Aleksandar Ljubomirović je rođen 1996. godine u Beogradu, gde je 2014. godine završio Nemačku školu. Aleksandar potom nastavlja svoje obrazovanje na prestižnom nemačkom univerzitetu Ludvig- Maksimilijan u Minhenu, na kojem 2018. godine završava Fakultet političkih nauka, a 2019. godine Fakultet za istoriju. Svoj akademski put kruniše završenim master studijama na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, gde je na Institutu za studije Istočne Evrope završio istoimeni master smer. U sklopu svojih master studija, Aleksandar je proveo i jedan semestar kao DAAD stipendista nemačke Vlade u Sankt Peterburgu na Višoj školi za ekonomiju. Aleksandar je bio predsednik Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI) u periodu od 2017. do 2021. godine. On potom dobija čuvenu IPS-stipendiju nemačkog Bundestaga i obavlja tamo stručnu praksu u sklopu šestomesečnog programa. Aleksandar početkom 2022. godine postaje Internacionalni sekretar Narodne stranke i član njihovog predsedništva, a istovremeno radi za Centar za međunarodne odnose i održivi razvoj (CIRSD), kao asistent predsednika think-tank-a i uređivač spoljnopolitičkog časopisa “Horizons”. Aleksandar se pored maternjeg srpskog jezika, odlično služi nemačkim (C2) i engleskim (C1) jezikom, dok trenutno uči ruski (B1).

Ana Bojović je rođena 1993. godine u Novom Sadu, a 2017. u istom gradu diplomirala je na Odseku za medijske studije na Filozofskom fakultetu.Trenutno radi kao novinarka i urednica na Radio televiziji Vojvodine, u desku informativnog programa. Autorka je nekoliko programa iz oblasti kulture, namenjenih mladima, sa idejom kritičkog promatranja filmskog jezika. Najveći deo njenog radnog vremena trenutno je posvećen oblikovanju i analizi vesti iz unutrašnje politike. Sfera njenog interesovanja posebno se odnosni na socijalni i zdravstveni sistem Srbije, kulturnu politiku i visoko obrazovanje. S obzirom na to da informativa zahteva praćenje svih aktuelnosti, njen zadatak je da bez pauze prati i analizira sve društvene pojave i tendencije.

Bojan Branković rođen je 23.8.1981. godine u Surdulici. U Beogradu 2002. godine završio je vojno stručno-specijalističko školovanje, nakon čega je raspoređen na dužnost u 72. Specijalnu brigadu posebne namene, gde je i sada u službi (danas 72. brigada za specijalne operacije). Poseduje sertifikat engleskog jezika STANAG 6001 (2-2-2-2), služi se norveškim i italijanskim jezikom (nivo A2), a samostalno je izučavao i koristio Svahili. Učestvovao je u misiji Evropske Unije EUNAVFOR, operacija ATALANTA, u Somaliji, kao član tima, lice odgovorno za komunikaciju sa Komandom snaga misije i matičnim Centrom za multionacionalne operacije i logističko snabdevanje, pokazujući odlične komunikacijske i pregovaračke veštine. Tim povodom završio je i niz kurseva u nacionalnim i NATO centrima Francuske i Grčke. Diplomirao je na studijama Operativnog i Inženjerskog menadžmenta u Sremskim Karlovcima na tezi „Logistika u vojnim aktivnostima MnOps“. Radi na završnoj tezi master studija Međunarodne bezbednosti na FPN. Stalno proširuje znanja iz oblasti bezbednosti, ljudskih prava, rodne agende, uloge EU, evroatlantskim odnosima i sl. Interesuju ga i uticaj različtih aktera na ljudsku i rodnu bezbednost. Istražuje i razvija mirovno-demokratsko-eko liderstvo. Od dobijenih nagrada se ističu Medalja za doprinos bezbednosnoj i odbrambenoj politici Visokog Predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i Medalja Ministra Odbrane RS za revnosnu službu.

Daniel Đivanović je rođen 1979. godine u Subotici. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u svom rodnom gradu a visoko obrazovanje je stekao u Beogradu kao Diplomirani ekonomista. Poslednjih 20 godina godina aktivno radi u privredi na raznim pozicijama, osnivač je kompanija D-Motors Group d.o.o. (zvanično „FORD“ predstavništvo u Subotici) i GYiVA Logistic d.o.o. (međunarodni transport i logistika). Politikom se aktivno bavi od 2014. godine kao član Saveza vojvođanskih Mađara. U prethodnom mandatu, od 2020. do 2022. je bio poslanik poslaničke grupe SVM-a u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao i član odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Od novembra 2022. je postavljen za Državnog sekretara u Ministarstvu za javna ulaganja. Oblasti interesovanja su mu privreda, spoljna politika, manjinska prava i međunarodni odnosi.

Davor Gačić je rođen u Užicu 1984. godine gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao na Fakultetu za trgovinu i bankarstvo, Univezita Alfa u Beograd stekavši zvanje Diplomirani ekonomista. Postiplomske studije završio na zajedničkom programu Fakulteta za upravo, Univerzitet Ljubljana i Fakulteta organizacionih nauka, Univerzitet Beograd – na smeru Кvalitet, stekavši zvanje Master uprave. Radna iskustva sticao na pozicijama Кoordinatora za fondove EU i Poreskog inspektora. Trenutno je radno angažovan na mestu načelnika Odeljenja za inspekcijke poslove, grada Užica. U slobodno vreme voli da čita. Bavi se planinarskim trčanjem i planinarenjem.

Dobrila Marković je rođena 1988. godine, diplomirana pravnica. Trenutno je na poziciji zamenice izvršnog direktora u OPENS-u, savezu kome je bila poverena implementacija titule Omladinske prestonice Evrope koju je Grad Novi Sad nosio 2019. godine. U okviru OPENS-a bavi se razvojem programa, pre svega u oblasti jačanja kapaciteta udurženja građana, mentalnog zdravlja mladih i uspostavljanjem omladinskih centara i programa za mlade u drugim gradovima u Srbiji. Osnivačica je i izvršna direktorka udruženja građana “Sloboda nema cenu” koje se bavi borbom protiv trgovine ljudima i svih drugih oblika nasilja nad ženama. Jedna od članica tima Autonomnog festivala žena – AFŽ – jedinstvenog događaja promocije feminizma, rodne ravnopravnosti, kulture nenasilja i antifašizma kroz različite umetničke i kulturološke forme. Pre toga je bila anagažovana kao saradnica Novosadskog humanitarnog centra gde je bila usmerena na direktan i terenski rad sa korisnicima, posebno tokom izbegličke krize od 2014. do 2017. godine, kao i na rad sa volonterima, romskom populacijom i na zaštiti i integraciji žrtava trgovine ljudima. Oblasti interesovanja su joj rodna ravnopravnost, prevencija nasilja, rad sa mladima, mentalno zdravlje, razvoj organizacija civilnog društva i međusektorska saradnja.

Ilija Batas-Bjelić rođen je 1982. godine u Beogradu, gde je na Elektrotehničkom fakultetu diplomirao 2008. a doktorirao 2016. godine. Autor je naučne monografije „Prilog planiranju energetske tranzicije Republike Srbije“. Naučni je saradnik zaposlen u Institutu Tehničkih Nauka SANU. Član je Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u radnoj grupi za energetiku od 2014. godine. Osnivač je i upravitelj Fondacije SDEWES od 2018. godine. Osnivač je i direktor prve Energetske zadruge u Srbiji od 2019. godine. Član je upravnog odbora Saveza energetičara i organizacionog odbora skupova „Energetika“ 2020-2022. Pored toga bio je angažovan kao konsultant u oblasti planiranja i razvoja održivih energetskih sistema u Republici Srbiji. Učestvovao je kao član u radu Radne grupe za praćenje realizacije i upravljanje postupkom izrade i usvajanje nove Strategije razvoja energetke Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine i Programa ostvarivanja strategije energetike i izrade izveštaja o strateškoj proceni uticaja Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike na životnu sredinu. Pored maternjeg govori engleski i nemački jezik.

Jovana Savković rođena je 1993. godine u Kragujevcu. Završila je Prvu kragujevačku gimnaziju a diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2017. godine na smeru Međunarodna politika. Zaposlena je u Naftnoj industriji Srbije u Funkciji za saradnju sa državnim organima i korporativne komunikacije kao Ekspert za saradnju sa univerzitetima, gde se bavi unapređenjem obrazovnog sistema u Republici Srbiji i prilagođavanjem nastavnih i studijskih programa potrebama tržišta rada. Oblast interesovanju su joj međunarodni odnosi, društveno odgovorno poslovanje i održivi razvoj. Pre toga, dve godine u istoj kompaniji bila je zadužena za saradnju sa Međunarodnim organizacijama i Diplomatskokonzularnim predstavništvima u oblasti biznisa i prodaje. U slobodno vreme uči ruski jezik i izučava oblast projektnog menadžmenta. Među dragocenija životna iskustva ubraja dva učešća u Work&Travel programu.

Kristina Milošević je rođena 1984.godine u Gornjem Milanovcu, gde i dalje živi, sa suprugom i dva sina. Diplomirala sam 2007. godine na Fakultetu za poslovne studije, Megatrend u Beogradu. Zaposlena sam u Opštoj bolnici Gornji Milanovac, kao finansijsko- računovodstveni analitičar. Pored toga, od 2012.godine se bavim politikom, u okviru opštine Gornji Milanovac. Četiri godine sam bila član Opštinskog veća, a nakon toga 4 godine odbornica u Skupštini opštine. Teme kojima sma se bavila su poboljšanje položaja mladih u lokalnoj samoupravi, mogućnost samozapošljavanja, jačanje rodne ravnopravnosti na institucionalnom nivou u Gornjem Milanovcu. U okviru stranke Zajedno za Srbiju, čiji sam član od 2019.godine, bila sam Interni revizor, a na parlamentarnim izborima u aprilu 2022.godine bila sam kandidat za poslanika koalicije Moramo. Nakon reorganizovanja stranke Zajedno za Srbiju i promene imena u stranku Zajedno, postala sam internacionalni sekretar. Bavim se pospešivanjem i stvaranjem saradnje na regionalnom nivou sa srodnim političkim strankama i povezivanjem sa organizacijama civilnog društva. Takođe, radim na apliciranju i povezivanju stranke Zajedno sa Evropskom zelenom strankom.

Maja Mrnuštik

Marija Pešić se civilnom sektoru pridružila davne 2004. sa željom da na bolje menja lokalnu zajednicu. Rođena je u Boru u kojem je živela i radila punih 35 godina. Od 2007. kao projektni menadžer i omladinski radnik angažovana je u Asocijaciji za razvoj opštine Bor (sada Asocijacija za razvoj grada), gde aktivno radi na unapređenju lokalnog društvenog, ekonomskog i ekološkog konteksta. Iskustvo je dodatno sticala u Zaječarskoj Inicijativi i Južnim vestima, AOM-u, kao i Inicijativi „Digitalna Srbija“. Od juna 2021. postaje deo tima Crte gde i danas radi kao projektna menadžerka. Diplomirala je 2022. godine na DOBA fakultetu u Mariboru. Kao zakleti lokalpatriota, veruje da Bor može postati grad prosperiteta u kome se poštuju i primenjuju principi održivog razvoja. Marija je zakleti lokalpatriota koji snažno veruje u karmu, celoživotno učenje, snagu volje i francuski kroasan.

Marko Milenković je rođen 1992. godine u Kosovskoj Mitrovici, a studirao je na Fakultetu tehničkih nauka takođe u Kosovskoj Mitrovici, kao i u Tehničkoj školi u Leposaviću. Član je nevladine organizacije Nova društvena inicijatia (New Social Initiative – NSI) iz Kosovske Mitrovice od 2017. godine, gde aktivno radi na projektima na teme kao što su učešće građana u procesima donošenja odluka, transparentnost i odgovornost institucija, normalizacija odnosa između zajednica na Kosovu, pomirenje i transformacija konflikta. Posebne oblasti interesovanja su mu međunarodni odnosi, rad civilnog društva u regionu, dijalog Beograda i Prištine, normalizacija odnosa i pomirenje. Marko je otac četvorogodišnje devojčice, a u slobodno vreme amaterski se bavi košarkom.

Marko Vučenović rođen je 1984. godine, po zanimanju je diplomirani pravnik. Od 2022. godine nalazi se na poziciji generalnog sekretara Udruženja reciklera Srbije. Poseduje dugogodišnje iskustvo u javnoj upravi (Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo finansija – Poreska uprava, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, opština Inđija), visokom obrazovanju, civilnom sektoru i konsaltingu u oblasti zaštite životne sredine. Oblasti interesovanja su mu javna uprava, javne politike, radno pravo, industrijski odnosi, održivi razvoj i zaštita životne sredine. U slobodno vreme se bavi hortikulturom, restauracijom starog nameštaja i generalno hobi majstorisanjem. Otac je dvoje dece i vlasnik dva psa.

Milan Bjelica je rođen 1977. godine u Mostaru (Bosna i Hercegovina). Od 1992. godine živi u Beogradu. Diplomirao je (2000), magistrirao (2003) i doktorirao (2009. godine) na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Tokom studija, bio je stipendista Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka i Vlade Republike Srbije. Od diplomiranja radi na Elektrotehničkom fakultetu, sada kao redovni profesor. Oblasti stručnog interesovanja su mu telekomunikacione mreže i protokoli, telekomunikaciona merenja, pronalaženje informacija, sistemi za pružanje preporuka i multimedija. Član je domaćih i međunarodnih strukovnih udruženja. Govori engleski, francuski i nemački jezik. Pored svog posla, aktivan je u društvenoj zajednici, kroz volonterski i humanitarni rad. Višestruki je dobrovoljni davalac krvi. Bio je koordinator Naučnog odseka Mense Srbije, kao i pokretač akcije bezbednog odlaganja elektronskog otpada.

Milena Reljić je rođena 1995. godine, a diplomirala 2019. godine na Filozofskom fakultetu u Nišu, departman Psihologije. Osnivač je organizacije Homeostasis Group koja se bavi temama liderstva, psihologije i fizičke spremnosti. Bila je angažovana na programu Socijalne i ekonomske pravde u Fondaciji od 2021. godine. U okviru saradnje pokreta Opre Roma Srbija (ORS) i Fondacije bavila se temama strateškog planiranja, istraživanja i javnog zagovaranja sa akcentom na kreiranju strategija političkog uključivanja Roma i Romkinja, vođenje tima istraživača u sprovođenju relevantnih istraživanja i kreiranje predloga javnih politika ka uključivanju romske zajednice u političko donošenje odluka i razvoju demokratije. U prošlosti doprinela razvijanju inicijativa usmerenih na romsku zajednicu, njeno uključivanje i samoorganizovanje. Vodila i učestvovala u mnogim istraživanjima i izradi policy dokumenata koje su se bavile položajem romske zajednice. Pre dolaska u Fondaciju radila je kao psihološki asistent u srednjoj školi, stručni savetnik, saradnik u Odboru za ljudska prava, menadžer istraživačkog tima u pokretu ORS, učestvovala I sprovodila inicijative u okviru UNDP-a vezane za romsku zajednicu, i pohađala seminare i konferencije širom Srbije na temu marginalizovanih grupa i psihologije.

Milica Alavanja Maksmiović rođena 1992. godine je diplomirani politikolog za međunarodne poslove sa petogodišnjim iskustvom u radu u državnoj upravi. Savetnik je za evropske integracije i međunarodnu saradnju u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave gde u fokusu rada ima reformu javne uprave u Republici Srbiji kako u radu sa lokalnim samoupravama tako i kroz rad u okviru Posebne grupe za reformu javne uprave između EU i RS, zatim kontinuirano praćenje napretka i izveštavanja u oblastima koje su u okviru pregovaračkog procesa iz domena nadležnosti Ministarstva prema EU kao i praćenje projektnih aktivnosti gde je MDULS nosilac, medijator ili korisnik. Kroz akademski rad bavi se istraživanjem pitanja održivog razvoja u pogledu unutrašnjih političkih odluka država na globalnom nivou i uticaja relevantnih aktera na kretanja i promene u globalnim politikama održivog razvoja. Vlasnica je i trener karate kluba „Feniks MM“ iz Obrenovca.

Milica Borjanić je rođena 1996. godine, a diplomirala je 2019. godina na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Zaposlena je na poziciji programske manadžerke Krovne organizacije mladih Srbije, najvišeg nezavisnog predstavničkog tela mladih u Srbiji i mreže preko 100 udruženja mladih i za mlade, koja zagovara za unapređenje položaja mladih u Republici Srbiji. U KOMS je od 2019. godine, volonterka i aktivistkinja je od 17. godine. Kroz svoje angažovanje najviše se bavi javnim zagovaranjem, javnim politikama i mehanizmima aktivnog učešća mladih u procesima donošenja odluka. Predstavnica je mladih u Savetu za mlade Vlade Republike Srbije i članica nekoliko radnih grupa za izradu zakona i strategija od značaja za mlade. Milica voli da crta i fotografiše, posebno putujući po Srbiji sa svojim prijateljima.

Nataša Gligorijević je master politikološkinja ekološke politike. Trenutno je na doktorskim studijama na Fakultetu političkih nauka, sa istraživačkom temom o zelenim politikama i pravednoj zelenoj tranziciji. Osnivačica je i direktorka Centra za održivi razvoj Srbije i bavi se zagovaranjem, istraživanjem i unapređenjem javnih politika u oblasti zelenih politika, zelene tranzicije i učešća građana u procesu donošenja odluka, sprovođenja Agende 2030 u Srbiji. Od 2017. godine inicirala je kampanju javnog zagovaranja za zelene javne nabavke u Srbiji. Pokrenula je inicijativu Da blokovi prodišu sa idejom poboljšanja kvaliteta vazduha u Beogradu. Od 2020. godine, koordinatorka je međusektorske radne grupe za održivi razvoj u Nacionalnom konventu o EU. Članica je Mreže žene za zaštitu prirode i životne sredine. Oblasti interesovanja su joj politički aktivizam/žena, ekofeminizam i regionalna saradnja.

Nevena Irić je rođena 1990.godine, diplomirala 2015. godine na Biološkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu. Radila kao pedagoški asistent i profesor biologije i izbornih predmeta u osnovnim školama, kao saradnik na poslovima zaštite životne sredine u lokalnoj samoupravi a od maja 2022. godine je na poziciji zamenice predsednika opštine. Prošla više obuka i stručnog usavršavanja iz oblasti obrazovanja ali i oblasti politike, javnog nastupa i rada na projektima. Voli da čita, organizuje događaje, oblasti interesovanja su prirodne nauke, omladinska politika, obrazovanje. Nevena voli pešačenje, čitanje romana, gajenje cveća, a slobodno vreme voli da provodi sa sestrićima i psom u prirodi. Po prirodi je hedonista.

Sandra Skumpija rođena je 1981. godine u Beogradu, gde završava osnovnu školu, gimnaziju i studije na Fakultetu političkih nauka -Katedri za socijalnu politiku i socijalni rad. Radno iskustvo stekla je u Direkciji Nacionalne službe za zapošljavanje u oblasti aktivne politike zapošljavanja posebno u posredovanju u zapošljavanju, profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom i organizaciji programa dodatnog obrazovanja i obuka odraslih. Kao case manager u Centru za socijalni rad, radila je sa ugroženom populacijom starijih lica, dece i omladine. Trenutno , na poziciji direktora Centra za socijalni rad “1.mart”. Kao predsednica Saveta za socijalna pitanja Opštine Alibunar, angažovana je na izradi preporuka, usluga, strateških dokumenata i razvojnih programa u oblasti socijalne zaštite na lokalnom nivou. Iskusni je projektni menadžer. U ime i za račun NSZ, rukovodila je UNDP i Erasmus + projektima koji su za cilj imali integraciju ugroženih grupa na tržište rada. Angažovana je kao ekspert Erasmus + fondacije za evaluaciju projekata u oblasti srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih. Kontinuirano se usavršava u svojoj struci, pohađajući edukativne strukovne seminare. Sfere interesovanja: socijalna zaštita, socijalni rad u lokalnoj zajednici, aktivna politika zapošljavanja, društveno odgovorno poslovanje, projektni menadžment. Udata je, majka dvoje dece. Govori engleski jezik.

Sanja Jefić Branković je rodjena u Nišu 1984. godine. Nakon završene gimnazije, završila je Pravni fakultet u Nišu. Pored profesionanog rada u komunalnom sektoru, bila je odbornica u Skuštini grada Niša u nekoliko mandata. 2012. godine, izabrana je za narodnog poslanika u Skupštini RS. U ovom trenutku, obavlja poslove izvršnog direktora za pravno-ekonomske poslove u JKP „Mediana“ Niš kao i funkciju narodnog poslanika u Skupstini RS. Sanja se već skoro 20 godina amaterski bavi glumom, uz to i trenira košarku.

Sofija Popović je rođena 1998. godine. Diplomirala je 2020. godine međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu. Radi kao istraživačica u think-tank organizaciji Centar savremene politike iz Beograda. Angažovana je i kao novinarka nedeljenika „Vreme“. Tokom studija radila je kao saradnica na predmetu Politička sociologija na Fakultetu političkih nauka. Oblasti interesovanja su evropske integracije regiona Zapadnog Balkana, demokratizacija regiona i ljudska prava. Sofijina nesuđena profesija je muzika, jer svira klavir i gitaru. Amaterski se godinama bavila glumom u lokalnom pozorištu u Novoj Varoši, gde je odrasla.

Srđan Vasiljević je angažovanje na poslovima socijalne zaštite u Opštinskoj upravi opštine Raška počeo 2014. godine na poslovima koordinacije projekata iz oblasti socijalne inkluzije. Kroz sprovodjenje projekata iz navedene oblasti učestvovao je u mapiranju potreba zajednice kao i realizaciji preporuka za njihovo uspostavljanje kroz lokalne, regionalne i nacionalne politike. Sa ciljem širenja dobre prakse koja je uspostavljena u opštini Raška na druge lokalne samouprave, od 2018. godine aktivan je član Mreže za socijalnu zaštitu i Mreže za romska pitanja SKGO-a. Od strane SKGO-a i drugih organizacija u prethodnih 5 godina angažovan je u svojstvu eksperta na razvoju i uspostavljanju normativnih okvira za sprovodjenje planskih dokumenta iz oblasti javnog zdravlja kao i za mentorsku podršku gradovima i opštinama iz oblasti obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite. Inicijator je i autor više inovativnih modela usluga koje su u postupku standardizacije. Po struci je specijalista strukovni ekonomista.

Vladimir Lalošević je rođen 1981. godine. Živi i radi u Rumi, oženjen je i otac je dvoje dece. Diplomirao je na Prirodno – matematičkom fakultetu u Novom Sadu. 2004. zajedno sa partnerom osniva IT kompaniju „Centar novih tehnologija“ d.o.o. gde i danas radi na poziciji generalnog direktora. Kao vid društveno odgovornog poslovanja kompanija postaje deo Unije poslodavaca Vojvodine, a od 2019. Vladimir je predsednik ove organizacije poslodavaca. Unija poslodavaca Vojvodine je u sastavu Unije poslodavaca Srbije, pa je samim tim Vladimir i član predsedništva UPS. Kako je Unija poslodavaca jedina reprezentativna organizacija poslodavaca u Srbiji time je i jedini učesnik od strane poslodavaca u Socijalno – ekonomskom savetu i dijalogu sa sindikatima i predstavnicima vlasti i pripadajuća funkcija je i članstvo u ovom savetu na nivou Vojvodine. Kao vid humanitarnog rada od 2007. je član Rotari kluba Ruma, gde je u dva mandata bio predsednik, a kao član rotari distriktnog tima bio je na poziciji sekretara u dva mandata. Trenutno je na poziciji koordinatora asistenata guvernera RD2483 Srbija i Crna Gora. Trenutno se najviše bavi projektnim aktivnostima posebno vezanim za obrazovanje mladih i to iz oblasti robotike i veštačke inteligencije, a kroz Erasmus+ i druge EU projekte. Konsultant je EBRDa iz oblasti IKTa.

Vladimir Pajić je rođen 1989. godine a diplomirao je i završio master studije na Fakultetu primenjenih umetnosti na odseku za konzervaciju i restauraciju. Osnivač je Centra kulturnih dobara, nevladine organizacije koja se bavi očuvanjem kulturnog nasleđa, edukacijom i projektima u oblasti zaštite kulturnih dobara. Bio je saradnik Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Centralnog instituta za konzervaciju. Sprovodio je i koordinirao projektima Ministarstva kulture u okviru programa instututa. Nagrađivan je u oblasti konceptualne umetnosti (YIHR, konkurs „Praznine“ 2022.) Član je Predsedništva Pokreta slobodnih građana i predsednik beogradskog odbora. Oblasti interesovanja su mu kultura i kulturna politika, uloga kulturnih politika u diplomatskim odnosima, kultura kao mogućnost pomirenja kao i suočavanja sa prošlošću. Cilj političkog delovanja i zastupanja je prepoznavanje kulture kao trećeg činioca društva i neizostavnog sredstva promene društvenih okolnosti.

Zvezdana Vuletić rođena je 1996. godine, a akademsko obrazovanje stekla je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na departmantu za međunarodne studije 2020. godine. Tokom studija radila je na poboljšanju vannastavnih aktivnosti i mogućnosti za razvoj kroz Debatni klub FPN-a. Da bi kasnije svoj rad posvetila unapređenju obrazovanja mladih o održivom razvoju u okviru studentske organizacije oikos Beograd, gde je 2018.godine postala predsednica. Tokom 2020. godine postaje potpredsednik međunarodne organizacije oikos International, sa sedištem u St. Galenu, i radi na osnaživanju studenata kao agenata promene u transformaciji kurikuluma u okviru lokalnih univerzitetskih ekosistema. 2021. godine učestvuje na PreCOP26 Samitu mladih u Milanu, gde kao predstavnica mladih Srbije, zajedno sa ostalim delegatima radi na izradi prvog Manifesta mladih UNFCCC-a. Pored održivog razvoja, klime i životne sredine, veoma je interesuje i oblast rodne ravnopravnosti i socijalne inkluzije. U okviru programa Svetske fondacije za prirodu (WWF) “ Klimatski heroji”, bila je edukator i radila na prenošenju znanja i osnaživanju polaznika programa. Svoju karijeru u privatnom sektoru gradi na poziciji Specijalistkinje za korporativne poslove i održivost u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora.