Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht smatra da se kosovski problem mora rešiti i da su zbog tog pitanja Srbiji vezane ruke, ne samo u odnosu na položaj srpske manjine u drugim delovima regiona, već i za dalji razvoj odnosa sa susedima, ali i hvatanje u korak sa izazovima 21. veka.
Najozbljniji problem, ne samo za Srbiju već i za Kosovo, ali i čitav region je kako doći do rešenja koje neće biti perfektno i neće, kako kaže, apsolutno odgovarati principima univerzalnih ljudskih prava i univerzalne demokratije.
„Realni život je da pokušamo da prevazidjemo, ako možemo, jednom za svagda, osnovne teme razdora izmedju Srbije i Kosova. Nikako te teme ne treba ostaviti u dubokom „zamrzivaču“ iz koga će svaki „ludak“ moći da ih izvuče. Izvinjavam se zbog jezika, ali, nažalost suočeni smo i sa takvom mogućnošću. Vidimo da se to dogadja u svetu“, rekla je Liht.
Prema njenoj oceni, zamrznuti konflikt na kojem insistira jedan deo društva, može da dovede do opasnosti da se ponovo razbukta u vatru, i istovremeno pita ko će se ovde boriti i sa kim, jer, primećuje, mladi odlaze i ostaju oni koji nemaju načina ili potencijala da odu. „Neću da kažem da su svi otišli, ali ogroman broj beži, ne samo zbog ekonomske situacije, nego zbog toga što ne vidi perspektivu. Da bismo vratili perspektivu našem društvu i našem okruženju, mi u stvari moramo da rešimo kosovski problem“, smatra Liht i dodaje da svi „interesi“ moraju da sede za istim stolom i dogovore se – kako?
Liht ponavlja da pitanje Kosova „baca svetlo“ i na sve ostale probleme, kao što je, na primer, odnos sa Hrvatskom.„Pitanje nestalih sa obe strane je jedna od osnovnih tema koja mora da bude rešena. Žrtve moraju da budu poštovane, da im se oda svaka neophodna počast, ali moraju da odu u prošlost. Ne smemo ih zaboraviti, ali ne možemo sa njima iz dana u dan živeti. Moramo živeti za budućnost“, kaže Liht. Vraćanje u prošlost se, prema njenim rečima, vidi i svakog avgusta kada kreće proslava u Hrvatskoj, a žalovanje u Srbiji zbog akcije „Oluja“, što se, navodi, može prevazići samo time što će se rešavati problem po problem.
Liht podseća i na stav jednog istoričara, koji se mogao čuti na nedavnom skupu, koji je organizovala agencija Tanjug, o budućnosti odnosa Srba i Albanaca, da istoričari treba ozbiljno, iza zatvorenih vrata, da porazgovaraju o tome šta je bilo, i izadju sa manje-više objektivnom slikom te prošlosti, a ostale puste da idu ka budućnosti. S tim u vezi podseća da su Poljski i Nemački istoričari decenijama razgovarali upravo iza zatvorenih vrata i došli do tumačenja koje je prihvatljivo za obe strane.
„Mi moramo doći do nekog rešenja. Da li je to rešenje u ovom trenutku na stolu, ili još nije, ali biće, to mi ne možemo do kraja da znamo, jer se ti pregovori, kao i u svim takvim situacijama vode iza zatvorenih vrata. Važno je da društva, bez obzira na to, udju u mnogo intenzivniju komunikaciju“, smatra Liht. Jer, upozorava ona, svaki potencijalni sukob u regionu, koji još uvek nije uspeo da prevazidje traumu raspada zajedničke zemlje, opasan, kako za tu teritoriju tako i za manjine.
„Prošle nedelje smo imali maltene vanredno stanje. Pozivali su se pripadnici kosovske policije da se vrate sa godišnjeg odmora. Kod nas se diže borbena gotovost. Naravno, to su još uvek samo politički potezi, ali mogu u jednom trenutku da se otmu kontroli“, kaže Liht i pita se: „Da li bilo kome u regionu odgovara da se sa politike predje u nešto što smo doživeli pre samo dvadesetak godina i koliko sve to pogadja manjine“, pita Liht.
Mišljenja je da se narativ mora promeniti, jer, kako kaže, bilo je zapaljivih izjava u poslednje vreme uz podsećanje da se 90-tih pokazalo da je od govora mržnje do dela koja proizilaze iz toga, jako kratak put.
Kako kaže, mora da postoji svest da svaka agresivna izjava sa sobom vuče drugu agresivnu izjavu, te da treba paziti i na poteze. U tom smislu je kritikovala i učešće izraelskih borbenih aviona u obeležavanju akcije „Oluja“, što je ambasada te zemlje u Srbiji objasnila da tu nema političke konotacije, već da je ono povezano isključivo sa kupoprodajnim ugovorom kojim je Hrvatske nabavila vojne avione od Izraela. „Ja potpuno razumem da je to biznis. Jeste, živimo u svetu biznisa, svi gledaju šta će kome da prodaju, ali biti do te mere nesvestan kakvog traga to ostavlja na situaciju koja je već i ovako izuzetno napeta i izuzetno bolna… To se ne sme raditi“, poručila je Liht.
