Islam kao partner u borbi protiv radikalizma

Za borbu protiv radikalizma, terorizma i ekstremizma nisu dovoljna vojna sredstva, potrebna je saradnja islamske zajednice i neophodna koordinacija i razmena informacija, saglasni su učesnici panel diskusije „Kako zaustaviti plimu radikalizacije: da li je sveobuhvatan odgovor moguć?“.

Pogledajte VIDEO GALERIJU sa događaja.

Panelisti su, takođe, zaključili da ekonomski i socijalni problemi nisu ključni uzrok pridruživanja boraca iz Evrope radikalnim islamističkim grupama te da u tom smislu migranti, koji svoje zemlje napuštaju uglavnom iz tih razloga, nisu ključna ciljna grupa terorista.

Dačić je rekao da u Raškoj oblasti, kao i na Kosovu i Metohiji, danas postoje radikalni islamski propovednici koji, u verskim centrima finansiranim iz inostranstva, propovedaju religiju na ekstreman način i regrutuju mlade za takozvane verske ratove.

„Broj plaćenika iz Srbije, mahom iz Raške oblasti i sa Kosova i Metohije, procentualno je mali u odnosu na ukupan broj stranih boraca u redovima ekstremističkih oružanih grupa“, rekao je Dačić. On je objasnio da se radi o više od stotinu ljudi, ali taj broj za Srbiju nije zanemarljiv, posebno imajući u vidu moguće posledice po njihovom povratku nakon obuke od strane verskih fanatika.

Italijanski šef diplomatije Paolo Đentiloni je ukazao da je region Balkana, zbog svog geografskog položaja, izložen pretnjama sa Mediterana i Bliskog istoka, na čijem je udaru i Italija.

„Pohvalno je što su zemlje Zapadnog Balkana uspostavile mere u cilju suprotstavljanja radikalizaciji“, rekao je on i istakao da je važno razmenjivati podatke o odlasku stranih boraca u džihad.

Takođe je naveo da su Srbija i Italija u više slučajeva sarađivale kad je reč o odlasku boraca u Siriju.

Đentiloni je naglasio da je glavni razlog za zabrinutost Italije i Zapadnog Balkana veza organizovanog kriminala sa terorizmom i radikalizmom.

Osvrnuvši se na „arapsko proleće“, on je upozorio da je situacija u protekle tri i po godine na tom području još komplikovanija nego što je bila, sa pojavom nekoliko loših faktora – političkog islama, frakcijskih i plemenskih podela i Islamske države (IS).

„Plemenske podele u Siriji i Iraku se produbljuju i predstavljaju pretnju našim zemljama“, rekao je on dodajući da, čak i ako se IS i Boko Haram u Nigeriji unište vojnim sredstvima, to neće pomoći ukoliko se ne promene okolnosti zbog kojih su te grupe i formirane.

„Upravo islam nam je partner. Važno je da islamski svet bude sa nama. Da bi došlo do poraza radiklanih grupa, to mora uz podršku islamskih zajednica, pogotovu sunitske u Iraku i regionu“, ukazao je Đentiloni i dodao da je potrebno dopreti do raznih verskih grupa.

Upitan da li bi Evropa trebalo da bude odgovorna za situaciju u Libiji zato što tamo posle svrgavanja i ubistva Moamera Gadafija nisu uspostavljene demokratske institucije, on je rekao da Zapad nije reagovao valjano nakon sloma Gadafijevog režima što se, kako je istakao, odnosi i na Italiju.

Đentiloni smatra da Libiju treba najpre stabilizovati, a potom raspodeliti taj teret na evropskom nivou, pri čemu je, kako kaže, potrebna jača intervencija EU.

Da treba deliti informacije i crpeti iste izvore, mišljenja je i potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda SAD Ivan Vejvoda, koji je ocenio da je međunarodna zajednica sporo reagovala na događaje u Siriji.

On navodi da je zanemarena činjenica da se džihadu priključuju ljudi koji su rođeni i odrasli na Zapadu, a što, kako smatra, ima veze sa jačanjem desnice i dugotrajnom ekonomskom krizom u Evropi.

Vejvoda je ukazao i da radikalni pokreti na najlukavije načine obilno koriste društvene mreže, te da IS dnevno ima čak 10.000 tvitova. “A mi se sporo hvatamo u koštac sa tom hibridnom borbom“, zaključio je on.

Panel diskusiju je u rezidenciji italijanskog ambasadora u Beogradu organizovao Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE).

Tekst i video: Tanjug, medijski partner Beogradskog bezbednosnog foruma; fotografije BFPE