Kao polaznica Godišnjeg seminara, interdisciplinarnog programa koji je deo Škole političkih studija Saveta Evrope, a koji u Srbiji sprovodi Fondacija BFPE za odgovorno društvo, dobila sam mogućnost da proširim svoje neformalno obrazovanje, steknem nova poznanstva i budem deo ovogodišnjeg Svetskog foruma demokratije.
Svetski forum demokratije je događaj koji Savet Evrope organizuje od 2012. godine i jedinstvena je prilika da se svi mi, učesnice i učesnici, predstavnice i predstavnici različitih sektora, od medijskog, biznis sektora, organizacija civilnog društva, do akademije, bliže upoznamo sa aktuelnim političkim dešavanjima na globalnom nivou i edukujemo o opštem stanju demokratije u svetu i izazovima sa kojima se ona suočava.
Sloboda izražavanja i mediji
Krovna tema ovogodišnjeg Foruma bila je Democracy at risk: How can we revive it? i budući da se održavanje ovogodišnjeg Foruma poklapa sa obeležavanjem 75 godina od usvajanja Evropske konvencije o ljudskim pravima, pored tema koje su se odnosile na aktuelne rizike po demokratiju, bila su pokrenuta i pitanja kako se postojeće stanje demokratije odražava na ljudska prava, kao i ulogu međunarodnih institucija u tom procesu. Rizici sa kojima se danas suočava demokratija predstavljeni su sa više aspekata. Spomenula bih najpre pravo na slobodu izražavanja, kao jedno od fundamentalnih ljudskih prava. Ovo pravo sadržano je u članu 10 pomenute Konvencije, a koliki je značaj slobode izražavanja za demokratiju, ukazuje i jedna od panelistkinja, Quinn McKEW, izvršna direktorka organizacije Article 19, koja navodi da je u autokratskim državama među prvima na udaru sloboda izražavanja, kao i da je kontrola informacija jedan od osnovnih načina kojim autokratije ojačavaju i stiču moć.
Direktno povezano sa slobodom izražavanja i jedan od stubova demokratije jeste novinarstvo, stoga su novinarstvo i položaj medija bile nezaobilazne teme na Forumu. O medijima se govorilo u kontekstu njihove transformacije usled razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija, kao i pozitivnim i negativnim uticajima njihove transformacije na demokratiju. Debata o medijima uključivala je važna pitanja poput cenzure, upotrebe veštačke inteligencije, porasta lažnih vesti, ali i važnosti novih medija, naročito kada je reč o vidljivosti marginalizovanih glasova i grupa, kao i ključnoj ulozi medijske pismenosti u vremenu u kome smo obasipani informacijama kako sa tradicionalnih, tako i novih, digitalnih medija.
Oblici participacije građana u političkim procesima, odgovor na krizu demokratije Pored gore pomenutih tema, pitanje uloge građanske participacije naročito je privuklo moju pažnju. Naime, u vreme kad je demokratija u svojevrsnoj krizi i kad se suočava sa brojnim rizicima, ljudi svoje zahteve za demokratijom i obnovom vrednosti koje jesu okosnica demokratije, iskazuju kroz razne oblike građanske participacije, uključujući aktivizam i proteste. Jedan od razloga zašto je ova tema naročito privukla moju pažnju jesu oblici građanske participacije u Srbiji kojima svedočimo u proteklih godinu dana. U Srbiji se zahtevi za demokratskijim društvom više od godinu dana iskazuju porastom građanskog aktivizma i kroz proteste. Protesti su pokrenuti od strane mladih ljudi, studentkinja, studenata, učenica i učenika srednjih škola. U svojoj borbi, ovi mladi ljudi uspeli su da pridobiju veliku podršku javnog mnjenja, podršku im svakodnevno pružaju građanke i građani, aktivistkinje i aktivisti, predstavnice i predstavnici civilnog sektora, kao i predstavnice i predstavnici akademije, medijske radnice i medijski radnici. Veliki broj njih, nažalost, suočava se sa brojnim pritiscima, kao i sa različitim oblicima nasilja, ali i nedostatkom institucionalne zaštite. Ipak, svi ovi izazovi nisu se pokazali kao prepreka i nisu ih demotivisali u borbi za pravednije društvo i borbi za demokratiju.
Autorka: Jovana Rančić, alumnistkinja Godišnjeg seminara 2025
