Skip to main content
search

Prema podacima Ministarstva odbrane, Srbija je još u 2021. godini izvezla naoružanje u vrednosti od oko 500 miliona dolara, beležeći porast za 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu

Srpska namenska industrija ima dugu tradiciju koja datira još od bivše Jugoslavije, a Ministarstvo odbrane Srbije navodi naoružanje kao srpski izvozni brend koji svoje kupce nalazi širom sveta. Kontekst rata u Ukrajini, kao i sukoba oko pojasa Gaze, koji su u sebe posredno uključili velike svetske aktere nameće pitanje pozicije Srbije u novonastaloj konstelaciji tržišta oružjem. 

Postavlja se pitanje kome Srbija prodaje oružje, kao i u čijim rukama ono konačno završava i u koje svrhe se koristi. 

DIMNA ZAVESA: Od kako je ruska vojska izvršila invaziju na teritoriju Ukrajine 24. februara 2022. godine, primećuje se trend povećanja ulaganja u naoružanje, posebno kod zapadnih zemalja. Osim što su slale oružje u Ukrajinu, mnoge države su istovremeno koristile rat kao dimnu zavesu da opravdaju popunjavanje, proširenje i modernizaciju sopstvenih zaliha, kao i da reformišu postojeću regulativu o trgovini oružjem. Dok SAD i njeni saveznici upumpavaju ogromne sume novca u naoružavanje Ukrajine, mnoge države preispituju svoje strategije i revidiraju budžete za odbranu. 

Generalno, mnoge države koriste ovu situaciju kako bi u sferi naoružanja postale nezavisnije odnosno samodovoljne. 

Prema podacima Ministarstva odbrane, Srbija je još u 2021. godini izvezla naoružanje u vrednosti od oko 500 miliona dolara, beležeći porast za 30 odsto u odnosu na prethodnu. Nenad Miloradović, pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse, procenio je vrednost izdatih dozvola za izvoz srpskog naoružanja i vojne opreme u 2023. godini na više od 1,6 milijardi dolara, odnosno 25 odsto više u odnosu na 2022. kada je vrednost izdatih dozvola bila oko 1,3 milijarde dolara.

RATNE ZONE I TRGOVINA: Izjave srpskih zvaničnika ukazivale su na to da se pri izboru kupca uvek vodilo računa ko će biti krajnji korisnik oružja. Bivši ministar odbrane, sadašnji premijer Miloš Vučević potvrdio je ovo rekavši da „oružje ne ide u zemlje koje su u ratu“. Precizirao je da „ne prodajemo nijednoj zemlji koja je u ratu kao end useru-u, odnosno kao krajnjem kupcu“.

Trenutak kada počinje da se intenzivnije govori o odnosu Srbije prema ratu u Ukrajini u pogledu odbrambene saradnje i prodaje naoružanja jeste objavljivanje procurelog poverljivog dokumenta Pentagona iz marta 2023. U dokumentu je otkriveno da je Srbija pristala ili je već bila isporučila oružje Kijevu, uprkos proklamovanoj neutralnosti zemlje. Tačnije, dokument pokazuje da je Srbija odbila da pruži obuku ukrajinskim snagama, ali da se obavezala da će poslati naoružanje. Istaknuto je takođe da je Srbija pokazala političku volju i vojnu sposobnost da u budućnosti pomogne Ukrajini. Tada je Miloš Vučević, u svojstvu ministra odbrane, odbacio ove tvrdnje kao „neistinite“ i dodao da „Srbija nije, niti će prodavati oružje ni ukrajinskoj ni ruskoj strani“. Sadašnji predsednik vlade aludirao je na end-user sertifikate zaključivši da su proizvodi srpske namenske industrije mogli jedino da se „magično pojave“ na ratištu i da „to nema nikakve veze sa Srbijom“, koja će se striktno pridržavati svoje politike neutralnosti. 

UKRAJINA, RUSIJA, SRBJA: Uprkos percipiranim prijateljskim odnosima Srbije i Rusije, zasnovanim na slovensko-pravoslavnoj konekciji i širem geopolitičkom kontekstu, Srbija nije toliko ni proruska, a ni neutralna, kako bi se prosečnom posmatraču to moglo činiti. Iako je jedna od malobrojnih evropskih zemalja koje nisu uvele sankcije Rusiji, Srbija je više pomogla Ukrajini u odnosu na neke druge zemlje koje to jesu učinile i pritom zauzele antiruski stav. Treba istaći da je Srbija Ukrajini obezbedila tri miliona evra za pomoć ugroženoj deci i još 1,5 miliona evra za pomoć raseljenim licima, samo nekoliko meseci nakon što su ruske snage ušle u Ukrajinu. Pored novca stigla je i materijalna i druga humanitarna pomoć. Vest da je Srbija u martu ove godine poslala Ukrajini finansijsku pomoć od 30,2 miliona evra nije izazvala veliko interesovanje javnosti. 

Pre finansijske i materijalne, najveća pomoć koju Beograd šalje Kijevu je politička. Još od prve rezolucije Generalne skupštine UN u martu 2022, Srbija je dosledno bila među zemljama koje su osudile agresiju Rusije i zahtevale njeno hitno povlačenje iz Ukrajine. Podržala je četiri rezolucije UN, uključujući i onu kojom se osuđuje ruska aneksija četiri istočna regiona Ukrajine u oktobru 2022. Srbija je takođe glasala za isključenje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava u aprilu iste godine. 

Srbija je zauzela isti stav i unutar regionalnih oblika saradnje. Februara ove godine, tokom „Samita jugoistočne Evrope“ održanog u Tirani, Srbija je potpisala deklaraciju u kojoj se navodi da je ruska invazija na Ukrajinu kršenje međunarodnog prava i najveća pretnja evropskoj bezbednosti. U dokumentu, lideri zemalja potpisnica su potvrdili podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine i izrazili posvećenost pružanju neophodne podrške u ratu protiv Rusije. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je tom prilikom predložio i osnivanje ukrajinsko-balkanskog odbrambenog foruma u Kijevu ili u jednoj od balkanskih prestonica radi negovanja saradnje na polju odbrane i transfera naoružanja. Trenutno stanje odnosa Srbije prema rusko-ukrajinskom sukobu dobro sumira izjava predsednika Aleksandra Vučića u Tirani gde kaže da ne razume „ljude (u Srbiji) koji izražavaju antiukrajinska osećanja“. Dodao je da razume „njihov stav o Rusiji“, ali i da „Ukrajina nikada ništa nije uradila protiv Srbije“. 

Podrška Srbije Ukrajini je, dakle, krajnje konkretna, uprkos odsustvu sankcija Rusiji. Iako ga Kremlj još predstavlja kao lidera prijateljskog naroda, ruski propagandni kanali Vučića predstavljaju kao neiskrenog i okrenutog Ukrajini, a samim tim i Zapadu. Ruski mediji su bili posebno oštri prema srpskom predsedniku prilikom njegove posete predsedniku Francuske Emanuelu Makronu, susretu koji je rezultovao kupovinom 12 francuskih borbenih aviona. Ova kupovina je deo opšteg trenda pomaka Srbije od interesovanja za rusko oružje, kao nasleđa nekadašnjeg Istočnog bloka. 

Iako Srbija nije deo međunarodne koalicije koja snabdeva Ukrajinu oružjem, Financial times je juna ove godine preneo vest da je Srbija preko posrednika, od početka ruske invazije, izvezla Ukrajini naoružanje u vrednosti od 800 miliona evra. I dalje ističući srpsku neutralnost povodom sukoba, Vučić je u intervjuu izjavio da je prodaja naoružanja deo ekonomskog preporoda Srbije. „Da, mi izvozimo našu municiju. Ne možemo da izvozimo u Ukrajinu ili u Rusiju . . . ali smo imali mnogo ugovora sa Amerikancima, Špancima, Česima i drugima. Šta oni s tim rade na kraju je njihov posao“. Tada je istakao da je oružje prodavano isključivo krajnjim korisnicima. Ono je, prema navodima Financial Times-a, ipak dostavljeno u ruke ukrajinske vojske diskretno, posredstvom prodaje njenim saveznicima. Iskazi navedenog izvora jasno ukazuju da Srbija pokušava da se približi poziciji Zapada po pitanju rata u Ukrajini, a da se pritom ne zameri previše Rusiji kao zemlji prema kojoj veliki deo srpskog stanovništva, a i Vučićevog biračkog tela, gaji pozitivna osećanja. 

Dosije Mjanmar

Početkom februara 2021. godine vojska Mjanmara izvršila je državni udar, svrgnuvši demokratski izabranu vladu. Nekoliko dana posle puča, oružje iz Srbije dostavljeno je mjanmarskoj hunti, a Vlada Srbije odobrila je transfer oružja mjanmarskoj vojsci i u martu, aprilu i junu, navodi se u izveštaju Tomasa Endruza, specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija za Mjanmar. 

Mesec dana kasnije, Evropski parlament je doneo rezoluciju kojom je osudio prodaju oružja vojnoj vlasti Mjanmara. U tekstu rezolucije spomenuta je i Srbija, pored Rusije i Kine, kao država odgovorna za počinjene zločine kako prilikom preuzimanja vlasti, tako i u periodu nakon puča. Kako su u zajedničkom istraživanju otkrili CINS, BIRN, Myanmar Witness i holandski Lighthouse, Srbija je odobrila izvoz raketa i artiljerije vredne 4,7 miliona evra Mjanmaru, samo par dana nakon državnog udara. Rezolucija EP, kao dokument koji nije pravno obavezujući, svakako nije značajno poljuljala odnose Srbije i EU, ali jeste povećala zainteresovanost javnosti za pitanje prodaje naoružanja i njenim političkim implikacijama.

IZRAEL, HAMAS: Takođe, sukob između Izraela i Hamasa traje neprekidno od 7. oktobra 2023., kada je grupa militantnih organizacija predvođena Hamasom u upadima u južni Izrael ubila 1.175 ljudi, dok je 252 osobe uzela kao taoce. Do sada, najmanje 37.000 Palestinaca je ubijeno u izraelskoj vojnoj operaciji u Gazi, koja je naišla na osude velikog dela međunarodne javnosti, posebno zbog velikog broja ubijenih civila, novinara i humanitarnih radnika. 
Odnedavno se u javnosti pominje i upletenost Srbije u sukob, učešćem u prodaji naoružanja Izraelu. Nekolicina prodaja je zaključena nakon što je Međunarodni sud pravde 26. januara, a na osnovu slučaja za genocid koji je pokrenula Južnoafrička Republika protiv Izraela, izdao nalog da Izrael mora preduzeti sve moguće mere da spreči genocidna dela. Savet UN je 5. aprila apelovao da se obustavi prodaja, transfer i preusmeravanje oružja u Izrael kako bi se sprečilo dalje kršenje međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava. 

Važno je napomenuti da je glavni trgovac oružjem u Srbiji, državno preduzeće Jugoimport-SDPR, uspostavilo veoma bliske odnose sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima u poslednjih desetak godina. Naime, dve zemlje su 2013. započele saradnju kada su еmiratska državna kompanija Earth i srpski Jugoimport-SDPR potpisali ugovor o saradnji i obostranim ulaganjima u namensku industriju. U to vreme je dogovor bio procenjen na više od 200 miliona evra. Srbija je nakon toga nastavila da sarađuje sa Emiratima, te je 2022. Jugoimport-SDPR potpisao ugovor o prodaji „značajne količine municije“ sa emiratskom EDGE grupom. Za razumevanje situacije srpsko-izraelske saradnje na polju bezbednosti važno je istaći da su Emirati 2020. priznali Izrael i time postali tek treća arapska zemlja koja je to učinila. Sporazum je sklopljen pod pokroviteljstvom administracije Donalda Trampa. 

Jugoimport-SDPR je, kao državno preduzeće u bliskim odnosima sa Emiratima, februara ove godine izvezao u Izrael oružje u vrednosti od 510.000 evra. Krajem istog meseca predsednik Vučić je, nakon obavljenog telefonskog razgovora sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, poručio da su dvojica šefova država razgovarali o „daljem unapređenju bilateralnih odnosa“. Izraelski lider se tom prilikom zahvalio Vučiću na „nepokolebljivoj podršci, kako rečima tako i delom“. U mesecu martu su ostvarene još dve prodaje, ovog puta u ukupnom iznosu većem od 14 miliona evra. Poslednja zabeležena prodaja izvršena je 26. maja, kada je Izraelu prodato oružje u vrednosti od 1,17 miliona evra. Kako zajedničko istraživanje BIRN-a i izraelskog Haaretz-a pokazuje, ukupni ovogodišnji prihodi Srbije od prodaje naoružanja Izraelu iznose 15,7 miliona evra, dok je u prvom mesecu sukoba, prošle godine, Srbija zaradila 540.120 evra. Beograd se ovim postupcima oglušio na apele da se zaustavi priliv oružja Izraelu zbog rizika da ono bude upotrebljeno u kršenju međunarodnog humanitarnog prava. 

Srbija je prodavala oružje Izraelu i pre 7. oktobra 2023., doduše u manjoj meri. Ministarstvo trgovine je poslednji put pre početka rata pomenulo Izrael u godišnjem izveštaju o izvozu oružja 2020. godine, kada je Srbija Izraelu prodala oružje u vrednosti od 554.000 evra. Kao i u slučaju navodne prodaje oružja Ukrajini, nameće se isto pitanje zašto je Srbija zanemarila svoju politiku vojne neutralnosti, i uprkos apelima iz međunarodne zajednice, nastavila da prodaje oružje Izraelu.

Prijateljski odnosi Srbije i Izraela nisu bili bez izazova poslednjih godina. Podrška Izraela srpskoj pretenziji ka očuvanju suvereniteta na teritoriji Kosova i Metohije, kao njenom glavnom spoljnopolitičkom cilju, prestala je potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma 2020. godine. Tada su zvanični Beograd i Priština, pod pokroviteljstvom, ponovo, Trampove administracije, potpisali sporazum koji je podrazumevao, između ostalog, i priznavanje državnosti Kosova od strane Izraela. Argument Srbije da polaže pravo na KIM zasnovano je na poštovanju međunarodnog prava, što je logika koja se primenjuje kada su slični slučajevi u pitanju. Stoga je Srbija zauzela jasan stav o priznavanju i Izraela i Palestine, zalažući se time za dvodržavno rešenje. Odnosi dveju zemalja dakle jesu pretrpeli „ozbiljan udarac“, kako je tada istakao Marko Đurić, sadašnji ministar spoljnih poslova. On je ipak dodao da su „odnosi između Srba i Jevreja toliko jaki“ da će se saradnja u drugim sferama nastaviti. A nastavljena i jeste, i to na polju bezbednosti, a proizraelski stav Srbije, sada u svetlu post-sedmooktobarskog sukoba, istrajao je uprkos poljuljanim odnosima.

Nakon izbijanja sukoba u Gazi, ankete su pokazivale da je samo 11 odsto stanovništva Srbije podržavalo izraelske akcije u Gazi. Sa druge strane, za građane Srbije je tekući sukob između Rusije i Ukrajine imao daleko veći značaj od dešavanja na Bliskom istoku. Krajem prošle godine 68 odsto građana je verovalo da je NATO, a ne Rusija, započeo rat u Ukrajini, dok se 82 odsto njih protivilo bilo kakvim sankcijama Rusiji. Stoga se može razumeti diskretnost Srbije u pomoći Ukrajini, odnosno Izraelu. Ovakav pristup odražava kulturu „izbegavanja“ u srpskoj diplomatiji. 

Čini se da je pravilo zabrane prodaje naoružanja Srbije, kao vojno neutralne zemlje, jednoj zaraćenoj strani u ovim slučajevima bilo bačeno u drugi plan usled pokušaja predsednika Vučića da sakupi politički kredit na Zapadu, a posebno u Vašingtonu. Poznato je da su SAD glavni izvoznici naoružanja i u Ukrajinu i u Izrael. Kada se sagleda ceo kontekst dva sukoba, kao i pretenzije Srbije ka članstvu u EU, postavlja se pitanje održivosti srpske politike vojne neutralnosti.

Tekst je objavljen u Novom magazinu.

Autor teksta je Filip Grbić, stažista u Fondaciji BFPE

Close Menu