezbeđena. Institut za javno zdravlje je naglasio da je neophodno postizanje potrebnog nivoa bezbednosti i pretvaranje dosadašnjeg procesa odlaganja otpada u proces upravljanja otpadom.
Gorući problem u oblasti zaštite životne sredine sa kojim se Smederevo suočava jeste zagađenje vazduha. Jedan od najvećih, ali ne i jedini zagađivač u tom podunavskom gradu je Železera Smederevo. Pored Železare Smederevo, drugi bitni izvori zagađenja vazduha su gradske kotlarnice na mazut, saobraćaj, kao i kućna ložišta. U ovom gradu od posledica zagađenja vazduha, prema proceni Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ i Svetske zdravstvene organizacije, godišnje preminu 223 osobe. Smederevo je prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) kategorisan kao grad sa vazduhom III kategorije, što prema Zakonu o zaštiti vazduha Republike Srbije, obavezuje nadležne institucije na mnogobrojne aktivnosti, među kojima je i izrada Plana kvaliteta vazduha. Sadašnji Plan kvaliteta vazduha je usvojen 2020. godine, dok je predviđeno da se sledeći usvoji ove godine. Potrebno je otvoriti transparentan dijalog u javnosti među svim zainteresovanim stranama, uz značajno učešće stručnjaka za javno zdravlje, kako bi se realno sagledale mogućnosti za unapređenje javne politike tretiranja aerozagađenja u Smederevu. Podaci laboratorijske analize pokazale da je u prašini u naseljima u okolini smederevske železare otkriveno prisustvo ozbiljnih polutanata i opasnih jedinjenja pre svega teških metala kao što su Nikl, Olovo, Kobalt i drugo, odnosno sve ono što u većoj količini ne bi smelo da bude u vazduhu.
Jedan od značajnih problema koji ugrožava životnu sredinu u Somboru jeste fabrika akumulatora. Problem koji se javlja jeste kontaminirano zemljište u fabričkom kompleksu kao i narušavanje kvaliteta vazduha. Potvrđena je kontaminacija zemljišta koja zahteva remedijaciju, odnosno postupak iskopavanja, izmeštanja na bezbednu lokaciju i solidifikaciju tog materijala. Dakle, zemljište u krugu fabrike akumulatora kontaminirano je olovom, arsenom i pratećim kancerogenim solima, bakrom, niklom, kadmijumom i cinkom. Još jedno značajno pitanje jeste i pitanje divljih deponija, kao i zagađenje Velikog bačkog kanala.
Problemi životne sredine na teritoriji Zaječara jesu upravljanje komunalnim otpadom i upravljanje komunalnim otpadnim vodama. Takođe, od velikog značaja je i opterećenje gradskog područja zagađenim vazduhom u zimskom periodu zbog grejanja, budući da veliki broj individualnih ložišta i kotlarnica emituje čađ. Kada je u pitanju zaštita vazduha od zagađenja, potrebno je u narednom periodu proširenje toplovodne mreže i priključivanje na daljinski sistem grejanja domaćinstava sa individualnim ložištima, kao i prelazak na čistije energente – gas ili biogorivo umesto mazuta i uglja.
Kvalitet zemljišta jeste još jedno važno pitanje koje utiče na život građana Zaječara, a koje treba dodatno analizirati. Takođe, važno je razmotriti i korišćenje sredstava iz Fonda za zaštitu životne sredine kako bi se osiguralo efikasno i namensko trošenje sredstava.
Iako je okružen dobro očuvanim prirodnim bogatstvom i planinskim masivima, Bor je poznata crna ekološka tačka Srbije zbog uticaja privrednih grana kao što su rudarstvo i metalurgija. Rudarska kompanija Zijin Mining Group je 2018. godine preuzela većinsko vlasništvo nad borskim basenom, kada je sklopila ugovor sa Vladom Republike Srbije i Rudarsko-topioničarskim basenom Bor (RTB). Državi je ovaj ugovor doneo kapitalnu investiciju od oko milijardu i po dolara koji će biti uloženi do 2024. godine, a Boru proširenje proizvodnje, ali i dodatne probleme zagađenja vazduha i vode.
Zvanični podaci pokazuju da je vazduh često prekomereno zagađen, najviše sumpor-dioksidom (SO2), koji je veoma toksičan kada se udiše. Novi sistem za odsumporavanje trebalo je da reši ovaj problem, ali se prekomerna zagađenost vazduha nastavlja. Građani i predstavnici civilnog društva iznose ključne izazove, ali i moguća rešenja u ovoj oblasti. Pored izazova zagađenja vazduha, javlja se i problem nedostatka energetske efikasnosti, za koji je kao jedno od mogućih rešenja navedeno korišćenje otpadne toplote iz industrijske potrošnje. Takođe, u nedostatku dovoljne količine industrijske vode, za te potrebe sve više koristi pijaća voda, zbog čega postoji opasnost da će doći do nedostatka pijaće vode u budućnosti.
Uključivanje odbornika u prevazilaženje izazova:
Kako bi doprineli efikasnijem rešavanju navedenih izazova u ovim gradovima, Fondacija BFPE za odgovorno društvo u okviru projekta „Povećano angažovanje lokalnih parlamentaraca u 5 gradova u Srbiji u bavljenju zelenim politikama kroz prenošenje znanja iz Zelene poslaničke grupe Skupštine Srbije“ inicirala je osnivanje Zelenih neformalnih odborničkih grupa, po ugledu na Zelenu neformalnu poslaničku grupu Narodne Skupštine RS. Cilj formiranja neformalnih Zelenih odborničkih grupa je da se izgradi mreža odbornika i odbornica posvećenih zaštiti životne sredine, kako bi teme iz ove oblasti dobile prioritet i našle se visoko na političkoj agendi u pomenutim gradovima. Ovakav vid okupljanja odbornika oko pitanja zaštite životne sredine pokazatelj je da domen „zelenih“ politika ne poznaje partijske podele. Sa druge strane, formiranje Zelenih odborničkih grupa pomoći će odbornicima da se na efikasniji način nose sa izazovima u oblasti zaštite životne sredine u svojim gradovima, kao i da svojim sugrađanina i sugrađankama, prikažu konkretne rezultate svog političkog rada.
Zelene odborničke grupe osnivaju se u okviru projekta Povećan angažman lokalnih odbornika u 5 gradova u Srbiji u bavljenju zelenim politikama, kroz prenošenje znanja iz Zelene poslaničke grupe Narodne skupštine Republike Srbije, podržanog od strane Kanadskog fonda za lokalne inicijative (CFLI).
