NADZOR I KONTROLA UGOVORA IZMEĐU KINE I SRBIJE
Sve veća prisutnost kineskih kompanija na teritoriji Srbije, preuzimanje strateški važnih preduzeća i potpisivanje ugovora između Kine, kineskih predstavnika i Srbije dovodi do pitanja na koji način će se osigurati ispunjavanje ugovornih obaveza sa obe strane. Takođe, potrebno je postaviti pitanje koje su posledice, pozitivne ili negativne, koje će potpisani ugovori i sporazumi doneti.
U septembru 2018 godine, delegacija Republike Srbije, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem boravila je u službenoj poseti Pekingu. Tom prilikom, između ostalog, potpisani su okvirni sporazumi o izgradnji fabrike za proizvodnju automobilskih guma u Zrenjaninu sa kineskom kompanijom Šandong Linglong, sporazum o preuzimanju 63% RTB Bor od strane kineske kompanije Zijin Mining vredan 1,46 milijarde dolara i nekoliko infrastrukturnih sporazuma, uključujući sporazum o izgradnji industrijskog parka sa kompanijom CBRC. Ovom posetom je dodatno učvršćeno ,,čelično prijateljstvo’’, kako funkcioneri Srbije i Kine nazivaju trenutni odnost ove dve države. Nastavljen je trend dobre saradnje koja obezbeđuje potrebnu finansijsku podršku i kapital Srbiji sa jedne strane, a sve bolju i aktivniju poziciju Kine u Srbiji, Zapadnom Balkanu i na granici Evropske Unije.
Potpisani ugovori i sporazumi, kako oni u septembru, tako i oni raniji, obezbeđuju prisutnost Kine u strateški važnim granama privrede, industrije, ekonomije u celosti. Važnost ugovora i sporazuma podrazumeva da je u interesu Srbije da oni budu sprovedeni i da posledice po Srbiju budu pozitivne.
Mali broj ugovora između Srbije i Kine (ili kineskih kompanija) je dostupan javnosti. Ovo nije karakteristika samo za ugovore potpisane sa Kinom. Javnost u Srbiji se susretala sa netransparentnošću potpisanih međunarodnih ugovora i u prošlosti (,,Beograd na vodi’’, Air Serbia, Aerodrom Nikola Tesla). Oznake službene i poslovne tajne najčešće onemogućavaju da steknu uvid u potpisane ugovore do određenog trenutka njegove implementacije, a čak i nakon objavljivanja, nije retkost da ugovori budu objavljeni delimično ili redukovani.
Dodatno, zakonodavni okvir podrazumeva da se svaki međunarodni ugovor mora ratifikovati u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To međutim ne osigurava da će proći celokupnu zakonski predviđenu procedure. Deo ugovora koji je prošao kroz proces ratifikacije, ratifikovan je po hitnom postupku. Hitan postupak podrazumeva smanjenje mogućnosti javne rasprave i detaljnijeg razgovora o samom ugovoru. Inače, mala je mogućnost da ugovor ne bude ratifikovan pre svega jer parlamentarnu većinu čine predstavnici stranaka koji i učestvuju u pregovorima o ugovoru pre njegovog potpisivanja.
Srbija kao država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji Srbija teži da usaglasi svoje zakonodavstvo i vodi spoljnotrgovinske i spoljne politike u saglasju sa politikama EU. EU kroz godišnje izveštaje Evropske komisije o napretku ocenjuje stanje i put ka punopravnom članstvu Srbije. U izveštaju koji je objavljen u maju 2018. i obuhvata period od oktobra 2016. do aprila 2018. u delu koji se tiče politika konkurencije, navodi se da je Komisija za zaštitu konkurencije, nadležna institucija za osiguravanje fer konkurencije na tržištu i sektoru. Važnost ove Komisije je pokazana kroz potrebu odobravanja preuzimanja RTB Bor od strane Zijin Mining kompanije, nakon dobijanja prava za preuzimanje na tenderu. Za razliku od pojedinih zemalja članica EU, Srbija ne poseduje konkretne screening mehanizme koji bi proveravali da li strane direktne investicije na bilo koji način ugrožavaju bezbednost ili poredak države. Ipak, u izjavama čelnika države, navedeno je da se svi ugovori koji se potpisuju sa Kinom na neki način proveravaju sa institucijama EU. Takođe, pravilnici EU utiču na sporazume između Srbije i Kine kada postoji treća država koja je deo sporazuma, poput sporazuma o izgradnji železnice između Beograda i Budimpešte. Pitanja koja je EU postavila oko načina dolaženja do sporazuma sa mađarske strane usporila su sprovođenje istog i izgradnju pruge. Zaključak je da Srbija, iako i dalje samo zemlja kandidat u određenoj meri obraća pažnju na normativne okvire EU kada se govori o ugovorima i sporazumima sa Kinom.
Za samo sprovođenje ugovora i ulogu nadzornog organa, prema normativnim aktima Republike Srbije zaduženi su ,,nadležni organi državne uprave u sektoru koji je obuhvaćen međunarodnim ugovorom’’. Same odredbe ugovora određuju dalje načine nadzora i kontrole sprovođenja. Odredbe mogu biti diskutabilne, kao u slučaju sporazuma o kreditu za izgradnju novog bloka termoelektrane Kostolac B u kome se u slučaju potrebe za arbitražom navodi da je nadležan sud u Kini i da će se eventualni sporovi voditi po kineskim zakonskim okvirima, što nije bila praksa prilikom potpisivanja ugovora sa drugim partnerima koji su dolazili iz EU.
Potpisani ugovori i sporazumi osiguravaju boravak Kine u Srbiji i na Zapadnom Balkanu na duži rok u predstojećem periodu. Kontrola i nadzor nad sprovođenjem projekata i ugovora je definisana normativnim okvirima države, zatim potrebom usklađivanja delovanja sa normativnim okvirom Evropske unije i težnjom Srbije da postane država članica, ali na kraju i ugovornim odredbama dve strane. Način na koji će kontrola i nadzor biti sprovedena, često zavisi i od političkih odluka. Činjenica da su Kina i kineske kompanije sve prisutnije u strateški bitnim sektorima važnost kontrole i nadzora podiže na viši nivo. Zaključak je da i u ovom segmenu Kina ima visok nivo podrške i saradnje sa predstavnicima vlasti Republike Srbije i da će ostati tako u narednom periodu.
Ovaj tekst je napisan u okviru projekta “Comparative analysis of the approach towards China: V4 + and One Belt One Road” koji BFPE sprovodi u saradnji sa Prague Security Studies Institute (Czech Republic), Institute of Asian Studies (Slovakia), HAS Center for Economic and Regional Studies, Institute of World Economics (Hungary) and Center for International Relations(Poland).
The International Visegrad Fund (IVF) supports the project.
