Skip to main content
search

U periodu od 27. aprila do 24. juna organizovali smo pet vebinara i održali ukupno 10 sesija u okviru onlajn treninga na projektu Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju u Srbiji.

Naše aktivno onlajn učenje započeli smo pričom o aktivizmu. Koji nivoi aktivizma postoje, kako se on manifestuje, da li aktivizam predstavlja akciju koja podrazumeva promenu samo u teoriji ili i u praksi? To su samo neka od pitanja na koje smo pokušali, zajedno sa našim trenerima, da damo odgovor.

„Uže značenje aktivizma podrazumeva aktiviste koji su aktivni u okviru nekih inicijativa. Šire značenje aktivizma jeste kada pojedinac izađe na izbore kao aktivan učesnik političkog života.”

Razgovarali smo i o javnoj raspravi kao mogućnosti za aktivno učestvovanje u javnom životu, kao i o političkoj kulturi među građanima – da li postoji mogućnost da građani nisu dovoljno svesni mogućnosti kako i gde da se aktiviraju u raspravi o političkim idejama? Tu imamo dva pogleda na stvari – sa normativno-pravnog gledišta javne rasprave postoje, a zašto i na koji način se one organizuju, ko im prisustvuje i kako se vode to je drugo pitanje.  Sa tim u vezi, jedan od najvećih zadataka zagovaranja u Srbiji jeste da se određena tema nađe na političkoj agendi. Fokus političkih aktera i mesto ideja zagovaračkih inicijativa na političkoj agendi zavisiće od više faktora, ali važnost teme koju ona obrađuje je svakako jedan od njih.

Kada razgovaramo o zagovaranju, bitno je da naglasimo da zagovaranjem tražimo da se određeni problemi u društvu reše na sistemski način – kroz donošenje odluka. U širem smislu zagovaranje je inicijativa da se promeni način na koji se neke stvari odvijaju, tj. da se promeni politika oko određenog problema, a u cilju promocije opšteg dobra, zaštite prava ugroženih članova zajednice i razvoja demokratskog društva i kulture. S druge strane, rezultat zagovaranja ne treba i ne mora da budu samo nove politike.

„Kroz zagovaranje se menja politička kultura, gradi demokratija i doprinosi napretku čitavog društva.“

Ono što je ključno za uspešno zagovaranje jeste i određivanje trenutka. Pravi trenutak daje rezultat čak i ako je zagovaračka akcija slabije osmišljena. Takođe, izbor strategije javnog zagovaranja je nešto čemu se posebno treba posvetiti pažnja. Postoje razne strategije javnog zagovaranja (izgradnja baze podrške, strategija saradnje, strategija informisanja, strategija ubeđivanja, strategija pilot modela, strategija sudskih postupaka i strategija konfrontacije) i potrebno je opredeliti se za onu koja najviše odgovara određenoj inicijativi koja je pokrenuta.

Kada smo govorili o različitim pristupima u javnom zagovaranju, podelili smo ih u tri grupe: zagovaranje za građane, zagovaranje sa građanima i zagovaranje od strane građana. Dok naši programski i projektni partneri rade za i sa građanima, tim projekta Aktivni građani-bolje društvo radi zagovaranje od strane građana.

Pitanje šta je to politička volja i od čega ona sve zavisi podstakla je naše partnere na diskusiju o tome da li je ona samo želja vlasti da sprovode određenu politiku ili ipak ona zavisi i od drugih faktora kao što su kapaciteti i resursi kojima državni aparat raspolaže, reakcije i stavovi aktera na koje se ta politika odnosi, itd.

„Politička volja kao spremnost političkih partnera da čuju i uvažavaju potrebe građana, a ne samo da sprovode određenu politiku.”

Naredna tema o kojoj smo razgovarali je uloga medija u postavljanju određene teme na političku agendu. Kako mediji odlučuju o važnosti određene teme? Jedan od principa jeste „news worthiness“, odnosno odlučivanje koja tema je bitnija u datom trenutku. Neupitna je ključna uloga medija u postavljanju agende, ali je neophodno da za to imaju publiku.

Naša najveća greška u zagovaranju jeste kada se obraćamo svim građanimajer se tada zapravo ne obraćamo nikome jer postoji veliki dijapazon aktera kojima se možemo obraćati. Tu dolazimo do koncepta – društveni barometar koji nas podseća da je društvo sastavljeno od velikog broja različitih aktera koji u odnosu na našu temu imaju različite stavove. Da bi zagovaračka inicijativa bila uspešna potrebno je da vidimo kome se obraćamo i kako ćemo se postaviti u odnosu na: vodeće aktiviste, aktivne saveznike, pasivne saveznike, neutralne, pasivne oponente, aktivne oponente i vodeće oponente. Naši polaznici imali su zadatak da prilikom mapiranja zainteresovanih strana pođu od toga koji su to najuticajniji i najmoćniji igrači na sceni u određenim kategorijama (javni sektor, privatni sektor, civilni sektor i mediji) u odnosu na njihovu inicijativu.

Pre koncipiranja dobre poruke naših zagovaračkih inicijativa, bitno je da napravimo razliku između poruke i slogana, kao i između uokviravanja određene teme i spinovanja.

„Poruka može da funkcioniše bez slogana, ali slogan ne može da funkcioniše bez jasno definisane poruke.“

S druge strane, uokviravanjem određene teme želimo da omogućimo potpuniji uvid u temu/problem kojim se bavimo, a spinovanjem tu temu zloupotrebljavamo i iskrivljujemo informacije. Samo uokviravanje zavisi od toga ko smo mi, odnosno čime se bavimo i kako javnost doživljava određenu temu – koja su njihova nadanja, očekivanja ili strahovi?

“Kako se javnost pozicionira u odnosu na postojeće okvire – sa obe strane postoje ekstremi koji nikada ne odstupaju od svojih stavova. Ukoliko konstantno postoje 2 ekstremna stava po jednoj temi, nakon određenog vremena dolazi do određene vrste stabilizacije podrške navedenih ekstremnih stavova. Tada, negde oko 5% ljudi zainteresovanih za temu će zauzeti jednu ili drugu ekstremnu poziciju.”

U protekla tri meseca razgovarali smo o ovim, ali i drugim temama kako bismo sa našim partnerima radili na razvoju njihovih zagovaračkih inicijativa. Ovaj onlajn trening imao je za cilj da, pre svega pruži nova znanja i veštine u oblasti javnog zagovaranja i komunikacijskih veština i da naše partnere dodatno osnaži kako da sprovode aktivnosti u svojim kampanjama i aktivno rade na zagovaranju za promene u svojim sredinama.

Close Menu