Globalna energetska tranzicija i digitalizacija ekonomije pretvorile su kritične mineralne sirovine u jedno od ključnih geopolitičkih pitanja savremene ekonomije. Litijum, nikl, kobalt i retki metali danas su neophodni za baterije električnih vozila, obnovljive izvore energije, digitalnu infrastrukturu i vojnu industriju. Zbog toga države koje raspolažu ovim resursima sve češće nastoje da kontrolišu način na koji se oni eksploatišu i finansiraju. Kanada je jedan od najzanimljivijih primera takvog pristupa.
Kanada poseduje značajne rezerve više kritičnih minerala, uključujući nikl, kobalt, bakar i litijum, a rudarski sektor predstavlja važan deo njene ekonomije. Gotovo polovina javno kotiranih rudarskih kompanija u svetu ima sedište u Kanadi, dok berza u Torontu predstavlja jedno od glavnih globalnih finansijskih središta za finansiranje rudarskih projekata. Upravo zbog toga zemlja je dugo bila izuzetno otvorena za strane investicije u ovom sektoru.
Međutim, poslednjih godina kanadska politika se menja. Krajem 2022. usvojena je Strategija za kritične minerale, uz javna sredstva od oko 4 milijarde kanadskih dolara, sa ciljem da se ubrza razvoj sektora i izgrade kompletni lanci vrednosti, od istraživanja i eksploatacije, preko prerade, do proizvodnje baterija i drugih tehnologija. Istovremeno, strategija ima i širi geopolitički cilj: da Kanada postane pouzdan dobavljač kritičnih sirovina za saveznike poput Sjedinjenih Država i Evropske unije, u trenutku kada zapadne ekonomije nastoje da smanje zavisnost od kineske dominacije u globalnim lancima snabdevanja.
Ključni instrument za kontrolu stranih ulaganja u ovom sektoru je Investment Canada Act (ICA). Ovaj zakon omogućava kanadskoj vladi da pregleda strane investicije i proceni da li donose ekonomsku korist za zemlju, ali i da li predstavljaju rizik po nacionalnu bezbednost. Posebno važna je odredba o pregledu nacionalne bezbednosti, koja omogućava vladi da ispita bilo koje strano ulaganje, bez obzira na njegovu vrednost, ukoliko postoji sumnja da bi moglo ugroziti strateške interese države.
U poslednjih nekoliko godina ovaj mehanizam sve se češće primenjuje upravo u sektoru kritičnih sirovina. Kanadska vlada je 2022. usvojila smernice koje naglašavaju da će ulaganja državnih kompanija (state-owned enterprises) u projekte kritičnih minerala biti podvrgnuta posebno strogoj kontroli. U praksi to znači da investicije koje uključuju državne kompanije iz zemalja koje Kanada smatra strateškim rivalima, a pre svega Kine, mogu biti blokirane ili ograničene.
Takva politika već je dovela do nekoliko značajnih odluka. U novembru 2022. kanadska vlada je naložila trima kineskim kompanijama da prodaju svoje vlasničke udele u kanadskim firmama koje razvijaju projekte litijuma i drugih kritičnih minerala. Ova odluka doneta je nakon bezbednosne procene u kojoj su učestvovale obaveštajne i bezbednosne službe, uključujući Canadian Security Intelligence Service (CSIS). Time je dat jasan signal da Kanada želi da zadrži kontrolu nad strateški važnim resursima i lancima snabdevanja.
Proces pregleda stranih investicija uključuje više institucija. Ministarstvo inovacija, nauke i industrije vodi postupke prema ICA, dok bezbednosne službe procenjuju potencijalne rizike povezane sa investitorima i poreklom kapitala. U proceni se uzimaju u obzir različiti faktori, uključujući povezanost investitora sa stranom državom, potencijalni transfer osetljive tehnologije i uticaj investicije na dugoročnu kontrolu nad strateškim resursima.
Istovremeno, Kanada insistira na visokim ekološkim i društvenim standardima. Veći rudarski projekti prolaze detaljnu procenu uticaja na životnu sredinu, koja uključuje javne konsultacije i učešće domorodačkih zajednica. Kanada ima ustavnu obavezu da konsultuje autohtone narode kada projekti mogu uticati na njihova prava i teritorije, a u praksi se često zaključuju sporazumi o podeli koristi između rudarskih kompanija i lokalnih zajednica.
Kanadska politika kritičnih minerala snažno je povezana i sa međunarodnim partnerstvima. Zemlja sarađuje sa Sjedinjenim Državama kroz zajednički akcioni plan za kritične minerale, dok je sa Evropskom unijom 2021. uspostavila strateško partnerstvo o sirovinama. Kanada je takođe deo inicijative Minerals Security Partnership, međunarodne koalicije koja okuplja zapadne ekonomije u razvoju alternativnih lanaca snabdevanja kritičnim sirovinama.
U celini posmatrano, Kanada razvija model koji pokušava da balansira između otvorenosti i kontrole. Zemlja i dalje želi da privuče strani kapital potreban za razvoj rudarskih projekata, ali sve jasnije postavlja granice kada proceni da bi investicija mogla ugroziti kontrolu nad strateškim resursima ili povećati geopolitičku zavisnost. Umesto potpunog zatvaranja tržišta ili potpune liberalizacije, Kanada razvija pristup selektivne otvorenosti, model u kojem investicije ostaju dobrodošle, ali pod uslovom da ne ugrožavaju dugoročne ekonomske i bezbednosne interese države.
Za zemlje poput Srbije, koje takođe raspolažu potencijalno značajnim rezervama kritičnih sirovina, kanadski model pokazuje da privlačenje investicija i zaštita nacionalnih interesa ne moraju biti suprotstavljeni ciljevi. Ključno pitanje je da li država ima jasan pravni okvir i institucionalni kapacitet da proceni dugoročne posledice stranih ulaganja u strateške resurse. U kontekstu globalne konkurencije za kritične minerale, transparentni mehanizmi skrininga i koordinacija između ekonomskih, bezbednosnih i ekoloških institucija postaju važan instrument za očuvanje kontrole nad resursima i održivi razvoj sektora.
Tekst je zasnovan na analizama sistema upravljanja kritičnim sirovinama u Finskoj i Kanadi, izrađenim u okviru projekta „Upravljanje stranim pristupom kritičnim sirovinama Srbije na transparentan, bezbedan i održiv način, kroz pružanje analiza relevantnih za kreiranje javnih politika, preporuka zasnovanih na dokazima i inkluzivnog dijaloga među akterima“, koji podržava Kanadski fond za lokalne inicijative (CFLI). Analize predstavljaju deo šireg istraživačkog i konsultativnog procesa čiji je cilj razvoj preporuka za unapređenje javnih politika u oblasti upravljanja kritičnim mineralnim sirovinama u Srbiji.
