Nemačka važi za nezvaničnog svetskog šampiona u energetskoj tranziciji, koja se na nemačkom zove Energiewende. Uprkos liderskoj poziciji i posvećenosti da iz energetskog miksa protera fosilna goriva, pa i nuklearnu energiju, Nemačka se, baš kao i druge zemlje širom sveta, suočava sa brojnim izazovima kada je reč o planiranju energetskog razvoja, ali i uticaju ovog sektora na klimu. O uspesima koje je Nemačka postigla u energetskoj tranziciji, ali i o izazovima koji tek očekuju ovu zemlju, članovi parlamenata iz regiona Jugoistočne Evrope (JIE) imali su priliku da čuju od predstavnika oba doma nemačkog parlamenta i zaposlenih u vodećim organizacijama i kompanijama u Nemačkoj koje se bave pametnim razvojem i energetskim planiranjem.
Regionalno planiranje i saradnja – energetika iznad politike
Tokom dvodnevne studijske posete Berlinu koju je za 18 parlamentaraca i parlamentarki, kao i parlamentarnih službenika iz JIE organizovao GIZ Otvore ni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu – Energetska Efikasnost, uz podršku svojih partnera, škola za političke studije, a u ime nemačkog Federalnog Ministarstva za ekonomsku sardnju i razvoj (BMZ), najviše reči bilo je posvećeno značaju jačanja mehanizama regionalne saradnje u oblasti energetske tranzicije. I gosti i domaćini oba doma nemačkog parlamenta (Bundestag i Bundesrat) saglasili su se da se pred regionom, kao i pred celim svetom, nalaze veliki izazovi i da svaka od zemalja ima ozbiljne ciljeve i obaveze u oblasti energetske tranzicije, klimatskih promena i zaštite životne sredine. I parlamentarci i njihovi domaćini jednoglasno su se složili da rešenje leži u daljem razvijanju obnovljivih izvora energije (OIE) i primeni mera unapređenja energetske efikasnosti.
Joachim Gaube, Menadžer sektorskog fonda ORF-EE
„Jedan od najvažnijih rezultata ove studijske posete Berlinu je to što su se parlamentarci iz celog regiona Jugoistočne Evrope okupili da razgovaraju o energetskoj tranziciji, zajednički tražeći rešenja bez uplitanja politike. Bundesrat, iako kompleksan sistem, je dobar primer dobrog upravljanja u praksi, koji pokazuje parlamentarcima iz Jugoistočne Evrope da, uprkos kompleksnosti, političari mogu lako doći do demokratskih odluka. Takođe, tema energetske efikasnosti nije mnogo popularna u politici, posebno otkada je fokus prebačen na finansije – štednju i trošenje. Međutim, nakon uspeha ove studijske poste, GIZ ORF-EE namerava da nastavi sa ovim formatom i da ga dalje razvija kako bi parlamentarcima iz Jugoistočne Evrope obezbedio forum za ključnu razmenu mišljenja i uzajamnu podršku u
vezi sa ovim sektorom.”
Predsedavajujući Parlamentarne grupe za saradnju sa zemljama JI Evrope i parlamentarac u Bundestagu, koji zastupa Nemačko socijaldemokratsku stranku (SDP), Josip Juratović, predvodio je delegaciju od četvoro parlamentaraca koji predstavljaju različite političke partije u Bundestagu. I sam poreklom iz regiona, Juratović je srdačno je pozdravio kolege i kolegice iz regiona i pokazao veliko interesovanje za energetsku tranziciju na ovom prostoru.
„Pitanje energetike je bitno za čitav region i zato ovoj temi treba pristupati multilateralno. Razmislite kako vi zajedno možete raditi na donošenju energetskih politika koje svakoj zemlji pojedinačno, ali i čitavom regionu mogu pomoći u ostvarivanju energetske tranzicije, ali i ostvarivanju obavezujućih energetskih i klimatskih ciljeva. Energetika i klimatske promene su iznad politike neslaganja i ne treba tražiti izgovor u politici za nečinjenje po pitanju održivog energetskog razvoja. Veoma je važno u ove procese uključiti mlade ljude, a takođe slušati šta građani poručuju nama koji donosimo odluke,“ istako je Juratović.
Snežana R. Petrović, član Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku u Skupštini Srbije
„Studijska poseta Berlinu koju je za parlamentarce iz regiona organizovao GIZ Otvoreni fond za jugoistočnu Evropu korisna je i važna. Sastanci i razgovori sa kolegama iz Bundestaga i Bundesrata potvrdili su koliko je u procesu donošenje energetskih politika i politika u oblasti klimatske akcije važan konsenzus političkih partija. Snažan utisak na mene ostavila je poseta EUREF – Campusu i INNOZ iszraživačkom centru gde mladi naučnici rade na razvijanju inovativnih, pametnih i zelenih rešenja i tehnologija koji pomažu da se uspešno realizuje agenda održivog energetskog razvoja.“
U Bundesratu parlamentarci su imali interesantan sastanak sa Jozefom Hofmanom, šefom sekretarijata Odbora za životnu sredinu, zaštitu prirode i nuklearnu bezbednost, koji je predstavio mehanizme saradnje i uloge Bundestaga i Bundesrata u donošenju energetskih politika. Hofman je objasnio da iako predstavljaju složen politički sistem, oba doma parlamenta uspevaju da se usaglase oko donošenja odluka koje su u interesu države i ispunjavaju želje i potrebe građana. On je takođe najavio i donošenje prvog zakona o mobilnosti u saveznoj državi Berlin, koji će poslužiti kao primer drugim državama i pokrajinama u Nemačkoj da i one urede ovu oblast u skladu sa razvojnim trendovima.
Fotografija 1: Delegacija Parlamentarne grupe Bundestaga za saradnju sa zemljama JI Evrope u razgovoru sa parlamentarcima iz regiona
Snažan utisak na parlamentarce ostavio je Hans Jozef Fel, predsednik Energy Watch Group-e, član nemačkog parlamenta od 1998 do 2013 i međunarodno priznati savetnik, autor i govornik za energetiku i klimatske promene. Fel je sa Hermanom Širom napisao predlog zakona o obnovljivim izvorima energije, čime je postavio temelje za tehnološki razvoj solarne, biogasne, energije vetra i geotermalne energije u Nemačkoj. On je rekao da se svet suočava sa brojnim političkim izazovima kao što su globalno zagrevanje, gubitak biodiverziteta, nuklearne i ekološke katastrofe, ratovi zbog nafte, siromaštvo, izbeglice i ekonomske krize i poručio da obnovljivi izvori energije mogu rešiti ove probleme. “I na Balkanu obnovljivi izvori energije mogu zadovoljiti 100% energetskih potreba i to je neophodno, moguće ostaviriti i ekonomski isplativo, ” poručio je Fel.
Maja Moračanin, poslanica u Skupštini Makedonije
„Nemačka je veoma posvećena regionu Zapadnog Balkana i njena podrška je od velikog značaja za razvoj regiona. Iskustvo Nemačke u kojoj su svi okupljeni oko ideje energetske tranzicije sa fosilnih goriva prema obnovljivim izvorima energije je primer koji bi region trebalo da sledi. Potreban nam je konsenzus oko upotrebe obnovljivih izvora energije, posebno vetra i sunca, klimatskih promena i zaštite životne sredine. Ovaj sektor može da otvori veliki broj novih zelenih radnih mesta i u Makedoniji i širom Balkana.”
Koliko je Nemačka odmakla u energetskoj tranziciji i teče li sve glatko?
Delegacija parlamentaraca održala je nekoliko sastanaka sa parlamentarcima Bundestaga u okviru studijske posete. Iako pripadaju različitim političkim partijama, nemački parlamentarci složni su da Nemačka, kao potpisnica Parikog sporazuma, mora i treba dalje da nastavi da sprovodi energetsku tranziciju: plan je da se do 2030. godine prestane koristiti ugalj u proizvodnji energije, kao i drugih fosilnih goriva. Takođe, trenutno se vodi javna rasprava o zatvaranju nuklearnih elektrana u Nemačkoj, koje građani vide kao veliku pretnju po bezbednost. Nemačkoj je važan konsenzus oko ovih pitanja, pa su u procese intenzivno uključeni i građani i organizacije civilnog društva. Nemačka je na dobrom putu kada je reč o primeni obnovljivih izvora energije, a posebno se razvijaju postrojenja koja koriste vetar i sunce, a na ruku razvoju OIE ide i pojeftinjenje same tehnologije, posebno u solarnoj industriji, gde su troškovi skoro upola manji u odnosu na samo pre par godina. Ono što i dalje predstavlja izazov je nedovoljna spremnost građana da se, na primer, u njihovoj blizini grade vetroparkovi, iako deklarativno podržavaju koncept.
Jasna Sekulović, ORF-EE Regionalni programski menadžer
„Cilj ovog studijskog putovanja je bio da pružimo priliku parlamentarcima iz regiona Jugoistočne Evrope da se upoznaju sa načinom rada njihovih kolega iz Njemačke prilikom zastupanja tema vezanih za održivo korišćenje energije i usklađivanje energetskih sa politikama zaštite klime. Takodje, prilikom koncipiranja programa ove studijske posjete rukovodili smo se idejom da je neophodno da se, osim sa svojim kolegama, sastanu sa ekspertima iz ovih oblasti koji ce dati stručan prikaz i analizu i pozitivnih i negativnih iskustava Njemačke u procesu tkz. Energiewende, tj.energetske tranizicije koji je Njemačka započela prije nekoliko godina. Vjerujem da se delegacija vratila sa puno novih ideja i nadam se da će im sve što su čuli tokom posjete biti od koristi za rad u svojim matičnim parlamentima.”
Važno pitanje za nemačke parlamentarce predstavlja i tema mobilnosti o kojoj je gostima govorio Stefan Kun, koji se u Bundestagu bavi zastupanjem politika transportnog sektora. On je rekao da je Nemačka ostvarila zanemarljive uštede u emisijama u sektoru transporta. „Cilj kome Nemačka teži je da do 2030. godine smanji emisiju CO2 iz saobraćaja za 40%, a to osim povećanja korišćenja električnih vozila i ukidanja vozila koja koriste dizel, možemo ostvariti i kroz veće korišćenje drugih vidova transporta, poput vozova, javnog prevoza i bicikala. Tu novu paradigmu mobilnosti je, ipak, potrebno uredi zakonom i mi radimo na tome.“, potvrdio je Stefan Kun, član Odbora za saobraćaj i digitalnu infrastrukturu iz Partije Zelenih.
Nemačka je uvela novi sistem podsticaja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije. Aukcije su zamenile fid-in tarife koje su uvedene 2000. godine. Ono što Ingrid Nestle, predstavnica Partije zelenih zadužena za teme iz oblasti energetske industrije i članica Odbora za ekonomska i energetska pitanja, vidi kao mogući problem kod ovog modela je da on najviše odgovara velikim korporacijama i investitorima, koji su uglavnom i pobeđivali u Nemačkoj na aukcijama, dok manji investitori, pa i energetske zadruge gube bitku u konkurentnosti.
Fotografija 2: Solarna elektrana postavljena iznad parkinga EUREF Campus-a na kome se nalaze isključivo električna vozila
Parlamentarci su posetili i AGORA Energiewende tink-tank, koji okuplja oko 30 eksperata u oblasti energetike, a bavi se razvijanjem modela i preporuka za politike u oblasti održivog energetskog razvoja i energetske tranzicije u Nemačkoj, ali i svetu. Fabian Joas, viši saradnik stariji saradnik u Agori za EU tržište električne energije i politike u industriji, predstavio je ambicije i planove energetskog razvoja Nemačke i posavetovao zemlje regiona da prilikom razvijanja OIE vode računa o tome da usklade nove kapacitete iz obnovljivih izvora energije sa kapacitetima prenosne mreže. Joas je u tom kontekstu naveo primer Nemačke koja je napravila grešku razvijajući veliki broj vetroparkova na jugu zemlje gde je prenosni sistem nedovoljno razvijen, a stabilnost elektroenergetskog sistema je imperativ energetske održivosti.
Pametan grad za održivu budućnost
Drugog dana posete, GIZ ORF-EE je oranizovao obilazak EUREF Campus-a u Berlinu. U ovom poslovnom i naučno-istraživačkom centru na jednom mestu okupile su se svetski poznate kompanije, lideri u oblasti pametnih energetskih rešenja, tehnologija i servisa bez kojih se ne može zamisliti pametan razvoj gradova 21. veka, ali i startup preduzeća i naučni instituti u ovoj oblasti.
Predrag Kožul, član delegacije BIH u Parlamentarnom forumu Energetske zajednice
„I za nas koji se u parlamentima širom regiona bavimo energetikom, ovo je bila sjajna prilika da se upoznamo sa najboljim praksama u Nemačkoj, koja je lider i predvodi energetsku tranziciju u EU. Promena energetske politike u zemljama Zapadnog Balkana je neophodna i članstvo u Energetskoj zajednici, hteli mi to ili ne, nas tera da menjamo pravila igre. Posebno je korisna bila poseta Agora Energiewende ekspertskoj organizaciji, koja, kako smo saznali, sprovodi dva projekta u našem regionu u saradnji sa lokalnim ekspertima.“
Parlamentarci su iz prve ruke saznali o razvojnom projektu za pametne mreže na kome radi Schneider Electric, te videli biogasno kogenerativno postrojenje koje snabdeva kampus energijom bez CO2 emisija, test platformu za elektro-mobilnost, solarnu elektranu iznad parkinga na kome su parkirana isključivo električna vozila, kao i pametni autonomni električni autobus koji se samostalno kreće po kampusu, a nekima služi i kao pokretna kancelarija.
Fotografija 3: Demonstracija razvojnog projekta pametne mreže u Schneider Electric-u
Od ukupne količine električne energije koja se proizvede u kampusu iz OIE, 50% zadovoljava energetske potrebe kampusa, a druga polovina se prodaje na tržištu električne energije. Ceo elektroenergetski sistem kampusa predstavlja pametnu mrežu sa pametnim brojilima.
Pametna rešenja i aplikacije koje se razvijaju u okviru kampusa već se mogu videti na ulicama Berlina: grad krase energetski efikasne zgrade, a na svakom koraku se mogu videti i brojna vozila iz nekoliko car-sharing programa.
Kampus godišnje poseti preko 15.000 posetilaca iz čitavog sveta.
Ovaj sadržaj kreirao je partner portala:
GIZ Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (ORF-EE)
Sedište projekta: Sarajevo, Bosna i Hercegovina
*Za potrebe ovog projekta naziv Makedonija se odnosi na Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju.
