Često čujemo fraze „na mladima svet ostaje“, „mladi su budućnost“ ali pitamo li se kakav svet ostavljamo tim istim mladima i sa kakvim se izazovima oni suočavaju u njihovoj borbi za dostojanstven život i pravedniji svet. Njihova uloga u kreiranju pozitivnih društvenih promena je neosporna, ali da li su dovoljno vidljivi i podržani? U vremenu obeleženom sukobima, globalizacijom i populizmom, razvojem veštačke inteligencije i klimatskim promenama, mladi se suočavaju sa izazovima adaptacije u sve haotičniji svet. Ko su mladi i kako mogu doprineti rešavanju ovih problema?
Mladi ljudi iako nosioci novih ideja, energija i potencijala za promene često bivaju marginalizovani, naročito kada se usude da misle kritički, drugačije. Različite institucije, organizacije, udruženja i mreže različito određuju starosnu granicu mladosti u rasponu od 15 do 35 godina. Na primer, unutar Evropske unije sve su glasniji zahtevi da se minimalna starosna granica za učešće na izborima pomeri na 16 godina, kao što je to već slučaj u Austriji, Belgiji, Malti i Nemačkoj, a 17 u Grčkoj. Dakle, starosna granica varira, ali ono što jeste neosporno da su mladi pokretačka snaga svakog društva, a društvo, sa svoje strane, ima ključnu ulogu u pružanju podrške, obezbeđivanju obrazovanja i prilika koje omogućavaju mladima da razviju svoje talente i doprinesu zajednici. Bez ulaganja u mlade zajednica dovodi u pitanje svoj opstanak, naročito u vremenima vrtoglavog tehnološkog razvoja.
Šta to mladi žele? Većina njih želi da živi u svetu koji je uređen na demokratskim vrednostima, u svetu jednakih mogućnosti za sve, u svetu sa održivom ekonomijom i pristojnim radnim mestima, u svetu sa zdravom i čistom životnom sredinom, u svetu stabilnih institucija i pravednih društvenih odnosa. Dakle, sve one vrednosti koje zagovara i Evropska unija. Region Zapadnog Balkana je na evropskom putu već dugi niz godina, ali usled “zamora” od integracija i nedostatka ključnih institucionalnih reformi postaje sve teže mladima i celokupnoj javnosti predstaviti benefite koje Evropska unija pruža. U tom kontekstu se mora naglasiti da regionalna saradnja nije samo deo i jedan od stubova procesa evropskih integracija, već neophodna potreba za razvoj svakog od naših društava ponaosob. Mladi bi trebalo da igraju ključnu ulogu u unapređenju regionalne saradnje, jer ona obezbeđuje brži i stabilniji ekonomski, politički i obrazovni razvoj, kao i dobre odnose među državama pa, samim tim, i privlačnije okruženje za ostanak.
Osim težnje ka zajedničkim evropskim i demokratskim tendencijama, mlade na Zapadnom Balkanu povezuju zajednički problemi. Ti problemi odnose se na nezaposlenost, neusklađenost obrazovanih sistema sa tržištem rada i sa nespremnošću da se ide u susret potrebama koje sa sobom nose ubrzane promene u nauci, tehnologiji, društvenim odnosima. Na odlazak iz regiona, uključiv Srbiju, podstiče ih nedostatak vladavine prava, politička nestabilnost i korupcija, suženi prostor za aktivizam i participaciju, siromaštvo i socijalne nejednakosti, etničke tenzije, emigracija, ali i širenje dezinformacija. Kao nosiocima promena mladima se mora pružiti prilika da se aktivno uključe u rešavanje problema s kojima se suočava svaki od ovih društava. Regionalno povezivanje i uzajamno osnaživanje je put kojim oni mogu ne samo da grade tako neophodno poverenje već i menjaju ceo region. Nažalost, veoma često su upravo političke elite te kojima ovakav pravac razvoja ne odgovara.
Osnivanjem Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO), jednog od najznačajnijih dostignuća Berlinskog procesa, želelo se naglasiti da je aktivno približavanje i umrežavanje mladih na regionalnom nivou prepoznato kao prvi ako ne i najvažniji put za prevazilaženje teškog nasleđa prošlosti. Ove godine se obeležava desetogodišnjica Berlinskog procesa i od suštinskog je značaja sagledati sve potencijale i nedostatke ove inicijative i raditi na njihovom jačanju odnosno otklanjanju u cilju još mnogo intenzivnijeg upoznavanja i saradnje mladih Zapadnog Balkana.
Ulogu mladih u održavanju i promociji međunarodnog mira i bezbednosti, po prvi put, je prepoznala i rezolucija 2250 “Mladi, mir i bezbednost” Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja je doneta 9. decembra 2015. godine. Ona identifikuje pet ključnih činilaca: participacija, zaštita, prevencija, partnerstvo, reintegracija. Traži da mladi budu predvodnici jednog tolerantnijeg, inkluzivnijeg i boljeg društva u kojem će se raditi na razvoju dijaloga i suzbijanju diskriminacije. Danas, region Zapadnog Balkana nije u oružanom sukobu, ali jeste postkonfliktno područje, u kojem se osećaju posledice događaja iz prošlosti. Posvećenost izgradnji dobrih i održivih regionalnih odnosa može doprineti boljem razumevanju između društava na Zapadnom Balkanu, ali i sprečiti ponovne sukobe u budućnosti, koja upravo zavisi od mladih.
Kako to možemo postići? Izgradnjom održivih i funkcionalnih mostova poverenja. U stvaranju tih mostova, ključnu ulogu imaju mobilnost mladih, produktivan dijalog i politička volja za sveopštim napretkom. Veliki broj mladih nisu obišli region, posetili svoje susede i upoznali se sa različitostima koje jesu njegovo bogatstvo. Bez dijaloga koji nije opterećen stereotipima i predrasudama nema ni napretka, a bez istinske političke volje da se sedne za sto i sasluša druga strana uprkos početnim razlikama nema istinskih pomaka. Za unapređenje regionalnih odnosa i prevazilaženje narativa iz prošlosti potrebni su nam mladi koji nisu pasivni posmatrači, već aktivni učesnici, osnaženi da iskoriste svaku priliku da ostvare svoj puni kreativni potencijal prožet hrabrim odlukama. Ovo je, takođe, zaključak konferencije koju je Fondacija BFPE za odgovorno društvo organizovala u okviru inicijative Balkanski dijalozi u Sarajevu prošlog meseca pod nazivom “Plan rasta: Novi okvir za odnose EU i Zapadnog Balkana”. Tema jednog od panela je upravo bila uloga mladih u unapređenju regionalne saradnje. Glavna poruka ovog razgovora jeste da mladi treba da imaju ključnu ulogu u regionalnoj saradnji, da je jačanje glasova mladih kroz razmenu znanja neophodno, a da je opremanje mladih veštinama za prevazilaženje prepreka i promovisanje inkluzivnog rasta ključno kako za njihov ostanak tako i za opstanak našeg regiona.
Razumevanje potreba mladih je odlučan korak ka boljem društvu. Iako su oni transformativna snaga, često nailaze na poteškoće u pristupu procesima odlučivanja i kreiranja programa kojima se unapređuje njihov položaj u različitim oblastima. Najefikasniji način poboljšanja pristupa mladih procesima odlučivanja je kroz njihov dijalog na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou.
Mladi nisu samo budućnost, oni su i sadašnjost koja oblikuje društvo u kome živimo. Njihovo učešće, osnaživanje i regionalna povezanost su od suštinskog značaja za postizanje trajnog mira i razvoja u regionu. Kada su ujedinjeni i povezani, mladi mogu biti pokretači važnih društvenih promena i napretka. Uloga mladih u izgradnji stabilnih demokratskih regionalnih procesa je ključna, jer regionalna saradnja nisu samo infrastrukturni projekti, ekonomska razmena dobara i usluga, već podjednako važna ako ne i važnija razmena ideja, znanja, iskustava i uspostavljanje poverenja između društava, kao najefikasnijeg puta za prevazilaženje predrasuda i tenzija.
Tekst je originalno objavljen u časopisu Novi magazin.
Autorka teksta je naša koleginica Mirjana Đorđević, programska asistentkinja u Fondaciji BFPE
