Obrazovanje mora da prati potrebe tržišta rada
- 14. oktobar, 2015. godine Beograd – Da bi Srbija bila uspešna u smanjenju dugoročne nezaposlenosti mladih ljudi najvažnije je što skorije uspostavljanje nacionalnog okvira kvalifikacija koji će omogućiti bolju komunikaciju između obrazovanja i tržišta rada, zaključeno je na uvodnom delu javnog slušanja u Narodnoj skupštini na temu “Nacionalni okvir kvalifikacija – povezivanje obrazovanja i tržišta rada”.
Pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja oformljen je Stručni tim za izradu nacionalnog okvira kvalifikacija (NOK) u koji su uključeni predstavnici svih nivoa formalnog obrazovanja i Nacionalne službe za zapošljavanje. NOK će u svojoj primeni sistemski urediti i saradnju sa poslodavcima, jer je od izuzetnog značaja da u standard kvalifikacije uđu znanja, veštine i kompetencije koje treba da imaju budući zaposleni, te da budu opisane jezikom i terminologijom koju oba sistema razumeju. Planirano je da se početkom naredne godine u skupštinskoj proceduri nađe novi Predlog Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija.
„Kvalifikacija određene osobe bi (ubuduće) trebalo da pokaže šta ta osoba ume i može da uradi a ne samo koju školsku spremu ima i koju školu je završila. To znači da će kvalifikacije biti opisnog karaktera. Evropski nivo kvalifikacija, tako, sadrži osam nivoa kvalifikacija definisanih prema veštinama i kompetencijama koje je određena osoba stekla a ne isključivo na osnovu dužine trajanja i sadržaja obrazovnog programa. Nacionalni okvir kvalifikacija će konačno omogućiti da prosveta i tražište rada dobro komuniciraju“ rekao je Srđan Verbić, ministr prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na početku javnog slušanja.
Ova Vlada Srbije je, do sada, najdalje otišla u izradi ovog strateškog dokumenta o čemu svedoči i činjenica da prosveta i privreda blisko sarađuju na izradi NOK-a.
Srbija trenutno nema ni okvir kvalifikacija niti adekvatnu nomenklaturu zanimanja što dodatno otežava izbor profesije ili kasnije sticanje dodatnih kvalifikacija. Jedini validan dokument za sagledavanje stanja na tržištu rada trenutno je Nacionalna klasifikacija zanimanja koju koristi Nacionalna služba za zapošljavanje koja je stara više od 25 godina.
Bilo je više pokušaja uspostavljanja nacionalnog okvira kvalifikacija u poslednjih 10 godina (od 2004.g.) ali je proces najčešće napuštan, pa otpočinjan iznova, pre svega zbog nedostatka političke volje. Ovo je prvi pokušaj izrade integrisanog, jedinstvenog okvira kvalifikacija, koji kao svoje polazište uzima segmentirane nacrte koje je Stručni tim imao na raspolaganju kada je s poslom otpočinjao.
Procene koje pokazuju da u Srbiji svake godine ostane između 20 i 30 000 upražnjenih radnih mesta jer za njih nema kvalifikovanih ljudi a da, istovremeno, desetine hiljada studenata završi fakultet i stekne zvanja za obavljanje poslova za koja nema potražnje na tržištu. Nacionalni okvir kvalifikacija biće najznačajniji instrument za uspostavljanje ravnoteže između ove dve krajnosti.
„Izuzetno je važno što je rasprava o ovako značajnom strateškom dokumentu, kakav je Nacionalni okvir kvalifikacija, započela baš u parlamentu. Oba resorna odbora, i onaj zadužen za obrazovanje i drugi zadužen za rad, su prepoznali značaj ovog poduhvata i pružili nam podršku. Dobro je kad razvojne inicijative, kao što je ova, kreću iz parlamenta“, istakla je Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost koji podržava izradu NOK-a kroz projekat „ Ka boljoj upošljivosti znanja – „Nacionalni okvir kvalifikacija u Srbiji kao zajednički jezik obrazovanja i rada“.
Ovo Javno slušanje najavilo je i početak konsultacija sa svim zainteresovanim stranama sa ciljem da se uključe u proces pripreme NOK-a. Slušanje su zajednički organizovala dva resorna odbora, a u diskusiju su se uključili predstavnici svih sektora, te i na taj način potvrdili prepoznavanje značaja koji ovaj proces ima za celo društvo.
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije radio je tokom juna i jula meseca istraživanje stavova građana o obrazovanju. Istraživanje je urađeno na uzorku od 1007 ljudi iz 67 opština i gradova.
Neki od najznačajnijih zaključaka su:
- Dve trećine građana smatra da su lične veze i kontakti presudniji za pronalaženje posla od univerzitetske diplome
- Samo trećina ispitanika smatra da uspeh u životu zavisi od obrazovanja
- Oko 65% ispitanika smatra da je najveći nedostatak sadašnjeg sistema obrazovanja to što ne obezbeđuje dovoljno praktičnih znanja
- Obrazovanje se nalazi tek na 14. mestu na listi prioritetnih problema građana
Više informacija o projektu „ Ka boljoj upošljivosti znanja
– Nacionalni okvir kvalifikacija u Srbiji kao zajednički jezik obrazovanja i rada“, koji uz podršku Evropske unije, Erste banke i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva realizuje Beogradski fond za političku izuzetnost, možete naći na: www.nqfs.rs
