Završio se Svetski forum demokratije u Strazburu, a ja neću previše detaljisati o samom programu, već ću se, neskromno, fokusirati na ono što je na mene ostavilo najveći utisak.
Kao ovogodišnja polaznica Godišnjeg seminara u organizaciji Fondacije BFPE za odgovorno društvo stekla sam mogućnost da učestvujem na ovom svojevrsnom karnevalu demokratije. Fokus ovogodišnjeg Foruma bio je na različitosti i izazovima koje ona postavlja pred demokratiju, posebno u kontekstu borbe protiv podela.
Utisaka je mnogo, ali jedan preovladava. Da li će demokratija opstati? Želimo li mi kao građani da se borimo za svoje slobode? I na kraju krajeva, gde je podrška međunarodne zajednice za zemlje čije se demokratije urušavaju?
Iako ovo nije bila glavna tema Foruma, dve nedelje nakon njegovog završetka često razmišljam o predstavnici ruske omladine koja je na Forumu apelovala za pomoć, prisećala bih se poziva, takođe za pomoć, učesnika iz Gruzije, kojima je demokratski sistem ugrožen. I na kraju setila bih se gromoglasnog aplauza na izrečene kritike zbog odsustva razgovora po pitanju situacije u Gazi.
Demokratija na klimavim nogama
Jedno je sigurno demokratija je neophodna, ona je željena i nezamenljiv politički sistem. Ipak, ostaje zabrinutost zbog njene nestabilnosti u mnogo zemalja. Upravo ova realizacija o nestabilnosti demokratije, bi me tokom Foruma vratila i na naš teren i probleme sa kojima se naša srpska demokratija suočava. Tokom trajanja Foruma u Srbiji su hapšeni aktivisti zbog nezadovoljstva povodom smrti 14 građana uzrokovane padom nadstrešnice. Pre Foruma, gradonačelik Beograda je načinio presedan organizujući konferenciju za novinare samo da bi targetirao novinara Miodraga Sovilja. Prava se oduzimaju čak i majkama koje su tokom trudnoće odlazile na bolovanje što je Ustavni sud proglasio neustavnim. Naši izborni procesi su duboko problematični do te mere da se svi pitamo: Da li je Srbija demokratija?
Nakon Foruma u Strazburu na ovo pitanje mogu odgovoriti sa “nismo loši, ali može bolje”. Što naravno za istinsku demokratiju nije dobro, jer demokratija ne može biti „na pola”, prava se ne mogu davati “na kašičicu”, a slobode se ne mogu pružati arbitrarno.
Zato građani, mediji i organizacije u Srbiji moraju biti aktivniji, neophodna je konstanta budnost, a “must have” naše demokratije smo upravo svi mi koji ćemo se boriti za svako parče demokratskog sistema.
“Demokratija ne nestaje preko noći”, rekla je na jednom od panela na Forumu demokratije Svetalana Tihanovska, liderka beloruske demokratske opozicije.
“To je proces koji se odvija postepeno, kroz niz koraka koje građani često ignorišu ili potcenjuju. U slučaju Belorusije, Lukašenko je prvo ukinuo nezavisnost parlamenta, promenio ustav, ugasio medije. Ovo je važna lekcija i za druga društva, jer pokazuje da autoritarizam retko dolazi na vlast odjednom, već se „uvlači“ kroz postepeno ograničavanje sloboda i institucija”, rekla je ona. Održavanje stanja budnosti građana i građanki je, dakle, ključno za demokratiju prema rečima Tihanovske.
Želimo demokratiju, zaista
U vremenima kada se demokratija suočava sa brojnim izazovima negovanje aktivizma, osvešćivanja i osnaživanja građana i građanki je ključ. Upravo bih zato istakla značaj postojanja Godišnjeg seminara čiji su polaznici i polaznice imali priliku da posete Svetski forum demokratije, a sve to u organizaciji Fondacije BFPE za odgovorno društvo.
Ovaj program neguje demokratske vrednosti, podstiče dijalog i osnažuje buduće lidere i liderke da odgovorno i efikasno upravljaju demokratskim društvom. Ulaganje u edukaciju i razvoj političara i političarki, kao i ljudi iz medija, biznisa i NVO sektora predstavlja ključni kapital za održanje budnosti kako nam demokratija ne bi skliznula niz prste, a sa njom zauvek nestala stabilnost i sistem koji podržava dijalog i ravnopravnost.
Piše: Jelena Ćirić Nikolić, alumnistkinja Godišnjeg seminara generacija 2024
