Organizacije civilnog društva u Srbiji nisu održive. Čuli ste ovu tezu sigurno bezbroj puta do sada.
Veliki broj njih nesporno radi važan posao, i bavi se pitanjima koja su od velikog značaja za naše društvo. Ipak, uz nekoliko izuzetaka, one uglavnom funkcionišu u okviru zatvorenih zajednica gde isti ljudi iznova posećuju iste, ili slične događaje, a nebrojene publikacije se objavljuju tako da ih pročitaju samo autori i lektori. Samim tim, ne iznenađuje da se javio problem finansiranja aktivnosti organizacija, i to u periodu kada tradicionalne donatorske organizacije postaju manje zainteresovane za ovo područje, ili preusmeravaju svoju pažnju na druge teme. Namera autora je da ponudi nekoliko mogućnosti – pravaca delovanja – za prevazilaženje ovog problema.
