Uvažavajući predloge članica, ali i potrebu da se vidimo, razmenimo informacije i usaglasimo stavove koje će naša mreža zastupati u narednom periodu, organizovali smo jednodnevni sastanak u Beogradu, u četvrtak 28. januara 2016. u Zelenom salonu u Zgradi Narodne skupštine.
U narednom periodu nas očekuje izmena seta zakona u oblasti životne sredine a time i intenzivniji rad nadležnog Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine RS i naše mreže. Sastanak je organizovan kako bismo napravili kvalitetniju analizu i zajedničke preporuke Vladi Republike Srbije i Narodnoj skupštini u oblastima zaštite prirode i upravljanja otpadom. Zakone iz ovih oblasti očekujemo uskoro na dnevnom redu, a još uvek su u fazi kada možemo uputiti komentare i sugestije.
Nakon uvodnih napomena, konsultantkinja Vesna Vider je predstavila izmene Zakona o zaštiti prirode. Predložene izmene rešavaju neke od nedostataka koje trenutni Zakon ima, a koje us u skladu sa politikom EU. Posebno se osvrnula na promene u značenjima izraza koje nisu doprinele razumljivijem korišćenju Zakona, tako će termini ekološka mreža, ekološki značajno područje i dalje doprinosti nejasnoćama u njihovom korišćenju.
Nažalost, Zakon ne nudi resenje za finansiranje zaštite prirode i najavljeni Zeleni fond nece imati adekvatnu funkciju. Konstatovano je i nekoliko velikih pomaka u ovom rešenje, kao npr. uređivanje zooloških vrtova. Na kraju izlaganja, gospođa Vider je dala svoje komentare i preporuke za unapređenje Zakona. Diskusiju po ovom pitanju je moderirala Tanja Petrović iz Mladih istraživača Srbije koja će tokom ove nedelje uobličiti zaključke i preporuke koje su se iskristalisale na sastanku i poslati svim članicama na dodatne komentare, a nakon toga nadležnim institucijama.
Izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom komentarisala je Hristina Čarapina, docentkinja sa Fakulteta zaštite životne sredine. Zanimljivo je da iako se predstavlja da je usaglašenost Zakona sa direktivama EU oko 98%, kada se detaljnije pogleda, a posebno iz aspekta primenljivosti zakona ispada da je u pitanju skoro duplo manje procenat. Ključni prepoznati problem je da ne postoji evaluacija planova upravljanja otpadom koji se donose na opštinskom nivou, kao i da bi organizacije civilnog društva morale da budu mnogo aktivnije u kontroli lokalnih samouprava kada su u pitanju izdvajanja (lokalnih) budžetskih sredstava za upravljanje otpadom. Saznali smo i da u Srbiji i dalje ne postoji sistemsko rešenje za odlaganje baterija.
Diskusiju o predlogu zaključaka mreže o Zakonu o upravljanju otpadom vodila je Valentina Đureta, koordinatorka programa Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
Sastanak je organizovan uz pomoć TACSO Resursnog centra u sklopu podrške mrežama organizacija civilnog društva.
