U okviru nacionalnih konsultacija Stokholm +50 u Srbiji, održana su tri tematska sastanka, na kojima se vodio dijalog o zdravlju i životnoj sredini, te ulozi mladih i OCD u zaštiti životne sredine. Ovi događaji su pripremni koraci pred međunarodni sastanak „Stokholm+50: zdrava planeta za prosperitet svih – naša odgovornost, naša prilika“ koji će Vlada Švedske organizovati 2. i 3. juna 2022. godine, uz podršku Vlade Kenije i Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP). Cilj ovih konsultacija je bio da se različitim interesnim grupama i subjektima omogući učešće u diskusiji, a samim tim i strateško planiranje u oblasti zaštite životne sredine u skladu sa principima međusektorske saradnje i fokusiranje na uključivanje ekoloških aspekata u razvoj svih ostalih strateških i političkih okvira.
Sastanak posvećenen životnoj sredini i zdravlju održan je 9. maja u Palati Srbija. Na početku događaja učesnicima su se obratili Sandra Dokić – pomoćnica ministarke u Ministarstvu zaštite životne sredine, Fabio Scano – direkor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Beogradu, Francine Pickupp – stalna predstavnica Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) u Srbiji i Ida Reutersward – prva sekretarka u ambasadi Švedske u Srbiji.
Prvi panel bio je posvećen ulozi zdravlja u preduzimanju mera za ozdravljenje planete. “Institucije zdravstvenog sistema su se reorganizovale kako bi se ostvarilo zdravlje stanovništva. Složenost javnog zdravlja jedan je od ključnih izazova i umrežavanje ljudi i institucija je neophodno, zajedno sa uključivanjem nezdravstvenih sektora” poručila je Verica Jovanović – v.d. direktora Insusta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut.
Fokus drugog panela bio je ubrzanje implementacije ekološke dimenzije održivog razvoja kroz primere dobre prakse na lokalnom nivou, gde su svoja iskustva sa učesnicima podelili predstavnici lokalnih samouprava iz Užica, Subotice, Kragujevca i Priboja, zajedno sa predstavnicima Ministarstva za zaštitu životne sredine i Privredne komore Srbije. Zaključeno je da je potrebno je raditi na stvaranju povoljnog okruženja za cirkularnu ekonomiju. Svaka jedinica lokalne samouprave treba da sačini svoju mapu puta, kako bi se brže kretalo ka dekarbonizaciji našeg društva. Važno je postanemo resursno otporni, i tu je prepoznata velika uloga lokala.
Šta će biti budućnost energije u Srbiji, prema rečima zamenice direktora UNICEF Srbija, jeste tema u kojoj mladi treba da daju velik doprinos, imajući u vidu da je ta budućnost upravo njihova. Gospođa Echeverry Burckhardt smatra da je saradnja mladih i eksperata ključna kada govorimo o izradi strategija i planova za budućnost.
Prvi panel bio je posvećen zaštiti životne sredine kroz predstavljanje Agende 2030 i Poglavlja 27. Drugi deo sastanka bio je posvećen dijalogu sa predstavnicima ministarstava u cilju prikupljanja mišljenja mladih o zaštiti životne sredine, te su priliku da svoj rad predstave imali Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo omladine i sporta, kao i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U okviru ovog dela sastanka, učesnici su biti podeljeni u 3 tematske grupe i vodili su dijaloge o urgentnosti delovanja ka ozdravaljenju planete i ostvarivanju opšteg prosperiteta, postizanju održivog i inkulizivnog oporavka od pandemije COVID-19, kao i o ubrzanju implementacije ekološke dimenzije Zelene agende 2030. Treći deo sastanka posvećen je prezentaciji zaključaka dijaloga koji su vođeni.
Sastanak sa OCD održan je 12. maja u prostorijama UN House i za fokus je imao konsultacije sa civilnim sektorom aktivnim u oblasti životne sredine i održivog razvoja. Ono što su iz perspektive civilnog društva oblasti koje zahtevaju pojačan trud jesu izgradnja poverenja u institucije, povećanje obima investicija ali i njihove transparentnosti, kao i češće i kvalitetnije informisanje i obrazovanje javnosti za ove teme.
