Skip to main content
search

Pečat ovogodišnjem forumu dala je odluka EU da se ne otvore pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom, što je kod velikog broja učesnika različitih panela izazvalo bojazan za budućnost Zapadnog Balkana. učesnici BBF-a su i u zaključcima pozvali EU da poveća angažman u regionu i upozorili da njen kredibilitet može da bude doveden u pitanje ako ne ispunjava obećanja

Pripremila: Ivana Pejčić

Regionalna bezbednost, održivost koncepta vojne neutralnosti, situacija u Evropskoj uniji i na Zapadnom Balkanu 15 godina od velikog proširenja, kao i normalizacija odnosa Beograda i Prištine, samo su neke od tema o kojima se razgovaralo na 9. Beogradskom bezbednosnom forumu (BBF).

Ovaj trodnevni Forum pod nazivom “U potrazi za pravdom u podeljenom svetu” održan je u periodu od 16. do 18. oktobra ove godine u hotelu Hajat. Reč je o jedinom događaju ove vrste koji je rezultat inicijative organizacija civilnog društva – Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Evropskog pokreta u Srbiji i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

NEIZVESNOST EVROPSKE PERSPEKTIVE: Pečat ovogodišnjem forumu dala je odluka EU da se ne otvore pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom, što je kod velikog broja učesnika različitih panela izazvalo bojazan za budućnost Zapadnog Balkana. Uostalom, i u zaključcima trodnevnog skupa učesnici BBF-a pozvali su EU da poveća angažman na Zapadnom Balkanu i upozorili da njen kredibilitet može da bude doveden u pitanje ako ne ispunjava obećanja.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak rekao je na zatvaranju kako su učesnici skupa ocenili da EU neće biti kompletna bez svih zemalja Zapadnog Balkana i da je budućnost tog regiona u EU. Jedan od zaključaka je i da je integracija Zapadnog Balkana u bezbednosnom, političkom i ekonomskom interesu Unije.

“Upravo je politika proširenja tačka u kojoj globalni kredibilitet EU može biti doveden u pitanje”, navodi se u zaključcima koje je preneo Međak.

“Ukoliko EU ne ispuni obećanja nakon što su neke od zemalja Zapadnog Balkana napravile istorijske kompromise i sprovele neophodne reforme, ojačaće antievropske snage koje promovišu nacionalizam i neodgovorno ponašanje političkih elita. Ako EU namerava da krene putem geopolitičkog delovanja, integracija Zapadnog Balkana bi trebalo da bude prvi korak u tom smeru”, stoji u zaključcima Foruma. Dodaje se da je “zamrzavanje procesa proširenja EU neodgovorno i kontraproduktivno prema krhkom miru na Zapadnom Balkanu”.

U skladu s tim, Beogradski bezbednosni forum pozvao je Uniju da ne odlaže otvaranje pregovora o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom i odobravanje vizne liberalizacije za građane Kosova. Ocenjeno je da proces pristupanja EU kakav je bio dosad ne funkcioniše i ima neželjene posledice u razvoju nedemokratskih tendencija i zarobljavanju države i da je, da bi proširenje uspelo, potrebno odlučnije političko vođstvo i vizija, kako u EU tako i u zemljama koje teže članstvu.

“Umesto pukog ispunjavanja formalnih uslova za članstvo, proces proširenja mora dovesti do suštinskih i doslednih promena u zemljama koje teže EU. Pored strogog ocenjivanja napretka u oblastima ključnim za vladavinu prava, potrebno je pratiti i jača li ili se urušava funkcionalnost demokratskih institucija i postoji li uvezanost reformi u svim oblastima, kao što su sloboda medija, nezavisnost pravosuđa i policije”, dodaje se u zaključcima BBF-a.

Međak je preneo i stav Foruma da se u vreme brojnih izazova za demokratiju širom sveta EU i dalje najviše trudi da očuva demokratske vrednosti i standarde i da bi sprovođenje novog plana za očuvanje vladavine prava unutar EU povećalo kredibilitet Unije kao promotera demokratije i vladavine prava na globalnom nivou, a posebno na Zapadnom Balkanu.

CRVENE LINIJE: Posebnu medijsku pažnju ove godine izazvalo je učešće bivše visoke predstavnice EU Ketrin Ešton na panelu “Održiva rešenja za Zapadni Balkan”. Njen dolazak podsetio je sve učesnike da je pod njenim okriljem počeo dijalog Beograda i Prištine 2012, čiji je epilog bio Briselski sporazum. Šest godina nakon toga Ešton kaže da tada niko nije tražio od pregovarača da prelaze svoje crvene linije i da je cilj bio da predstavnici dve strane pokušaju bar da se dovedu u istu sobu, za isti sto. Dodala je da ni u jednom trenutku nije traženo da prelaze crvene linije koje su imali – da od Srbije nije traženo da prizna Kosovo niti od Kosova da sebe negira kao državu. To je bila izuzetna stvar za njih, prisetila se ona početaka razgovora, navodeći da je i fotografija nakon postizanja prvog Briselskog sporazuma sama po sebi slala jaku poruku.

Govoreći o prvom Briselskom sporazumu i činjenici da je od tada prošlo šest godina, a da on nije primenjen, istakla je značaj toga da dogovori budu primenjeni jer treba da olakšaju život običnih ljudi. “To je bio prvi sporazum, nikako nije bila ideja da bude i poslednji”, rekla je Ešton.

Na istom panelu učestvovao je i predstavnik Stejt departmenta Dejvid Kostelančik, koji je naglasio da je normalizacija odnosa njihov strateški prioritet, kao i da su i Priština i Beograd njihovi partneri. 

“Nadamo se da će se na Kosovu formirati jedinstvena Vlada koja će biti za dijalog, spremna da suspenduje takse. SAD će uvek podržavati nezavisnost Kosova, ali smo Prištini vrlo jasno stavili do znanja da ne postoji put u budućnost koji isključuje pomirenje sa Srbijom. Sada je prava prilika za nastavak dijaloga, ne treba se kockati jer mnogo pažnje će tome biti posvećeno u mesecima koji dolaze”, rekao je Kostelančik. 

O neophodnosti nastavka dijaloga govorio je direktor Direkcije za kontinentalnu Evropu Ministarstva spoljnih poslova Francuske Frederik Mondoloni.

“Nastaviti dijalog što pre. Želimo da organizujemo sastanak, zajedno s Nemačkom, ako to može da ubrza proces. Francuska u potpunosti podržava posredovanje EU u dijalogu i taj proces treba da bude koordinisan sa SAD”, naglasio je Mondoloni.

BEZ BRZOG REŠENJA: Na štetne posledice odluke EU da ne započnu pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom koje može imati po dijalog Srbije i Kosova upozorili su i učesnici panela “Beograd i Priština – sveobuhvatna normalizacija”. Iako im je to zajednički stav, učesnici panela nisu se složili o tome kako će dolazak Aljbina Kurtija za premijera uticati na dijalog. Pojedini smatraju da bi to mogla da bude šansa za novi dijalog, uprkos oštroj retorici, dok drugi i dalje očekuju poteškoće na toj relaciji, kao i u odnosu obe strane s međunarodnom zajednicom.

O tome i gubitku evropskog kredibiliteta govorili su politički analitičari Agon Malići i Stefan Surlić, kao i novinarke Una Hajdari i Milica Andrić Rakić. Učesnici panela smatraju da nastavak dijaloga zahteva novi okvir i da bi evaluacija dosad postignutih dogovora mogla da bude dobra polazna osnova za to.

“Mislim da je jedna od prvih stvari koju možemo očekivati od prvog sastanka Kurtija i Vučića ono na čemu je Kurti gradio svoje nasleđe – a to je radikalna transparentnost. U svim intervjuima nakon izbora rekao je da će to uključiti u dijalog – radikalnu transparentnost”, kaže Hajdari. Ona smatra da će radikalna transparentnost Kurtija možda promeniti i prilaz EU u dijalogu jer “ako jedna od strana transparentno govori o tome, to može da promeni duh dijaloga”. Takođe, ističe da ni Priština ni Beograd više ne mogu svojoj javnosti da “prodaju” teške kompromise u ime evropskih integracija jer to više niko neće da kupi. Dijalog mora da bude restrukturiran, dodaje ona, obe strane moraju da budu iskrene prema svojim populacijama. Smatra da bi, dok se ne postigne politički dogovor, trebalo uvesti neku vrstu Maršalovog plana za Zapadni Balkan kako bi se investicijama i, praktično, boljim životom uklonila pretnja od nacionalizma.

Milica Andrić Rakić istakla je da je ono što se sada dešava na Kosovu podseća na dešavanja 2012. u Srbiji: “Ima mnogo tenzija u vezi s Kurtijem i možda će on postati “novi Vučić” na Kosovu. Ali mislim da će Kurti biti neprijatno iznenađen kada bude shvatio koliko ne može da uradi od onoga što je očekivao da može i tek će tada razumeti svoju novu poziciju.”

Dodaje da je Kurti bio u opoziciji 10 godina, nikada nije imao odgovornost vođenja vlade, kao i da nikada nije morao da se bavi zamršenim kosovskim administrativnom sistemom, pogotovo u delu koji se tiče prava kosovskih Srba.

Nezavisno od različitih stavova, učesnici ovog panela imaju zajednički zaključak. U svakom slučaju, oni ne očekuju brzi nastavak dijaloga – prvo zbog procesa formiranja vlade na Kosovu, a onda i zbog izbora u Srbiji.

Teme i učesnici


Deveti Beogradski bezbednosni forumu obeležili su brojni paneli I interesantne teme, kao i akademske rasprave o, između ostalog, ekološkoj bezbednosti u svetlu aktuelnih klimatskih promena i ulozi žena u izgradnji mira na Balkanu. Na ovogodišnjem Forumu okupilo se 350 učesnika i učesnica i oko 100 govornika iz 30 zemalja. Sa skupa je izveštavalo više od 150 novinara iz 13 zemalja. Uspešnost i ovog skupa, devet godina zaredom, potvrđuje da će sledeći, jubilarni 10. Beogradski bezbednosni forum, koji će se održati od 21. do 23. oktobra 2020, u skladu s tradicijom opet baciti novo svetlo na regionalne i svetske probleme sledeće godine.

Od prvog 2011. Forum se ubraja u najprestižnije događaje u oblasti bezbednosti i spoljne politike u jugoistočnoj Evropi. Svake godine više dtotins govornika i učesnika, među kojima su donosioci odluka i kreatori politika, predstavnici bezbednosnih institucija, civilnog društva, međunarodne i akademske zajednice iz Srbije i regiona, ali i ostalih delova Evrope i sveta.

Obnovljiva energija


Zapadni Balkan ima najveći potencijal u Evropi što se tiče obnovljive energije, bez obzira na to da li se radi o vodi, suncu ili vetru, što bi trebalo da se iskoristi kao snažan argument u pregovorima o priključenju EU, ocenjeno je na BBF-u. Briselu treba poručiti da Zapadni Balkan može biti važna komponenta promene Evrope i da je u stanju da pomogne EU, naglasio je bivši bugarski ministar za zaštitu životne sredine Julijan Popov.

Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju i nekadašnja ministarka za evropske integracije Albanije Majlinda Bregu rekla je da EU raspravlja o novom pristupu proširenju prema Zapadnom Balkanu. Ceo svet fokusiran je na zelenu ekonomiju i zaštitu životne sredine, a gradovi Zapadnog Balkana su među najzagađenijim na planeti, naglasila je Bregu. Prema njenim rečima, 84 odsto stanovništva Zapadnog Balkana smatra da su klimatske promene veliki problem, ali 60 odsto nije zabrinuto zbog zagađenja vazduha.

“Nijednoj privredi u regionu zaštita životne sredine nije prioritet”, ocenila je Bregu. Vlatka Matković iz Alijanse za zdravlje i životnu sredinu konstatovala je da granice ne mogu zaustaviti zagađenje vazduha. Ono šteti zdravlju ne samo ljudi na Zapadnom Balkanu već i u ostatku Evrope, naglasila je Vlatka Matković.

Sonja Liht: Ne možemo sebi dozvoliti gubitak evropske perspektive

Ovaj forum posvetili smo traganju za pravdom u podeljenom svetu. Kao što je to veoma ubedljivo naglasio uvodničar akademskog događaja profesor Ian Maners, od pravde, u prvom redu socijalne pravde, zavisi sudbina liberalizma, ali i EU kao normativne sile. Opširnije OVDE

Foto: Aleksandar Anđić

Agon Malići: Ostavljeni sami sebi

Jedini mogući novi format jeste da se američkom izaslaniku doda neki evropski izaslanik, pa da od toga počne da se radi na novom okviru. Priča se o nekom dugom sastanku iza zatvorenih vrata s kojeg učesnici ne bi izašli dok se ne dođe do dogovora. Moguć je i neki “shuttle format”. Opširnije OVDE


Foto: Aleksandar Anđić

Moli Montgomeri: Region mora da krene napred

Moli Montogmeri, bivša savetnica potpredsednika SAD Majka Pensa za Balkan i potpredsednica Olbrajt Stonbridž grupe govorila je za Novi magazin. Opširnije OVDE

Fotografije: Aleksandar Anđić i saradnici

Izvor: Novi magazin br. 443, 24. oktobar 2019.

Novi magazin je medijski partner Beogradskog bezbednosnog foruma

Close Menu