Poštovani gospodine predsedniče, poštovana ministarko, Vaše ekselencije, poštovane koleginice i kolege,
Želim da u svom izlaganju pre svega skrenem pažnju na ono dobro što su doneli tehnički sporazumi nastali u okviru Briselskog dijaloga, a često se zaboravlja. Radi se o nalazima projekta KSPAG, koji je osam organizacija – četiri iz Beograda i četiri iz Prištine – realizovalo tokom 2019. godine, dakle jedne izuzetno teške godine za dijalog.
Kada je reč o svakodnevnom životu,
- Primenom sporazuma o matičnim knjigama iz 2011. godine otvoren je put da se reši problem neposedovanja ličnih dokumenata.
- Zahvaljujući primeni sporazuma o slobodi kretanja, već 2013. 150,000 ljudi, prema podacima Centra za regionalizam, iskoristilo je mogućnost prelaska administrativne linije. Za pretpostaviti je da ovaj broj iz godine u godinu rastao.
Kada je reč o bezbednosti zajednica,
- Integracija policije i zatim, integracija tužilaštva, koja se odvija tokom 2017. godine, doprinela je, uz značajne izazove, pravnoj sigurnosti, predvidljivosti i fizičkoj bezbednosti građana svih nacionalnosti na Kosovu. (Ovde posebno skrećem pažnju na slučajeve nasilja u porodici, koje praktično nije bilo moguće preduprediti/sankcionisati).
Najzad, kada je reč o saradnji i razmeni u najširem smislu, ona je značajno unapređena,
- primenom sporazuma o integrisanom upravljanju granicama (IBM), zatim, sporazuma kojim su priznati sertifikati za drumski prevoz opasnih materija (tzv. ADR), i najzad, sporazuma o telekomunikacijama, ne samo zbog dodeljivanja međunarodnog pozivnog broja već i rešavanja statusa srpskih operatera na Kosovu.
Uzimajući u obzir, dakle, ono pozitivno što je proisteklo iz tzv. tehničkih sporazuma, kao i tekuće inicijative, predlažemo sledeće, ne samo Beogradu, već svim stranama u procesu:
- Primeniti bez odlaganja, ograničenja i u potpunosti one sporazume koji imaju direktan uticaj na svakodnevni život ljudi: sporazum o slobodi kretanja, sporazum o integrisanom upravljanju granicama (IBM), sporazum o uzajamnom priznanju diploma. Mislimo na probleme sa tablicama, priznavanjem dokumenata, ulaznim/izlaznim papirima itd.
- Integrisati – ako je moguće – inicijativu „mini Šengen“ u plan regionalne ekonomske oblasti, čime će se Vašingtonski sporazum uskladiti u jednom značajnom delu sa Berlinskim procesom.
- Razviti i ohrabriti učešće u različitim formatima „paralelne“ (track 2) diplomatije, neformalne i nezvanične kontakte političkih aktera dve strane – jedan takav format koji već godinama „radi“ nudi Savet za inkluzivno upravljanje (CIG). Učešće bi mogli uzeti i predstavnici civilnog društva, odnosno njihove kolege iz regiona. Na taj način bi se i uvećao broj ljudi koji bi racionalno diskutovali o dijalogu, razumeli dijalog.
- Promena narativa. Neprihvatljivo je da ministar u Vladi koristi uvredljiv naziv za Albance. Kao i beogradski tabloidi, uostalom. To ceo svet vidi. Isto tako, tekstovi kojima se dovodi u pitanje karakter, vlasništvo nad manastirima SPC na Kosovu, kao i gradnja puta kroz specijalnu zaštićenu zonu manastira, unose nemir u redove srpske zajednice.
- Na kraju, decentralizovati dijalog – o njemu se više razgovara u evropskim prestonicama, Beogradu i Prištini nego li Nišu, Kraljevu, Kosovskoj Mitrovici. Želim da naglasim da se ovo dešava na Kosovu i tamo je Hoti u jednoj vrsti kontinuiranog dijaloga sa predstavnicima civilnog društva. Ne treba bežati od teških tema. Uostalom, implikacije sporazuma osetiće u različitoj meri svi građani. Na taj način dobićemo legitimniji proces.
Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll
