U susret 27. konferenciji država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime – COP27 koja će biti održana u periodu od 6. do 18. novembra 2022. godine u egipatskom gradu Šarm el Šeiku, organizovan je Dijalog o klimatskim promenama: Klimatski pametna partnerstva u Dekadi Akcije 31. oktobra u Beogradu. Dijalog je organizovan od strane Tima Ujedinjenih nacija i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj(UNDP) u Srbiji u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine.
Dijalog o klimatskim promenama okupio je brojne zvaničnike, članove Vlade Srbije, lokalne samouprave, civilno društvo, privatni sektor, akademsku zajednicu i druge zainteresovane aktere koji su kroz četiri panela: Međunarodne tendencije i evropski kontekst klimatskih akcija, Klimatske ambicije Srbije: Nacionalno utvrđen doprinos, Strategija niskougljeničkog razvoja i integrisani nacionalni energenski i klimatski plan, u kontekstu pravedne zelene tranzicije, Panel o prilagođavanju i otpornosti na klimatske promene, i Zelena Agenda za zelena preduzeća, inovativna poslovna rešenja i zelene investicije imali priliku da razgovaraju, razmene ideje i podstaknu inovativna rešenja u ovoj oblasti.
Irena Vujović, ministarka za zaštitu životne sredine, istakla je da je „Srbija na nacionalnom nivou povećala svoju klimatsku ambiciju za tri puta u okviru nedavno usvojenog revidiranog Nacionalno određenog doprinosa – NDC. Planiramo da do 2030. godine smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte za 33,3% u odnosu na nivo emisija iz 1990. godine i to u svim relevantnim sektorima“.
Fransoaz Žakob, stalna koordinatorska Ujedinjenih nacija, smatra da je „borba protiv klimatskih promena najurgentniji izazov našeg vremena, i da kao takva mora biti u centru strateških planova investicija nove Vlade“. Dalje ukazuje da će to doneti višestruke mogućnosti za preduzeća, doneti korist i dobrobit i građanima, ali i osnažiti mlade da izgrade novu budućnost u ovoj zemlji.
Emanuel Žiofre, šef delegacije Evropske unije u Republici Srbiji ističe da se „suočavamo sa dvostrukom krizom – klimatskom i energetskom, i Evropska unija je tu da podrži Srbiju konkretnim akcijama, da prevaziđe obe. EU će pružiti direktnu budžetsku podršku u iznosu od 165 miliona evra da se izbori sa energetskom krizom. Paralelno sa time EU podržava Srbiju da poveća svoju energetsku efikasnost u javnim i privatnim objektima i poveća udeo obnovljivih izvora energije“.
Dijalog je bio pokušaj da se odgovori na četiri ključna pitanja: Kako postižemo ciljeve dekarbonizacije? Kako možemo da učinimo naše zajednice i prirodni kapital otpornim na klimatske promene? Kako mobilisati finansiranje za klimatske akcije? Kako obezbediti saradnju između zainteresovanih strana u deceniji delovanja?
