Aleksandra Božić završila je DeAnza koledž i osnovne studije na California State univerzitetu iz oblasti menadžmenta, Master studije iz ekonomije završila je u Beogradu, na Beogradskoj bankarskoj akademiji. Paralelno sa studijama, završila je stručne prakse iz projektnog menadžmenta i marketinga u različitim oblastima, a po povratku iz SAD postaje član 8. generacije programa “Mladi lideri” u Delta Holdingu, gde se kroz različite kompanije iz grupe upoznaje sa poslovanjem i potencijalima u Srbiji. Nakon iskustva u privatnom sektoru, sa radom počinje u Beogradskom centru za ljudska prava, odakle prelazi da radi kao povratnik i projektni menadžer za program cirkularne migracije “Tačka povratka” koji se odvija uz podršku Programa za razvoj Ujednjenih nacija (UNDP) i Vlade Republike Srbije.

Aleksandra Stamenković je zaposlena u Ujedinjenim granskim sindikatima „Nezavisnost“, skraćeno Sindikat Nezavisnost. Kompetentna je u oblastima radnih prava, kolektivnog pregovaranja izmedju poslodavca i zaposlenih, zatim komunikacija, tačnost i odgovornost. Takođe, učestvovala je u radnim grupama u Ministartsvu za rad i zapošljavanje, kao i u debatama u organizaciji IDC i Fondacije Centar za demokratiju na teme Pravedne energetske tranzicije i njene socijalnoekonomske posledice po radna mesta.

Branislav Cvetković rođen je 1995. godine u Beogradu. Odrastao je u Obrenovcu, u kom je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka, smer Međunarodna politika. Na istom fakultetu završio je master akademske studije međunarodnih odnosa, modul Međunarodna bezbednost. Pokretu Ne davimo Beograd se pridružio sa idejom da podstakne ljude iz svog okruženja da reaguju na nepravdu i da solidarno brane javni interes. Iskustvo rada u civilnom sektoru, u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Beogradskoj otvorenoj školi, pokazalo mu je da su promene moguće zahvaljujući građanskom aktivizmu, zalaganju i zagovaranju. U pokretu Ne Davimo Beograd je koordinator teritorijalne grupe Obrenovac, dok je u Beogradskoj otvorenoj školi koordinator projekata u oblasti razvoja civilnog društva i evropskih integracija.

Dušica Barović je rođena 1994. u Loznici, gde je završila osnovnu i srednju školu. Po zanimanju je master inženjer građevine. Bavi se projektovanjem i izvođenjem gradjevinskih kontrukcija visokogradnje, a nisu joj strani ni poslovi hidro i niskogradnje. Pored građevine, kojom se bavi najveći deo dana i za koju smatra da je najlepši posao, jednako voli i ispunjava je i aktivizam. Odbornik je u lokalnom parlamentu gde je prvi put, zajedno sa svojim saborcima pokrenula inicijativu za neposredno učešće građana u vršenju vlasti. Aktivno se bavi pitanjima ekologije, cirkularne ekonomije, decentralizacije i položaja žena. Član je izvršnog odbora Otvorene građanske platforme Akcija.

Đorđe Cicović je diplomata u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije. Nakon što je 2013. diplomirao na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu, na smeru za međunarodne odnose, stekao je i master zvanje u oblasti međunarodnih odnosa i diplomatije Evropske unije na prestižnom Koledžu Evrope u Brižu. Tokom profesionalne karijere, bio je na stručnoj praksi u Delegaciji Republike Srbije pri Unesku u Parizu, a je radio u Predstavništvu Republike Srpske u Briselu. U dosadašnjoj diplomatskoj karijeri, službovao je u Misiji Republike Srbije pri EU u Briselu od 2017. do 2021. godine kao savetnik u Kancelariji AP Vojvodine u Briselu. Profesionalna znanja i veštine sticao je kroz programe Evropske komisije, Britanskog saveta, te drugih omladinskih organizacija. Završio je Diplomatsku akademiju MSP i položio Državni stručni ispit. Proglašen je za počasnog građanina belgijskog grada Briža.

Filip Marković je Junior konsultant za energetiku koji radi na IPA projektima u Republici Srbiji. Master studije završio je na Fakultetu za ekonomiju, biznis i međunarodne studije Univerziteta u Pireju na smeru Energetika: Strategija, pravo i ekonomija sa specijalizacijom za energetsku i klimatsku politiku, a osnovne studije na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa zvanjem Rudarskog inženjera sa specijalizacijom za inženjerstvo nafte i gasa. Autor je nekoliko konferencijiskih i naučnih radova u međunarodnim časopisima na temu formulacije energetske i klimatske politike, kao i nekoliko stručnih članaka kasnije tokom karijere. Predavao je na nekoliko međunarodnih edukativnih događaja, programa i projekata u regionu sa temom energetike, klimatskih promena i zaštite životne sredine.

Jelena Terzić diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu. Novinarstvom je počela da se bavi tokom studija, kao reporterka na Radio Beogradu 202 i Art Televiziji. Po završetku studija, angažovana je kao radijski novinar na Radiju S i piše članke za S Media portal. Na Radioteleviziji Srbije radi od 2013. godine, najpre u redakcijama Beogradske hronike i emisije „Šta radite, bre“. Od 2014. angažovana je u redakciji Unutrašnje politike Dnevnika, da bi se poslednjih godina fokusirala na oblast spoljne politike.

Jelena Đorgović je već niz godina aktivna u oblasti evropskih integracija i na implementaciji projekata finansiranim iz EU. Magistrirala je s tezom ‘Mediji u demokratizaciji društva u Srbiji početkom XX veka’ na Univerzitetu La Sapienza u Rimu, Istraživanja u oblasti medija nastavlja na doktorskim studijama sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Usavršavanje je natavila na College of Europe i Science Po i u Briselu kao stipendista British Council-a. S bogatim iskustvom iz oblasti medija, određena je za medijskog eksperta u Delegaciji Evropske Unije. Bila je konsultantkinja Ministarstva za rad i socijalna pitanja na projektu UNDP „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“. Trenutno radi u Ministarstvu trgovine, turizma I telekomunikacija u Sektoru za evropske integracije.

Kristina Brković rođena je 1992. godine, u Beogradu. Nakon završene XIII beogradske gimnazije, nastavlja školovanje na Fakultetu za pravo, javnu upravu i bezbednost gde stiče zvanje diplomiranog pravnika. Tokom studija usmerava interesovanje ka oblasti ljudskih prava i medjunarodnih odnosa, a prvo radno iskustvo stiče 2015. godine, u Kancelariji za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije. Završila je Diplomatsku akademiju Ministarstva spoljnih poslova, učestvovala je u brojnim seminarima i obukama, u Srbiji i inostranstvu i imenovana je za kontakt osobu Agencije za osnovna prava EU. Od oktobra 2020. godine zaposlena je u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a trenutno završava i master studije iz oblasti ljudskih prava.

Ljiljana Kolarski dolazi iz Novog Sada i diplomirala je političke nauke i masterirala na multidisciplinarnom master programu Terorizam, organizovani kriminal i bezbednost na Univerzitetu u Beogradu. Trenutno je na doktorskim studijama politikologije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Istraživač-saradnik je na Institutu za političke studije u Beogradu i programski asistent organizacije RESECO. Do sada je učestvovala na brojnim programima, koji su svi bili snažno motivisani njenom željom ka sticanju novih znanja i veština. Oblasti koje su fokusu njenog istraživanja su islam, terorizam, ekstremizam, sajber bezbednost, kao i proces rešavanja sukoba. Ljiljana je autorka nekoliko naučnih radova koji su objavljeni u domaćim naučnim časopisima.

Miljan Rašić je suprug i otac dvoje dece, koji je na profesionalnom planu angažovan u zaštiti ljudskih prava kroz svoju NVO Udruženje Društva Roma Zaječar. Za sebe smatra da je vredna, uporna, odana i strpljiva osoba. U poslednjih nekoliko godina, Miljan se orijentisao ka daljem razvoju veština neophodnih za doprinos poboljšavanju položaja Romske zajednice u našem društvu. Poseduje brojne sertifikate vezane za razvoj ličnih i liderskih veština.

Nemanja Joksimović rođen je 24. januara 1990. godine. Po obrazovanju je master pravnik. Politički aktivan postao je 2009. godine kada se učlanio u Srpsku naprednu stranku, u kojoj je bio na više različitih pozicija, dok je trenutno član Predsedništva. Od 2014. do 2016. godine bio je zaposlen u Srpskoj naprednoj stranci, a od 2016. do 2018. godine bio je na dvogodišnjem stažiranju u Državnom pravobranilaštvu R. Srbije. Na lokalnim izborima 2014. i 2018. godine biran je za odbornika u Skupštini grada Beograda. U periodu od 2018. do 2020. godine bio je savetnik ministra za evropske integracije u Vladi R. Srbije, dok je na parlamentarnim izborima 2020. godine izabran za narodnog poslanika.

Nenad Jevtović je rođen 1992. godine, a diplomirao je 2015. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Osnivač je i direktor Instituta za razvoj i inovacije – think tank organizacije koja se bavi razvojem, zagovaranjem i sprovođenjem ekonomskih politika. Pre toga je bio anagažovan kao ekonomski istraživač i savetnik u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, Vladi Republike Srbiji i Ministarstvu finansija. Kao konsultant iz oblasti javnih finansija i ekonomije je bio angažovan na projektima međunarodnih institucija u Srbiji, zemljama regiona, kao i nacionalnim parlamentima Jermenije i Mozambika. Oblasti interesovanja su mu ekonomija tržišta rada, migracije i nova institucionalna ekonomija, dok u akademskom radu istražuje uticaj političkog sistema na fiskalnu politiku.

Predrag Lolić rođen je u Novom Sadu 1994. godine gde završava osnovno i srednje obrazovanje. Diplomirao na Fakultetu za privedu i pravosuđe 2018. godine u Novom Sadu. Osniva geodetski projektni biro „Peni-Yard“ 2015 godine, koji uspešno posluje i danas. Zainteresovanost u sferi prodaje započinje sticanjem licence za posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti 2017.godine nakon koje završava i obuku za lobiranje. Inicijalna ideja o prodaji ubrzo prerasta i realizuje rađanje firme za izvođenje i investiranje građevinskih projekata u oblasti visokogradnje, Graviton d.o.o., u januaru 2018 godine.

Siniša Borota je završio osnovne studije sociologije u Novom Sadu, potom interdisciplinarni master program na temu demokratije i ljudskih prava na Univerzitetu u Sarajevu i Univerzitetu u Bolonji. Stažirao je na Institutu za Društvena Istraživanja u Zagrebu, i učestvovao u brojnim međunarodnim projektima i konferencijama pri nevladinom sektoru. Trenutno radi kao pomoćnik gradonačelnika za oblast urbanizma i zaštite životne sredine.

Stefan Milisavljević je rođen 12.10.1989. godine u Čačku. Osnovnu školu i gimnaziju završio u Gornjem Milanovcu. Osnovne akademske studije završio je 2013. godine na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Naredne školske godine upisuje Master akademske studije na istom fakultetu, smer Medjunarodna politika. Od 2015. Do 2016. angažovan je kao praktikant u nevladinoj organizaciji Politikolozi bez granica. Na projektu Unapređivanje efikasnosti pravosuđa angažovan je od 2016. do 2019. godine kao coordinator projekta. U Ministarstvu zdravlja je zaposlen od 2021. godine na poziciji savetnika za medjunarodnu politiku, projektni menadžer u grupi za planiranje i pripremu IPA projekata, finansiranih iz fondova Evropske Unije.

Stefan Mladenović je nakon završetka osnovnih studija na Pravnom fakultetu u Beogradu, 2014. godine, iste godine nastavio pohađanje master studija, na smeru Pravo evropskih integracija, a diplomu master pravnika stekao je 2015. godine. Juna 2015. godine se upisao u Advokatsku komoru, a do aprila 2016. godine je radio kao advokatski pripravnik u dve advokatske kancelarije u Beogradu. Od septembra 2016. do. do marta 2019. godine radio je u privatnom sektoru. Od aprila 2019. do juna 2020. godine bio je angažovan kao konsultant od strane UN Women, na poziciji saradnika u Koordinacionim telu za rodnu ravnopravnost, Vlade RC. Od avgusta 2020. godine je kao savetnik za pravne i finansijske poslove u Fondaciji Tempus.

Tatjana Buha Matić je diplomirana politikološkinja za međunarodne odnose iz Beograda. U Povereniku za zaštitu ravnopravnosti angažovana od 2019. godine, trenutno kao koordinatorka projekta u Sektoru za unapređenje ravnopravnosti, saradnju i projekte. Zadužena za poslove implementacije I pisanja projekata, saradnje I izveštavanja u oblasti evropskih integracija.

Teodora Pasulj je diplomirani politikolog Fakulteta političkih nauka. Tokom studija bila je angažovana na razilčitim seminarima i ostalim vrstama edukacije od kojih posebno izdvaja učešće na Univerzitetu socijaldemokratije i Školi otvorenog parlamenta. Tokom treće godine studija uspešno je završila dva programa stažiranja, nakon čega se i zaposlila u organizaciji Smart kolektiv na poziciji asistenta na projektima u okviru CSR programa. Svoju dalju karijeru nastavila je u pravcu korporativne društvene odgovornosti i održivosti koju je naročito izgradila na poziciji Saradnice za odnose sa lokalnim zajednicama u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora, a od nedavno je započela i konsultantsku karijeru u oblasti ESG u kompaniji PwC Srbija.

Dr Vanja Rokvić vanredna je profesorka na Fakultetu bezbednosti. Oblasti njenih interesovanja obuhvataju civilno-vojne odnose, savremene izazove bezbednosti, rod i sektor bezbednosti i sekuritizaciju zdravlja. Zamenica je glavne urednice časopisa Savremene studije bezbednosti, članica je uređivačkog odbora časopisa European Journal of Human Security i uređivačkog odbora časopisa Međunarodni problemi. Deo je istraživačkog tima koji učestvuje na projektu Horizon 2020 DAREnet – Danube river region resilience exchange network, kao i projektnog tima „Improving Academic and Professional Education Capacity in Serbia in the area of Safety & Security (IMPRESS)“ (Erasmus+ CBHE Projects).

Vukojica Živanović ima 27 godina i iz Beograda je. Završio je Šestu beogradsku gimnaziju, Vojnu akademiju i master studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je trenutno doktorand. Aktivni je oficir Vojske Srbije, trenutno u činu poručnika. Na studijama na Vojnoj akademiji bio je kadet-saradnik u nastavi (demonstrator) na predmetu Politički sistem. Dosadašnjim školovanjem je osposobljen za stvaranje povoljne organizacione klime u kolektivima usmerene na jedinstveno i usklađeno delovanje zarad izvršavanja dodeljenih zadataka, kao i neposredno vođenje grupe ljudi u kriznim situacijama. Na master studijama stiče znanja iz proučavanja prožimanja političkih sistema sa ekonomskim uređenjima i međuzavisnosti političkih sistema i privrednog razvoja.