Komitet pravnika za ljudska prava, kao član Grupe za zagovaranje javnih politika Kosovo – Srbija, uz podršku Evropske unije, organizovao je okrugli sto “Tehnički sporazumi i saradnja Beograda i Prištine–energetika, trgovina, regionalni razvoj”, sa ciljem informisanja javnosti i promovisanja prednosti tehničkog dijaloga Beograda i Prištine.
Okrugli sto je okupio predstavnike civilnog društva, stručnjake i predstavnike Privredne komore Srbije, koji su razmatrali dosadašnji napredak na polju primene tehničkih sporazuma, kakav je uticaj na građane i kakve posledice ostavljaju na oblast energetike, trgovine i regionalnog razvoja.
Stručnjak u oblastima ekonomske politike i međunarodnih odnosa Srećko Đukić je govoreći o pitanjima od zajedničkog interesa Beograda i Prištine naveo energetiku, rekavši da su širom regiona potrebne dugoročne investicije, pošto je “energija odlučujući faktor za dalji razvoj”.
On je istakao da su upravljanje energijom i posebno gasifikacija značajni za povezivanje regiona, pre svega za ekonomsku saradnju. Kako je ocenio Đukić, ako region “želi da bude deo EU mora bar da prepolovi proizvodnju energije na ugalj”.
“Regionu je potreban veliki gasovod radi snabdevanja energetikom jer je to važno za razvoj”, poručio je Đukić.
Govoreći o sprovođenju tehničkog sporazuma o energetici između Beograda i Prištine ocenio je da je potrebna politička volja za rešavanje svih problema.
“Sa stručno tehničkog nivoa to je rešivo ali nema političke volje sa obe strane, treba videti kako u ovoj oblasti može biti bolje jer se radi o najosnovnijim ljudskim pitanjima. To nisu nerešive stvari moguće je rešiti ih u dogledno vreme”, izjavio je Đukić.
Rukovodilac Centra za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije, Aleksandar Radovanović, je govoreći o trgovini naglasio da postojeći problemi utiču na regionalnu saradnju. Uvođenje necarinskih barijera sprečava saradnju i negativno utiče na obe ekonomije, ocenio je on.
“Saradnjom privrednika Srbije i Kosova doprinelo se industrijalizaciji Kosova jer su preko 55% uvoza iz Srbije činili repromaterijali koje su za dalju proizvodnju koristile kosovske kompanije, tako da je zbog uvođenja taksi, osim malih i srednjih preduzeća u Srbiji, najveći gubitak doživela i kosovska proizvodnja”, rekao je Radovanović.
Prema njegovim rečima, privredne komore Srbije i Kosova sarađuju ali u okviru drugih projekata na Zapadnom Balkanu.
“Nadamo se da će takse biti ukinute, jer smo svi na gubitku”, rekao je on.
Govoreći o rezultatima sprovođenja pojedinih tehničkih sporazuma, Dragiša Mijačić, izvršni direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj, izjavio je da ima pomaka u pitanjima koja se tiču slobode kretanja, ali da puno toga ostaje da se uradi.
“U svim sporazumima ima problema u realizaciji, u obrazovanju, carine i drugo, nisu to tako krupni problemi kao kod Zajednice srpskih opština. Sporazum o energetici je možda najteži sporazum, koji nije sproveden i postavlja se pitanje šta će se desiti”, rekao je on dodavši da je “neophodna saradnja i u oblasti zaštite životne jer zagađenje utiče na sve”.
Mijačić je ukazao na saradnju organizacija u razvoju turizma kao ne samo ekonomske već i socijalne grane koja donosi međuetničku komunikaciju, pomirenje ali i brendiranje.
“Ima primera dobre saradnje i nije uvek sve tako crno, možda na mikro nivou, ali svakako da postoje znaci da ljudi mogu da funkcionišu i rade zajedno ako im se da prilika i okvir za tako nešto”, ocenio je Mijačić.
Predstavnici udruženja privrednika i civilnog društva iz Novog Pazara su pozvali na rešavanje političkih sporova Beograda i Prištine radi vraćanja povoljnog poslovnog okruženja, navodeći da su kompanije iz ovog regiona imale dobru trgovinsku saradnju sa kosovskim privrednicima.
Prema oceni učesnika potrebno je da se u sprovođenje tehničkih sporazuma uključe i građani kako bi se otvorila perspektiva za sve na lokalnom i regionalnom nivou.
Ovaj seminar je deo aktivnosti predviđenih projektom „Podrška promociji dijaloga Beograda i Prištine pod okriljem EU“, koji sprovodi Grupa za zagovaranje javnih politika Kosovo – Srbija (KSPAG).
KSPAG je konzorcijum osam nevladinih organizacija: Grupa za istraživanje balkanske politike (BPRG), Razvojni institut za demokratiju (D4D), Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS) i NVO AKTIV sa Kosova, i Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Evropski pokret u Srbiji (EPuS) i Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) iz Srbije.
Ovo saopštenje je objavljeno uz podršku Evropske unije, a njegov sadržaj je isključiva odgovornost “Grupe za zagovaranje javnih politika Kosovo – Srbija” i ni na koji način ne predstavlja stavove Evropske unije.
