Onlajn diskusija „Evropske perspektive Zapadnog Balkana u vreme krize“ održana je 16. marta 2022. godine i jedna je u nizu događaja koji su ili će biti organizovani u okviru projekta zemalja Zapadnog Balkana i zemalja Višegradske grupe sa ciljem da se unapredi i proširi debata o budućnosti Zapadnog Balkana.
Teatiana Pollak-Grujić, programska menadžerka EU programa susedstva u Višegrad Insight grupi, je otvorila diskusiju predstavljanjem izveštaja pod nazivom „Budućnost Zapadnog Balkana: pet scenarija za 2030“. Autori su na osnovu istraživanja i razgovora pripremili pet različitih scenarija za budućnost Zapadnog Balkana. Prvi scenario jeste Prisilna ruka, scenario koji se odnosi na razvoj dalje integracije Zapadnog Balkana i EU. Drugi jeste Mračna budućnost koji govori o nastavku nezadovoljavajućeg i potencijalno ekspozivnog statusa kvo. Zatim, Povezivanje, scenario koji ukazuje na ujedinjenje zemalja oko globalnih izazova. Četvrti jeste Neuhvatljiva evropeizacija a odnosi se na večni proces pregovora o pristupanju EU. I poslednji predstavljeni scenario jeste Defragmentacija Zapadnog Balkana koji predstavlja snažnu ekonomsku saradnju između zemalja koja briše pritužbe iz prošlosti.
Pavol Demeš, viši saradnik u nemačkom Maršal Fondu Sjedinjenih Država u Bratislavi, je ukazao na izuzetnu važnost predstavljenog izveštaja i istakao fundamentalnu stvar od koje moramo poći prilikom razmatranja scenarija a to je rat i tektonske promene u međunarodnim odnosima koje se dešavaju. Izazovi se javljaju na više strana. Postavlja se pitanje šta će se desiti sa post-sovjetskim prostorom i samom Rusijom, ali i šta će se dogoditi sa migrantskom krizom. Ključni izazov u pozicioniranju Zapadnog Balkana zavisiće od toga kako će zemlje Zapadnog Balkana reagovati na agresiju, kako će se prilagoditi ali i kako će intenzivirati regionalnu saradnju. Potrebno je da zemlje Zapadnog Balkana budu kreativnije, i predstave neke ideje i unesu nove vrednosti, a kako bi evropska budućnost bila izvesnija.
Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji,istakla je dramatičnost situacije u kojoj se nalazimo, kao i različite kontradiktorne informacije koje nam dolaze sa različitih strana. Ukazala je da region ne bi trebao da vrši pritisak i oslanja se na EU onda kada je ona zaokupirana aktuelnim dešavanjima. Po njenom mišljenju scenarijo oko Statusa kvo više nije moguć. Ona je dodala da ne postoji u potpunosti jasan scenario za Zapadni Balkan do 2030., već da je kombinacija nekih od njih možda bolja opcija. Ono što je važno i dobro jeste da se zemlje u regionu ne napadaju međusobno, što znači da je neka vrsta solidarnosti prisutna. Takođe, ni u jednoj o država Zapadnog Balkana ne postoje značajniji potezi u pogledu rešavanja problema kao što su: vladavina prava, korupcija, zarobljena država, sloboda medija.
Shpetim Gashi, potpredsednik Saveta za inkluzivno upravljanje, je ukazao na značaj bezbednosti i pokušaj EU da ukloni sve bezbednosne praznine. Jedna od važnih stvari jeste kakva će biti nova spoljna, bezbednosna i energetska EU i SAD-a i njen uticaj na region Zapadnog Balkana. Sledeća važna stvar jesu reforme koje se sprovode u regionu, koje su uglavnom bazirane na političkom rukovodstvu i nisu u potpunosti demokratske. Ono što može biti rešenje i može voditi izvesnijoj budućnosti Zapadnog Balkana do 2030. je ekonomski rast i regionalna ekonomska saradnja, ali ona nije u potpunosti moguća bez strukturnih promena.
Svetlana Stefanović, izvršna direktorka Fondacije BFPE za odgovorno društvo, je na kraju zaključila da budućnost nikada nije bila izvesna i sigurna i da su oduvek postojali različiti narativi. Ali, da baš zato moramo da naučimo da idemo u korak sa različitim kompleksnostima na koje nailazimo i da radimo na svojim društvima i na sebi. Ukoliko želimo da izgradimo bolju budućnost neophodno je da radimo zajedno, da sarađujemo na svim nivoima i sa različitim akterima.
Onlajn diskusija je organizovana u okviru projekta „Zapadni Balkan – istraživanje putanja za region“ koji je podržan je od strane Međunarodnog Višegrad fonda i deo je šire inicijative pod nazivom „Budućnosti Zapadnog Balkana“ čiji je cilj proširenje i podizanje nivoa debate o budućnosti Zapadnog Balkana. Projekat se partnerski sprovodi u Albaniji, Srbiji, Severnoj Makedoniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj i Poljskoj, a pored Fondacije BFPE za odgovorno društvo, partnerske organizacije su: Albanski institut za međunarodne studije, EUROTHINK – Centar za evropske strategije, Institut za spoljne poslove i trgovinu, Praški institut za bezbednosne studije i Slovačka asocijacija za spoljnu politiku.
Svih pet scenarija možete pročitati ovde.
