Nije više prazna priča: Rastući uticaj Kine u Centralnoj i Istočnoj Evropi
Ivana Karásková, Alicja Bachulska, Ágnes Szunomár, Stefan Vladisavljev, Una Aleksandra Bērziņa-Čerenkova, Konstantinas Andrijauskas, Liisi Karindi, Andrea Leonte, Nina Pejić, Filip Šebok
Predlog praktične politike:
Sveobuhvatni pregled platforme 17+1, u formi predloga praktične politike, može se preuzeti sa www.chinaobservers.eu.
Ključni nalazi
- Platforma 17+1 je označena kao “prazna priča“ uz obrazloženje da saradnji između Centralne i Istočne Evrope i Kine nedostaje suština. Sveobuhvatan pregled odnosa, međutim, ukazuje na kompleksniji scenario. Odnosi između Kine i Centralne i Istočne Evrope su sve razvijeniji, uključuju političke, ekonomske i društvene odnose i mnogo akcije.
- Informacije o platformi 17+1 često ne odražavaju potpunu sliku i na taj način otežavaju razumevanje prave prirode platforme. Zbog toga, kinesko delovanje u pojedinim državama deluje oskudno i nasumično. Takođe, oblasti saradnje se tumače kao odvojene jedna od druge. Samo posmatranjem celokupne slike postaje očigledno u kom pravcu se kreće plaforma 17+1 i koji je napredak ostvaren.
- U poslednjih osam godina, Kina je uspela da uspostavi sistem međupovezanih odnosa u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE), regionu u kome je bila skoro u potpunosti odsutna. Paradoksalno, Kina je doprinela konceptualizaciji i institucionalizaciji CIE kao regiona.
- Slično primerima saveza koji su SAD uspostavile u Istočnoj Aziji, platforma 17+1 se može okarakterisati kao središte saradnje i ukazuje na nameru Kine da zauzme vodeću poziciju u ,,multilateralnom bilateralizmu“.
- I pored uloženog truda, Kina nije u potpunosti uspela da prenese koncepte svoje spoljne politike u principe saradnje sa državama CIE. Štaviše, države CIE su uspele da formulišu diplomatski jezik na taj način da on ostane u skladu sa normativnim okvirima Evropske Unije. Saradnja kroz prlatformu 17+1 je skoro univerzalno dovela do povećanog broja političkih kontakata na najvišem nivou, između Kine i država CIE. Međutim, razvoj bilateralne saradnje između Kine i pojedinačnih država se dešava različitim tempom. To ukazuje da pojedinačne aktivnosti i odluke koje se donose od strane svake od 17 država iz CIE više utiču na nivo saradnje od same platforme.
- I dok Mađarska i Srbija podržavaju Kinu u političkim pitanjima, ove dve države su više izuzetak nego pravilo. Pretpostavka da su države CIE u celini postale više naklonjene Kini u političkim pitanjima nije potkrepljena dokazima.
- Kina je koristila države CIE kao test područja za aktivniju partijsku diplomatiju Kineske komunističke partije. Kina gaji odnose sa značajnim političkim elitama kako bi osigurala dugoročnu naklonjenost Kini u navedenim državama.
- Kina je bezuspešno pokušala da ublaži zabrinutost EU da se putem formata teži podeli Evrope. Suparništvo SAD i Kine je postalo faktor u odnosima država CIE i Kine, pri čemu se nekoliko država plaši da ugrozi svoje tradicionalne veze sa Vašingtonom. Kina je pokušala da ne pređe granicu svojim prisustvom kada se radi o Ruskom uticaju u CIE.
- Ekonomska saradnja u okviru 17+1 je uglavnom predvođena Kinom zbog toga što ona kreira agendu i program ekonomske saradnje.
- Kineski ekonomski uticaj u državama CIE je još uvek mali. CIE države zavise u velikoj meri od trgovine i investicija sa razvijenim državama koje su uglavnom članice EU, dok Kina predstavlja mali (ali rastući) udeo. Region CIE je daleko od najvažnijeg partnera za Kinu.
- Uprkos postojanju 17+1 formata, Kina svoje ekonomse odnose razvija na bilateralnom nivou. Odnosi sa državama Višegradske grupe i Srbije su od posebnog značaja, dok odnosi sa drugim državama CIE zaostaju.
- Trgovinski odnosi ostaju relativno ograničeni i neuravnoteženi, dovodeći do povećanog trgovinskog deficita u svakoj od 17 država CIE.
- Kineske SDI su skromne i koncentrisane u nekoliko država (Mađarska, Češka, Poljska) sa skoro nikakvim šansama za druge države da dobiju značajan priliv investicija. Iako je finansijska pomoć u porastu, uglavnom je ograničena na države EU.
- Turizam je primer uspešne ekonomske saradnje u okviru platforme, jer su CIE države dobile visok nivo promocije i zastupljenosti u Kini (dok uopšteni porast turista pripadnika srednje klase u Kini takođe igra ulogu).
- Uzevši u obzir prirodu kineskog sistema i visok nivo uticaja koji država ima na društvo, odnosi kontakt sa kineskim stanovništvom i odnosi između ljudi CIE i Kine znače i odnose sa kineskom državom.
- Broj Konfucije instituta je porastao u državama CIE. Saradnja između mladih je takođe u porastu, sa povećanim brojem kineskih stipendija namenjenih studentima iz država CIE.
- Politički programi usmereni prema mladima i političkim liderima, poput programa Most za budućnost, Forum za političke lidere Kine i CIE, uglavnom nisu medijski ispraćeni i prolaze nezapaženo u 17 država CIE.
Preporuke
- EU institucije
- EU mora da nastavi sa uključivanjem država CIE koje su članice EU u kreiranje zajedničke politike EU prema Kini koja će odražavati interese svih država članica.
- EU mora da kreira jasan put ka članstvu za države Zapadnog Balkana kako bi se predupredio neumereni rast kineskog političkog uticaja. EU mora imati aktivniju ulogu u ekonomskom razvoju Zapadnog Balkana.
- Potrebno je pronaći način na koji bi se u državama koje još uvek nisu članice EU koordinisala implementacija skrining mehanizama za procenu uticaja SDI koji je usvojen za države članice EU.
- Države Centralne i Istočne Evrope
- Ne treba zanemariti 17+1 format. Pojednostavljeno viđenje Evrope koju je podelila Kina kroz format 17+1 treba biti opovrgljeno jer umanjuje značaj država CIE i uskraćuje im pravo na samostalno delovanje.
- 17 država bi trebalo da poboljša međusobnu komunikaciju i koordinaciju u relevantnim područjima kako bi 17+1 pretvorile u forum koji bi primarno služio njihovim interesima.
- Više pažnje treba posvetiti sub-nacionalnoj (regionalnoj, provincionalnoj, itd.) dimenziji saradnje Kine i CIE koja se razvija van očiju javnosti. CIE države treba da obrate pažnju na potencijalnu politizaciju takve vrste saradnje i kineske pokušaje da se iskoristi formalno niži položaj lokalnih kontakata kako bi se izbegla prevelika pažnja.
- Kako bi imale više benefita od ekonomske saradnje sa Kinom, CIE države moraju delovati jedinstveno. Redovne 17+0 konsultacije bi trebalo da prethode svakom samitu.
- Najveći izazovi trgovinskih odnosa, poput velikog trgovinskog deficita, ne mogu biti prevaziđeni kroz delovanje samo jedne države, CIE države treba da prate strateške ciljeve EU u oblasti trgovinskih politika.
- Neophodan je viši nivo javnog (na nivou EU ili regionalnom nivou) i privatnog finansiranja akademskih istraživanja za istraživačke institucije koje imaju Kinu u fokusu. Viši nivo je neophodan kako bi se izbegla situacija u kojoj Konfucije instituti i institucije povezane sa Kinom postaju najuticajniji akteri u širenju znanja o kineskoj politici, društvu i kulturi.
- Istraživačko novinarstvo
- Sve veće isticanje Komunističke partije Kine (KPK) u kineskom pristupu prema CIE zahteva pozornost. Potrebno je što više ispitivati netransparentno poslovanje između lokalnih partija i KPK (stranačka diplomatija i negovanje mladih političkih lidera kroz Kina-CIE Dijalog za mlade predstavnike političkih partija i Forum političkih lidera).
- Nezavisno medijsko pokrivanje, zasnovano na činjenicama, je neophodno kako bi se postigao viši nivo transparentnosti i mehanizama društvene saradnje između Kine i CIE (npr. saradnja među mladima, akademska saradnja, zajednički istraživački radovi, itd.)
- Analitičari koji se bave Kinom
- Posmatrači Kine bi trebalo da razmenjuju znanje i iskustva širom Evrope i sa drugim delovima sveta u cilju identifikovanja potencijalnih pretnji po demokratske standarde na kojima bi trebalo da počivaju svi aspekti saradnje sa predstavnicima Kine.
- Ključna potreba ostaje da ne dođe do izjednačavanja svih oblika društvene saradnje sa Kinom, sa potencijalnim pretnjama. Fokus bi trebalo da bude na postizanju transparentnosti.
- CIE države moraju biti svesne rizika koji dolazi sa povećanim skepticizmom prema kineskom delovanju koji dovodi do rasističkih stavova i rasističkog delovanja usmerenog ka kineskoj dijaspori, studentima i turistima. Kako bi se izbegao rast sinofobije u državama CIE, potrebno je napraviti jasnu podelu između javnog kritikovanja kineske vladajuće strukture i delovanja KPK, sa jedne strane, i pripadnika kineske nacionalnosti koji su prisutni u regionu, sa druge strane.
Kako sarađivati sa Kinom kroz platformu 17+1: Prikaz ACT strategije
Platforma 17+1 se smatra Kineskim oruđem kojim Kina želi da podeli i osvoji Evropu. U isto vreme, analitičari (uključujući i autore publikacije) često odbacuju ove optužbe, tvrdeći da je 17+1 ipak ,,prazna priča’’ i da saradnji između Kine i država Centralne i Istočne Evrope (CIE) nedostaje suština.
Da postoji razlika u načinima na koji se razume platforma postalo je očigledno kada je Kina podigla nivo učesnika za godišnji samit koje je trebalo da se održi u Aprilu u Pekingu sa nivoa šefova vlada na nivo šefova država. Prva grupa analitičara je ovu promenu shvatila kao zabrinjavajući trend, dok je druga ukazala da su uglavnom premijeri (šefovi vlada) ti koji zapravo imaju glavnu reč u kreiranju politike u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Tako da je ova promena, prema njihovom shvatanju, simbolična.
Oni koji smatraju da je 17+1 ,,prazna priča“ izgleda da nisu u pravu. Sveobuhvatni pregled odnosa između Kine i 17 država CIE ukazuje na alarmantniji scenario. Suštine u odnosima sa Kinom zaista ne nedostaje i saradnja cveta i uključuje političku, ekonomsku i društvenu dimenziju i puna je akcije.
Razlog zbog koga su posmatrači prevideli ova dešavanja su dvojaka. Prvo, informacije nisu potpune. U pojedinim državama Centralne i Istočne Evrope čini se da kinesko delvanje nije u mnogome prisutno i da Kina deluje nasumično. 17+1 nije ni multilateralni, ni bilateralni forum. On predstavlja određenu vrstu ,,multilateralnog bilateralizma“ i nalik je centru za razvoj odnosa i sistema koji ima Kinu u sredini. Države Centralne i Istočne Evrope nemaju gotovo nikakvu međusobnu saradnju. Drugo, oblasti u kojima države ostvaruju saradnju, bilo da je u pitanju oblast politike, ekonomije ili socijetalna saradnja su tretirane kao odvojene. Međutim, 17+1 nije samo politička platforma, ona prevazilazi granice politike i dopire do oblasti ekonomije, omladinske saradnje, akademske razmene, sporta, zdravstva i saradnje u oblasti medija. Samo kada se posmatra celokupna slika, napredak i pravac razvoja platforme 17+1 postaje jasno vidljiv.
U doglednoj budućnosti, moć i značaj Kine će nastaviti da raste. Njena globalna prisutnost, koja se donekle zanemaruje, će neupitno stimulisati njenu želju da širi svoj uticaj kroz različite organizacione i institucionalne strukture uključujući i (sub)regionalne organizacije. Uzevši u obzir činjenicu da je za Kinu izuzetno teško da se probije u već postojećim organizacionim strukturama, ona će pokušati da sve više sama osniva takve grupacije i pokušaće da ostvari što veću korist iz organizacija koje već postoje, kao što je 17+1.
Strah od kineskog upliva na raznim nivoima (tehnologija, ekonomija, politika, vosjka) je, uzevši u obzir specifičnost regionalnog konteksta, opravdan i opasnosti su postojeće. Međutim, odgovor na pretnju od daljeg širenja kineskog uticaja koji bi bio ,,isključivanje“ Pekinga je u praksi nemoguć, a nije zanemarljivo ni to što bi potencijalno doveo do oštrije reakcije KPK. Umesto toga, trodelna ACT strategija (adapt > counter > target) koja je zasnovana na realnim primerima iz prakse je predlog ove publikacije
ADAPT
Na prvi pogled očigledno, ali prilagođavanje kineskom prisustvu u regionu (bilo to Centralna i Istočna Evropa ili neki drugi region) može biti najteži deo za izvesti na pravi način. Kina će kao akter i kao izazov nastaviti da bude sve prisutnija kao (često iritirajuća) deo regionalnih struktura. Prihvatanje ove činjenice ne treba pomešati sa odaljavanjem od Kine i neprihvatanjem Kineskog prisustva. Upravo suprotno: nacionalne i međunarodne strategije treba da procene postojeći nivo kineskog prisustva, da definišu prioritete, kao i rizike koji proističu iz ovog fenomena i da kreiraju politike koje će biti odgovor na ovaj izazov.
COUNTER
Grupacije poput 17+1 očigledno su stvorene kao namera Kine da stvori institucionalne alate za širenje svoje poruke i povećanje svog uticaja. Ipak, članovi platforme mogu da koriste platformu za suzbijanje, ili ograničavanje Kineskih težnji. Ono što treba uraditi jeste da treba da se maksimalno iskoristi multilateralna postavka ovakvih organizacija. Iako se države poput Češke, Estonije ili Grčke teško mogu samostalno suprotstaviti Kineskom delovanju, ne postoji formalna prepreka da se međusobno povežu i predstave kineskim partnerima zajednički stav. Ako Kina želi da očuva svoje prisustvo kroz ove institucije, veća je verovatnoća (iako bi Kini bilo mrsko) da će prihvatiti ,,multilateralni uslov“ nego da će rizikovati da u potpunosti izgubi svoj uticaj..
TARGET
Kada jednom članovi regionalnih platformi, poput 17+1 ponovo oktriju raznovrsne efekte koji bi proistekli iz ,,efektivnog multilateralizma“, mogli bismo da se pozovemo na frazu iz Evropske strategije bezbednosti iz 2003, mogli bi da platformu pretvore u instrument za ofanzivu kako bi uspešno targetirali Kinu i postavili svoje specifične zahteve. Oni mogu uključiti i teme koje se smatraju kontroverznim (iz kineske perspektive) kao što su limiti koji bi se odnosili na kineske tehnološke kompanije ili zabrinutosti nefer trgovinskim praksama, ali i izazovima koji se odnose na saradnju, kao što je potreba da se na pravi način regulišu kineske investicije i poboljšaju tržišni uslovi za proizvode koji dolaze iz država CIE. I dok akcije koje preduzimaju države članice EU moraju biti u skladu sa dogovorenom pozicijom EU prema Kini, države CIE koje su članice EU mogu iskoristiti 17+1 kako bi postigli bolju pregovaračku poziciju u odnosu sa Kinom, ali i unutar EU. Zapadni Balkan je prirodno naklonjen Evropskoj uniji uprkos nesrećnom nedostatku jasnog puta ka članstvu u trenutku pisanja ove publikacije. EU treba da kreira jasan put i plan za proširenje i članstvo država Zapadnog Balkana kako bi se osujetio rast političkog uticaja Kine u ovom delu Evrope.
Čini se da trenutna rasprava obuhvata i sliku Kine kao svemoćne, sveprisutne i neizbežne pretnje. Kina je daleko od takvog aktera. Čak i male države, pogotovo one koje su na bezbednoj udaljenosti od neposrednih efekata kineske ekonomske, političke i vojne snage, mogu da promovišu sopstvene interese u svojim odnosima sa Kinom. ACT strategija pruža opšti okvir za postizanje ovog cilja.
