Krajem januara 2019. godine, ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije, Nebojša Stefanović najavio je da će u cilju povećanja bezbednosti građana i borbe protiv kriminala biti postavljeno hiljadu kamera na 800 lokacija u Beogradu.
Vest o uvođenju kamera u javnosti je vodila pitanjima, da li se kamere zaista postavljaju zbog poboljšanja bezbednosti ili se pak radi o načinu uvođenja potpune kontrole nad postupanjem građana. Naročite kritike su upućene od strane eksperata koji se bave temom bezbednosti i zaštite podataka zbog mogućnosti da se ugrozi privatnost građana; na primer, korišćenjem programa za prepoznavanje lica kojim se omogućava praćenje pojedinaca.
Dok video nadzor može doprineti smanjivanju prekršaja i kriminala, ali i ugroziti privatnost građana, pitanje je kako se uopšte došlo do toga da Srbija (u ovom konkretnom slučaju Beograd) uvodi takvu vrstu tehnologija? Najavljujući projekat, ministar Stefanović nije rekao o kom se snabdevaču radi. Ipak, na osnovu prethodno potpisanih ugovora, možemo zaključiti da je posredi kineska kompanija Huavej.
Prvi memorandum o razumevanju Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i Huavej, odnosno predsednik ove kompanije za region Centralne i Istočne Evrope, Jum Lu potpisali su još 2014. godine. Da se radi o Huavej tehnologiji, može se zaključiti i iz izjave ministra Stefanovića iz septembra 2017. godine kada je prilikom posete specijalnog izaslanika predsednika Kine, Menga Đijedžua, objavio početak saradnje na strateškom projektu ,,Bezbedan grad’’. Sporazum o strateškom partnerstvu sa Huavejom potpisan je u februaru 2017. godine i tada je dogovoreno uvođenje eLTE tehnologije kako bi se poboljšala javna bezbednost i dostigla bolja razmena podataka, a u cilju veće bezbednosti građana. Da saradnja sa Huawei kompanijom u oblasti bezbednosnog nadzora postoji, pokazuje i sporazum koji je potpisao ministar finansija, Siniša Mali, prilikom posete delegacije Republike Srbije Pekingu u septembru 2018. godine.
Na zvaničnom sajtu kompanije Huawei, ‘’Bezbedni grad’’ je označen kao projekat koji će doprineti većoj bezbednosti prilikom održavanja događaja poput sportskih dešavanja, da je već u prvoj fazi pomoglo prilikom rešavanja kriminalnih slučajeva i uopšteno unaprediti tehnologiju koju koristi srpsko ministarstvo unutrašnjih poslova.
Ono što se može zaključiti jeste da je prisustvo Huaveja dobro prihvaćeno u toj meri da ga čak i predstavnici vlasti u Srbiji promovišu. Međutim, dok Srbija potpisuje nove i počinje sa primenom starih sporazuma, prisustvo Huaveja se malo drugačije prihvata u nekim drugim zemljama sa snažnim prisustvom kineske telekomunikacione kompanije.
Trenutno najveći protivnik aktivnosti Huaveja su Sjedinjene Američke Države i aktivna kampanja da se ovoj kompaniji zabrani učešće u izgradnji nove infrastrukture koja će omogućiti tzv. 5G mrežu. U svom delovanju, SAD imaju podršku grupe «Pet očiju» (‘’Five eyes’’), u kojoj učestvuju Australija, Kanada, Novi Zeland i Velika Britanija. Za sada su tri od pet članica zabranile učešće Huaveja u izgradnji 5G mreže: SAD, Australija i Novi Zeland, dok Kanada i Ujedinjeno Kraljevstvo ozbiljno razmatraju da krenu istim putem.
SAD su takođe izvršile otvoreni pritisak na Nemačku da zabrani Huaveju učešće u izgradnji navedene mreže. Ipak, Nemačka je odbacila mogućnost da to uradi, navodeći da će joj biti potrebne garancije da prikupljeni podaci neće biti zloupotrebljeni, ali da u ovom trenutku ne želi da odbaci mogućnost učešća kineske kompanije u izgradnji 5G mreže.
Razlog za zabranu Huaveja jeste bliskost koju kompanija ima sa kineskim državnim aparatom. Mogućnost zloupotrebe podataka, ili prosto špijunaža, stvaraju strah da će prikupljeni podaci biti dostavljeni Kini. Koliko se ozbiljno shvataju ove optužbe pokazuju slučajevi Kanade, ali i Poljske. U obe države, predstavnici Huaveja su uhapšeni i optuženi za navodnu špijunažu. Kontraobaveštajne službe su – navodno – krajem 2018. u Kanadi i početkom 2019. u Poljskoj dostavile dokaze za zloupotrebu položaja i prikupljanje osetljivih podataka, što je dovelo do hapšenja zaposlenih. Kineska kompanija je čvrsto odbacila ove optužbe. Dok je sa Kanadom i SAD pokrenuto korišćenje diplomatskih instrumenata, ne bi li se predstavnica Huaveja oslobodila, zaposleni Huaveja u Poljskoj je dobio otkaz od svoje kompanije koja se u potpunosti ogradila od njegovog delovanja.
Još jedna država u kojoj se Huavej našao pred ozbiljnim optužbama za zloupotrebu svog položaja jeste Češka. Češka tradicionalno nije imala loših odnosa sa Kinom i zanimljivo je da njen predsednik, Zeman ima ugovor sa Huavejom da ta kompanija obezbedi potrebnu komunikacionu opremu za potrebe predsednika i njegovog osoblja. Ipak, krajem 2018. i iz Češke su stigle optužbe da tehnologija koju Huavej ima u toj državi predstavlja opasnost po bezbednost Češke. Huavej nije ostao nem na ove optužbe, te je početkom 2019. najavio mogućnost da tuži Češku zbog navedenih optužbi, za koju su nedostajali konkretni dokazi.
Najveći snabdevač telekomunikacionom opremom na svetu, Huavej, jedna je od glavnih žrtava tekućeg trgovinskog sukoba između SAD i Kine. Stav Pekinga je da optužbe i zabrane sa kojima se kineska kompanija susrela nisu zasnovane na dokazima i predstavljaju čist politički čin. Ono što ostaje kao činjenica jeste da se Huavej nalazi u nezavidnom položaju, u trenuku kada se svet sprema za najveće unapređenje telekomunikacione infrastrukture u vidu uvođenja 5G mreže.
Dok je Zapad u manje ili više otvorenom sukobu sa Huavejom, u Srbiji su odnosi na izuzetno dobrom nivou. Ipak, ostaje pitanje da li potpisani sporazumi i tehnologija koja će biti uvedena predstavljaju potencijalnu opasnost po nacionalnu bezbednost Srbije i njene građane. Činjenica je da se Srbija već nekoliko puta obratila Kini za pomoć u delovanju na polju međunarodnih odnosa (osuda Kine prilikom formiranja vojske Kosova), kao što bi se mlađi brat obratio starijem, velikom bratu. Način na koji će se nove tehnologije koristiti pokazaće da li će Kina i unutar države biti «veliki brat» Srbije.
Ovaj tekst je napisan u okviru projekta “Comparative analysis of the approach towards China: V4 + and One Belt One Road” koji BFPE sprovodi u saradnji sa Prague Security Studies Institute (Czech Republic), Institute of Asian Studies (Slovakia), HAS Center for Economic and Regional Studies, Institute of World Economics (Hungary) and Center for International Relations(Poland).
The International Visegrad Fund (IVF) podržava projekat.
