U utorak, 16. aprila u okviru sednice Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije Narodne Skupštine organizovali smo tematsko predavanje o planiranju održive urbane mobilnosti.
Pored članova ovog Odbora, sednici su prisustvovali i članovi Odbora za zaštitu životne sredine, Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sekretarijata za saobraćaj Grada Beograda i Stalne konferencije gradova i opština.
Sastanak je otvorila predsednica Odbora Katarina Rakić koja je istakla značaj drugačijeg pristupa, kao što je održiva urbana mobilnost, u rešavanju saobraćajnih problema u gradovima preopterećenim saobraćajem.
U nastavku prisutnima se obratila Svetlana Bačanin, GIZ ORG EE koordinatorka za Srbiju koja je predstavila okvire projekta “Održiva urbana mobilnost u zemljama Jugoistočne Evrope” i planirane buduće aktivnosti. Takođe, istakla je da je napisan vodič za planiranje održive urbane mobilnosti u gradovima, i da je uloga parlamentaraca izuzetno bitna u ovom procesu. Lidija Radulović (BFPE) je istakla da je ova oblast izuzetno bitna radi održivog društva, i neophodan je međusektorski pristup kako bi se rezultati što efikasnije i brže postigli.
Predavanje je održao ekspert iz Slovenije, Aljaž Plevnik, sa Urbanističkog instituta iz Ljubljane.
Prvi deo je bio posvećen konceptu održivog planiranja – koncept postoji dugo, ali je realizacija nastupila tek u poslednjih 10ak godina.
„Ako planirate grad za saobraćaj i automobile, imaćete saobraćaj i automobile. Ako ih planirate za ljude i prostor za ljude, imaćete ljude i prostor za ljude“.
Istakao je da su se ranije ljudi mnogo više kretali javnim prostorima, i ideja je da se to vrati u budućnosti. Prema listi kvaliteta života gradova, na vrhu su Cirih, Minhen, Beč, Berlin. Investitori se opredeljuju da ulažu u gradove koji su bolje rangirani. U većini njih ljudi koriste javni prevoz za kretanje – u Cirihu 40% kretanja je javnim prevozom; u Beču 40% ljudi nema lični automobil, a udeo biciklista tim raste.
Plan održive gradske mobilnosti je strateški plan koji podrazumeva integraciju, participaciju i evaluaciju, prožima različite sektore, a sve sa ciljem da obezbedi bolji kvalitet života u gradovima i njihovoj okolini. Mi u regionu nemamo praksu rada na ovim planovima i njihovoj realizaciji, ali se radi na tome. (Kruševac, Valjevo).
Najbolje rešenje za smanjenje gužvi i racionalniji saobraćaj je kvalitetan gradski prevoz, i što pre zaustaviti trend gubitka korisnika istog. Takođe bitno je podstrekivanje što više šetnje i biciklizma. Trenutno najbolju tradiciju biciklizma kod nas imaju Novi Sad, Pirot i Subotica.
Zašto uvesti koncept?
1. Koncentracija automobila ubija glavnu ideju grada – umrežavanje.
2. Zagađenje vazduha
3. Klimatske promene
Govorilo se i o razvoju Slovenije – ova tema je došla sa ulaskom u EU, prema njenim inicijativama i strukturnim fondovima. Državni pilot projekat za grad Ljutomer pokazao je da je pristup i manjim gradovima mnogo bitan. Pokrenuta Nacionalna platforma za SUMP. Ministarstvo je prepoznalo važnost teme održive mobilnosti, pa su novac tražili od EU.
Samo gradovi koji su odradili strategiju su mogli da dobiju novac, svi su se uključili.
U srpskim gradovima se priča o odvojenim projektima – ali bez strategije teško uraditi nešto. Strategijom se dobija fokus javnosti, stručnjaka, a i usklađuju i finansijski i planovi realizacije.
U Ljubljani se krenulo sa uzimanjem jedne trake prevozu za javni prevoz – svi su tad mislili da je nemoguće. A evo, posle 7 godina, situacija mnogo drugačija. U Sloveniji 80 najvećih gradova ima strategije, a većina njih je uspela zahvaljujući podršci Ministarstva, uz fondove EU.
Kako bi je građani prihvatili? Mentalitet više nije argument. Politička volja je najvažnija, ali onda i razvijanje svesti..
Jedan pozitivan primer – u Gentu napravljena Agencija za mobilnost koja sav prihod od parkiranja koristi da ulaže u neke nove vidove mobilnosti.
Naučene lekcije: politička podrška je najvažnija. Mnogo je prepreka – mnoge nove mere se uvode (kontrola parkiranja, javni bicikl, smanjenje parkirnog standarda… I „stari“ projekti su problem jer se ide ka proširenju parkirališta, ali sve će to da se reši vremenom.
Prisutni narodni poslanici su je jako zainteresovali za temu i u toku diskusije već predložili da se serija ovakvim predavanja održi po manjim gradovima u Srbiji do kojih još nije stigla, npr. Niš.
Realizacija ove aktivnosti je podržana od GIZ Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (ORF-EE) u okviru projekta Održiva urbana mobilnost.
