Proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji ne može da napreduje bez okončanja normalizacije odnosa Beograda i Prištine, poručeno je danas na predstavljanju Nove spoljnopolitičke inicijative, koja je doneta na predlog Evropskog pokreta u Srbiji i Centra za spoljnu politiku, a koju je do sad podržalo 18 nevladinih organizacija.
Razlozi za predstavljanje ovakvog dokumenta su podeljenost društva i nedostatak bazičnog konsenzusa oko spoljnopolitičkih odluka, iznela je generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, Suzana Grubješić.
„Normalizacija odnosa Beograda i Prištine mora da bude sveobuhvatna i u skladu sa evropskom perspektivom država regiona“, istakla je Grubješić, dodajući da je nerešeni kosovski problem zarobio čitav proces evropske integracije Srbije, samim tim je fokusiranje na unutrašnje reforme, demokratizaciju, pluralizam, jačanje institucija onemogućeno.
„Regionalna saradnja i dobri odnosi sa susedima se podrazumevaju, ne samo zbog procesa evrointegracija, već i zbog interesa građana Srbije i regiona“ naglasila je Grubješić, predstavljajući kratkoročne ciljeve predviđene Novom spoljnopolitičkom inicijativom. Ističući važnost regionalne saradnje, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, pozvala je na rešavanje bilateralnih sporova sa susedima.
Saradnja i partnerstvo sa NATO predstavljaju poslednji spoljnopolitički cilj predviđen ovom incijativom. Grubješić ističe da nijedna država članica EU u regionu nije ispunila svoje straregijske i spoljnopolitičke interese bez članstva u NATO. Nova spoljnopolitička inicijativa predlaže da se prekine sa anti-NATO medijskom kampanjom, jer su odnosi između Srbije i NATO sve intenzivniji, o čemu govori i potpisivanje novog IPAP sporazuma.
„Ovo nije spoljnopolitička strategija kao dokument koji poseduju sve države, već vrsta inicijative koja ukazuje na krucijalne stvari koje bi trebalo da budu preduzete u kratkom vremenskom roku kako bi se Srbija bolje pozicionirala na Balkanu i u Evropi“, rekao je Dragan Đukanovic, predsednik Centra za spoljnu politiku.
On je dodao da je ovo izuzetno teško u momentu kada u Srbiji ne postoji širi konsenzus o pravcu u kom bi Srbija trebalo da se kreće u spoljnoj politici. Za svaku državu važno je strateško donošenje odluka, tako su kratkoročni ciljevi korisni za produbljivanje spoljne politike, zaključio je Đukanović.
Sonja Liht ispred Beogradskog fonda za političku izuzetnost, naglasila je da je od suštinske važnosti što su organizacije civilnog društva pokrenule ovakvu inicijativu, jer nije dovoljno da o spoljnoj politici odlučuju samo državni i partijski vrh. Na problem evropskepticizma u Srbiji, koji otežava pristupanje Srbije u EU, ukazala je predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
„Evropska unija je za nas najbolji izbor, u suprotnom postoji opasnost ostanka na periferiji Balkana i Evrope“ dodala je Liht.
„Civilno društvo treba da radi na oblikovanju spoljne politike, ali postoje oni koji spoljnu politiku sprovode a to su institucije“, izjavila je potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji, Jelica Minić, ukazivajući na značaj jakih intitucija i njihovog digniteta.
Organizacije koje su potpisale inicijativu su Beogradski fond za političku izuzetnost, Centar za regionalizam, Centar za spoljnu politiku, Evropski pokret u Srbiji – Novi Sad, Evropski pokret u Srbiji, Forum za bezbednost i demokratiju, Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, Helsinški odbor za ljudska prava, Institut za evropske poslove, ISAC Fond, Centar savremene politike – European Western Balkans, Centar za primenjene evropske studije – CPES, Savet za strateške politike, Centar modernih veština, Akademija ženskog liderstva, Međunarodni naučni forum “Dunav – Reka saradnje” i Građanska platforma i Atlantski savet Srbije.
Tekst je preuzet sa portala European Western Balkans, prvi put objavljen 26. februara 2019. godine.
