Tekst je prvobitno objavljen na BalkanInsight.

Foto: EPA-EFE/LINTAO ZHANG / POOL

Političke elite u Beogradu su znale kako da iskoriste politički kontrolisane medije da bi transformisale imidž Kine u Srbiji.

Bliske partnerske veze sa političkom elitom u Srbiji i pozitivno predstavljanje Kine u srpskim medijima, posebno onih medijskih kuća koje su bliske srpskoj vladi, učinile su Kinu jednim od najpopularnijih spoljnopolitičkih aktera u očima građana Srbije.

Srpski mediji u državnom vlasništvu, kao i privatni provladini mediji, predvode proces promovisanja kineskog prisustva – ali u porastu je i broj medija u Srbiji koji su podržani od strane same Kine.

Indeks o slobodi medija, izveštaj organizacije Reporteri bez granica, 2020. godine stanje medijskih sloboda u Srbiji je ocenio kao „zabrinjavajuće’’, a Srbija se našla na 93. mestu od ukupno 180 država koje su obuhvaćene samim izveštajem.

Jedna od glavnih zabrinutosti koja se tiče stanja medija u Srbiji je vlasništvo nad medijima – značajno prisustvo države u vlasničkoj strukturi mnogih medija, kao i uticaj koji vladajuće partije imaju na državne i privatne medije.

Iako nezavisni mediji u Srbiji još uvek postoje, oni su često na periferiji i pod stalnim napadima vladajuće većine. Njihov uticaj takođe nije toliko značajan kao uticaj medija koji su pod značajnim uticajem države. Uglavnom nemaju nacionalnu pokrivenost i često su dostupni samo u određenim delovima Srbije ili putem posebnih usluga, na primer samo putem kablovskih operatera.

Visok nivo kontrole medija je učinio medije korisnim alatom vladajuće elite i pomaže im u ostvarivanju njihovih političkih ciljeva.

Razvijanje odnosa između Srbije i Kine, pozitivna prezentacija zajedničkih infrastrukturnih projekata dve države i negovanje predstave o Kini kao prijateljskoj državi i pouzdanog partnera su bili značajan deo srpske spoljne i unutrašnje politike u toku prethodne decenije. Uticaj medija je značajno doprineo ovim procesima.

Promocija Kine se može protumačiti kao pasivan ili indirektan fenomen, zbog toga što predstavlja nusprodukt promocije srpskih političkih lidera i velikih projekata koji se predstavljaju kao uspeh Vlade Srbije.

U intervjuu sa autorom ovog teksta, dva novinara sa javnog servisa Srbije su rekla da je došlo do povećanja obima izveštavanja o Kini od strane medijskih kuća u državnom vlasništvu. Jedan od njih to povećanje tumači uticajem kako subjektivnih, tako i objektivnih faktora.

Rastući broj projekata koje podržava Kina jedan je od razloga za veće medijsko pokrivanje kineskog prisustva, uz tendenciju da se saradnja posmatra kroz prizmu prijateljstva između dve države, sa nedostatkom kritičkog osvrta ili razmatranja negativnih aspekata.

Foto: EPA/EFE / ANDREJ CUKIC

Još jedan važan deo je to što, kako u pisanim tako i usmenim medijskim izjavama, srpski zvaničnici i kineski predstavnici često naglašavaju lične veze i prijateljstvo između srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kineskog lidera Si Đinpinga.

Iako novinari tvrde da njima niko ne nameće direktan pritisak da izveštavaju ili pišu o kineskom prisustvu u Srbiji u pozitivnom tonu, čini se da autocenzura igra određenu ulogu.

Ovo na dobar način oslikava situaciju u medijima u Srbiji u okviru koje politički potezi srpskih političkih lidera nisu pod istraživačkom ili kritičkom lupom medija koji su u vlasništvu države ili se smatraju provladinim.

Sa druge strane, nezavisni i autonomni mediji su više kritički nastrojeni prema povećanju srpsko-kineske saradnje. Iz intervjua sa novinarom jednog nedeljnog ekonomskog magazina, evidentno je da saradnju između Beograda i Pekinga posmatraju sa više skepticizma.

Međutim, novinar iz tog nedeljnika navodi i da skoro ne postoji prilika za medije koji nisu u vezi sa srpskim vlastima da dobiju bilo kakav komentar ili informaciju od kineskih predstavnika, poput predstavnika ambasade. Isti novinar navodi da kineske predstavnike ,,nije briga’’ za kritike ili zabrinutost koju izražavaju nezavisni mediji. Oni imaju čvrsto razvijenu saradnju sa vladajućom političkom elitom i provladinim medijima i sasvim su zadovoljni time.

Dva su glavna kanala medijskog predstavljanja saradnje između Srbije i Kine u pozitivnom svetlu. Prvi su provladini i državni mediji, a drugi – koji dobija na značaju poslednjih godina – jesu kineski mediji u Srbiji ili domaći mediji koji su podržani od strane Kine.

Kineski međunarodni radio, CRI, je najaktivniji kineski medij u Srbiji. Iako najveći deo svog rada obavlja u digitalnoj sferi, na veb sajtu na srpskom jeziku i Fejsbuk stranici, vesti koje objavljuje CRI često ponovo objave i tradicionalni srpski mediji.

Premda ne poseduje samostalnu radio frekvenciju, program CRI se emituje putem srpske radio stanice pod nazivom ,,Welcome to Fun Radio’’, WTF. Vlasnik ove radio stanice je Aleksandar Mitrović, sin srpskog medijskog mogula – i osobe bliske srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću – Željka Mitrovića.

WTF emituje promotivne izveštaje o Kini, uključujući i vesti o vladajućoj Komunističkoj partiji Kine. CRI je sarađivao i sa drugim medijskim kućama, uključujući i srpski nedeljni politički magazin Nedeljnik, koji je objavljivao specijalne dodatke o Kini koji su uključivali i CRI članke.

Pored štampanog izdanja, Nedeljnik ima ceo deo posvećen Kini na svom veb sajtu, pod nazivom ,,Kina danas’’. Do sada, Nedeljnik je objavio 138 članaka o Kini, sa veoma pozitivnim tonom, često više kao promotivne materijale, nego novinarske izveštaje.

Nedeljnik nije jedini tradicionalni medij sa dodatkom posvećenim Kini. Dnevni list Politika, jedna od najstarijih medijskih kuća u Srbiji, koja je 50 procenata u vlasništvu države Srbije, ima specijalnu sekciju pod nazivom ,,Priča o Kini’’ na svom veb sajtu.

Kao i u slučaju sa nedeljnim magazinom, članci na Politikinom veb sajtu su uglavnom pozitivni, napisani kao promo članci i pored politike uključuju lajfstajl, kulturu i turizam, sa člancima poput: ,,Devet razloga zašto je Zabranjeni grad najbolji na svetu’’.

Osim CRI, druga velika medijska kuća iz Kine koja je prisutna u Srbiji je CGTN, čiji je program uključen u ponudu dva najveća kablovska distributera – Telekom Srbija i Srpske kablovske mreže, SBB. Kina takođe ima redovan termin posvećen promociji kineske kultura u okviru programa javnog servisa Srbije, RTS.

I dok je broj medija koje Kina podržava u Srbiji u značajnom porastu, on nije glavno oruđe za kreiranje pozitivne slike o Kini.

Kina je povećala svoj nivo direktnog pristupa i pokušava da uveća svoju meku moć putem medijske scene, ali za sliku o Kini u Srbiji najzaslužniji su srpski mediji i način na koji oni izveštavaju o srpsko-kineskoj saradnji.

Pasivna, pozitivna prezentacija Kine dolazi kroz veliki broj pozitivnih članaka o uspesima srpske vlade i predsednika Vučića. Ti članci retko uključuju kritičko stanovište i obično ih objavljuju mediji bliski vlastima ili mediji sa direktnim udelom države u vlasničkoj strukturi. Sve to potpomaže kreiranje celokupnog narativa o građanima Srbije kao građanima sa ,,pro-kineskim’’ stavovima, dok su kritike koje dolaze od nezavisnih medija marginalizovane.

Sve dok postoji značajno mešanje i uticaj vlasti u Srbiji na srpske medije i dokle god se razvija intenzivna saradnja sa Pekingom, Kina će nastaviti da bude predstavljana kao prijatelj i partner Srbije.

Stefan Vladisavljev je programski koordinator u Beogradskom fondu za političku izuzetnost

Mišljenja izražena u ovom komentaru su mišljenja autora i ne odražavaju nužno stavove BIRN-a.

Ovaj je članak napisan u okviru projekta „Western Balkans at the Crossroads: Ways Forward in Analyzing External Actors´ Influence,“ predvođenog Prague Security Studies Institute. Za više informacija posjetite: www.balkancrossroads.com.