Beogradski fond za političku izuzetnost učestvovao je na trećem dijalogu između premijerke Ane Brnabić i Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) održom u ponedeljak, 26. aprila u Palati Srbije uz mogućnost da se učesnici uključe onlajn. Tema dijaloga bila je Zelena agenda za Zapadni Balkan, usvojena na samitu u Sofiji u novembru 2020. godine, u okviru Berlinskog procesa.
Pored premijerke i predstavnika Konventa, Dijalog je okupio i značajan broj relevantnih predstavnika javnog i civilnog sektora. Pre svih, na dijalogu su učestvovale i ministarke za evropske integracije Jadranka Joksimović i ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, kao i rezidentna koordinatorka UN u Srbiji Françoise Jacob. Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE) učestvovao je na dijalogu kao koordinator Radne grupe 15 NKEU – Energetika.
U svom uvodnom obraćanju premijerka je izjavila da su „pitanja zaštite životne sredine i energetske tranzicije jako teška i skupa pitanja, ali da ništa nije važnije od života građana Republike Srbije“, kao i da će Vlada uraditi sve što je potrebno da se sačuvaju ljudski životi. Tako je energetska tranzicija jedan od tri glavna prioriteta trenutne Vlade, što i pokazuje niz važnih zakona donetih u ovoj oblasti.
U delu debate posvećenom zaštiti životne sredine, Nataša Đereg, koordinatorka Radne grupe 27 NKEU iznela je stav da je pohvalno što strani investitori značajno ulažu u Srbiju, ali oni iza sebe ne smeju ostavljati devastiranu životnu sredinu. Dok je Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta podsetio da je zdrava životna sredina osnovno ljudsko pravo, i kao takva prepoznata od strane Ujedinjenih Nacija i u Ustavu Republike Srbije.
Programska koordinatorka BFPE-a i koordinatorka Radne grupe 15 NKEU Lidija Radulović, u delu debate posvećenom energetici, podsetila je da Srbija ove godine predsedava Energetskom zajednicom, što bi trebalo da se iskoristi kako bi se pozicionirala kao lider u regionu u ovoj oblasti. Pored toga, ona smatra da bi svi zakonski i strateški dokumenti u oblasti klimatskih promena i energetike trebalo da se usmere ka ispunjenju ciljeva iz Zelene agende za Zapadni Balkan. Na to se nadovezao energetski ekspert Aleksandar Kovačević, koji smatra da je dobar deo novca koji se ulaže u zaštitu životne sredine zapravo namenjen produžavanju života termoelektrana na lignit, što dovodi do toga da Srbija ima najveći materijalni intezitet po jedinici nacionalnog proizvoda u Evropi, i zbog čega bi bila potpuno nekonkurentna na evropskom tržištu električne energije.
U otvorenoj diskusiji koja je usledila, kao glavne teme pojavila su se pitanja malih hidroelektrana, stranih investicija sa mogućim nepovoljnim uticajem na životnu sredinu, ali i mogućih zatvaranja termoelektrana i tranzicije ka proizvodnji energije iz obnovljivih izvora koja bi bila pravedna.