Pokrenuli smo inicijativu za osnivanje novog tela za ravnopravnost polova

(FoNet) – Akademija ženskog liderstva pokrenula je inicijativu za osnivanje novog tela za ravnopravnost polova pri Vladi koju je podržalo 50 nevladinih organizacija i 70 uticajnih osoba koje se bave temom rodne ravnopravnosti, rečeno je danas na okruglom stolu „Institucionalni i pravni okvir za rodnu ravnopravnost u Srbiji – aktuelno stanje i perspektive“.

Beogradski fond za političku izuzetnost, Centar za podršku ženama i Centar modernih veština, koji čine Akademiju ženskog liderstva, u inicijativi koju su uputili Vladi 11. avgusta, pozvali su Vladu Srbije da u najkraćem roku preduzme aktivnosti na konstituisanju Saveta za rodnu ravnopravnost, kako bi ovo telo moglo da nastavi rad i u mandatu ove Vlade. Oni su tražili i osnivanje Kancelarije za rodnu ravnopravnost koja bi pružala podršku radu Saveta, kao i da se urade izmene i dopune Zakona o ravnopravnosti polova.

Uprava za ravnopravnost polova, koja je kao telo pri izvršnoj vlasti osnovana 2009. godine, ukinuta je u aprilu ove godine prilikom donošenja novog Zakona o Vladi i Zakona o ministarstvima.

Inicijativu su poslali premijeru Aleksandru Vučiću i resornim ministrima, nadležnim vladinim kancelarijama, pokrajinskim institucijama, skupštinskim telima, međunarodnim organizacijama.

Sofija Mandić iz Akademije ženskog liderstva navela je, između ostalog, da je zabrinjavajući podatak da Vlada Srbije od 18 članova ima samo četiri žene, a na lokalnom nivou od 167 gradonačelnika i predsednika opština samo je jedna žena gradonačelnica, a četiri su predsednice opština. Prema njenim rečima, u Beogradu zaposlene žene zarađuju u proseku oko 9000 dinara manje od muškaraca, dok je u drugim mestima u Srbiji ta razlika manja i iznosi oko 4000 dinara.

„Osamdeset odsto žena je diskriminisano na radnom mestu, 48 odsto njih pri razgovoru za posao odgovara na pitanja vezana za bračni status, trudnoću i privatni život. Oko 25 odsto mladih žena je izloženo seksualnom nasilju na radnom mestu. Najalarmantniji podatak je da je do avgusta ove godine 14 žena ubijeno u porodičnom nasilju, a 2013.godine 43 žene“, rekla je ona.

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht rekla je da je ubeđena da je Kancelarija za rodnu ravnopravnost jedna od institucija bez kojih se ne može i bez kojih država ne može da se razvije u pravcu ozbiljnog civilizacijskog iskoraka. Ona je rekla da ako su žene i muškarci jednaki po Ustavu oni moraju da budu jednaki u svim sferama. Liht je ukazala na to da se u poslednje vreme smanjuje zastupljenost žena u opštinskim većima, i dalje žena ima vrlo malo u upravnim odborima javnih, ali i privatnih preduzeća, ili javno-privatnih korporacija.

Liht je rekla i da smo suočeni sa epidemijom porodičnog nasilja i navela da postoji izuzetan problem i pitanje u kojoj meri su žene izložene permanentnom nasilju. „Pitanje mehanizama koji će obezbediti napredak u razumevanju, ali i u praksi rodne ravnopravnosti jedno je od ključnih pitanja sa kojima se ovo društvo suočava“, istakla je ona.

Šef pregovaračkog tima sa Evropskom unijom Tanja Miščević rekla je da je napredak u institucionalnoj izgradnji napredak države i dodala da on znači stabilnosti i sigurnost za najveći broj građana. Ona je rekla da je rodna ravnopravnost bila tema rasprave u okviru skrininga u poglavlju 23 i dodala da se u nekoliko važnih poglavlja tokom pregovora sa EU ovo pitanje otvara, a jedno od suštinskih je politika jednakih mogućnosti u segmentu socijalne politike, politika zapošljavanja, kao i poglavlje koje se odnosi na preduzetništvo.

„Ne treba davati argumente za podršku ni koaliciji, ni ženskom pokretu, ni jačanju feminizma u Srbiji, nego razvoju svesnog građanskog društva“, rekla je ona.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić rekla je da su u ovoj oblasti učinjeni pozitivni pomaci, ali je aktuelno stanje daleko od zadovoljavajućeg. Ona je ukazala da postoji veliki jaz između onog što piše u našim zakonima i strategijama i onoga što se dešava u svakodnevnom životu žena i muškaraca, a taj jaz između ostalog postoji zato što ljudi misle da će se stvari rešiti kada se donesu zakoni.