Skip to main content
search

Akademija ženskog liderstva predstavila je 17. novembra u Medija centru prve nalaze istraživanja o rodnoj ravnopravnosti u političkim partijama, sprovedenog od jula do oktobra 2015. godine, na uzorku od 150 aktivnih žena i muškaraca članova/ica u političkim strankama. Cilj istraživanja je bio utvrđivanja realnog položaja žena, kao i potencijala, prepreka i funkcija ženskog političkog liderstva.

govornice-azl.kzn

Rezultati istraživanja pokazuju pozitvan trend u vezi sa političkim učešćem žena. Gotovo svi ispitanici/e (97,5%) su izjavili da bi podržali predsednicu na čelu svojih političkih stranaka, iako je istraživanje pokazalo da i dalje postoje veliki izazovi sa kojima se žene u strankama susreću.

Od našeg uzorka, samo 24,6% žena je izjavilo da se nikada nije kandidovalo za javnu funkciju, u poređenju sa 47% koliko ih je bilo tokom istraživanja 2010. godine, što govori o  pozitivnom uticaju kvota koje su od tada primenjivane.

grafikon-kzn-azl

Istraživanje je takođe ukazalo i na prepreke na koje nailaze žene u političkim strankama. Istraživanje je utvrdilo da muškarci u političkim partijama retko vide temu kao svoju, te su i ređe odgovarali na pitanja. Muškarci se češće kandiduju na parlamentarnim izborima, dok se žene kandiduju za niže pozicije vlasti (pozicije u lokalnim samoupravama). Možemo zaključiti da je podrška za ravnopravnost polova u političkim partijama prilično deklarativna.

“Možemo zaključiti da postoji deklarativna, ne i suštinska podrška ženskom liderstvu u strankama. Muškarci ne uviđaju dovoljno probleme koje žene imaju prilikom napredovanja na liderske pozicije kao ni potencijalne benefite ženskog liderstva za politiku u celini”, izjavila je Višnja Baćanović, sociološkinja i jedna od autorki istraživanja.

ucesnice-kzn-azl

Analiza porodičnih odnosa pokazala je da su kućni poslovi kod ispitanica još uvek neravnomerno raspodeljeni, odnosno, da žene imaju manje vremena i prostora za razvoj političke karijere. „Ja znam da moj muž, koliko kod da me podržava trpi pritisak komšiluka i okoline: šta ja radim, kada dolazim, koliko nisam kod kuće. Onda se ja osećam krivom i ne osećam se ugodno kada se zadržavam na sastancima ili putovanjima.“ – predstavnica izvršne vlasti na lokalnom nivou.

Ovo istraživanje deo je dvogodišnjeg partnerskog projekta  započetog u aprilu 2015. godine, koji sprovodi Beogradski fond za političku izuzetnost u partnerstvu sa Centrom za podršku ženama i Centrom modernih veština, a podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).

Izveštaj pripremile kolege iz Centra modernih veština

Close Menu